Kratkovidost
ili miopija (myopia) je stanje kod koga zraci svetlosti padaju u fokus
ispred mrežnjače (retine), umesto na nju, zbog čega kratkovidi
žmirkaju, škilje pokušavajući da dobiju oštru sliku predmeta.
Kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno, a na blizu vide
relativno dobro. Znak kratkovidosti je, dakle,
nemogućnost jasnog
gledanja udaljenih predmeta kao što je TV, tabla u učionici ili objekti
ispred automobila pri vožnji. Kratkovidost pogađa ljude između 6 i 40
godina. Nakon 45. godine kratkovidost se smanjuje, tj. vid se
poboljšava.
Može se takođe podeliti prema uzroku na:
-
prelomnu: pri jačoj zakrivljenosti rožnjače
-
osnu: kada je veća očna osa od 24 mm
-
indeksna: kod prejakog indeksa prelamanja svetlosti u sočivu, očnoj vodici
-
akomodacijska: kad postoje akomodacijski grčevi
Klinička slika
Po kliničkom toku kratkovidost može biti:
- dobroćudna - benigna
- zloćudna - maligna
Benigna kratkovidost se još naziva i školska, javlja
se obično od 6 - 15 godina, ne prelazi - 8 dpt i nema komplikacija na mrežnjači
ili sudovnjači - horoidei. Koriguje se najslabijim staklima koja daju dobar
centralni vid. Prejaka korekcija može dovesti do prelaska u dalekovidost s
teškoćama akomodacije.
Maligna kratkovidnost je ređa pojava.
Dioptrija se povećava uz naglu ili
postupnu pojavu degenerativnih promena na mrežnjači, sudovnjači, staklastom
telu, beonjači, vidnom nervu. U ovom slučaju važna je prevencija: izabrati
odgovarajuće zanimanje kod koga se vid duže ne zamara, prikladna ishrana bogata
vitaminima I hipokorekcija - korekcija manja od dioptrije kako bi se smanjila
akomodacija. Smatra se da je mnogo opasnija puna korekcija kojom se postiže
jača akomodacija, veće naprezanje oka i pogoršanje degenerativnih komplikacija.
Osim ovih preventivnih mera, kod maligne kratkovidnosti se daju i sredstva za širenje
krvnih sudova u obliku kapi ili injekcija u oko. Degenerativne promene rešavaju
se laserom.
Dijagnoza
Za određivanje stepena kratkovidosti koristi se niz oftalmoloških
ispitivanja: sijaskopija, fotoskijaskopija, ispitivanje oštrine vida korekcijom
tako da se na jedno pa na oba oka postavlja niz sočiva radi utvrđivanja
najprikladnije dioptrije.
Lečenje
Kratkovidost se rešava nošenjem
naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim
zahvatom. Zavisno od stepena kratkovidosti, naočare ili sočiva treba nositi
stalno ili samo povremeno, kad se očekuje gledanje na daljinu, npr. pri vožnji,
gledanju filma, predavanjima itd. Kod miopije dioptrija ima negativan predznak.
Što je viši broj koji označava kratkovidnost, stanje je teže. Refrakcijski
hirurški zahvat može ukloniti problem ili ga smanjiti. Najčešći postupci
sprovode se pomoću
lasera. Osobe s dioptrijom većom od - 6 imaju veći rizik od
nastanka povišenog očnog pritiska (glaukom) i odlubljivnja mrežnjače pa je
potrebna redovna kontrola svake godine.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti