Da li psi mogu pomoći u lečenju tumora na mozgu?

Psi su oduvek bili poznati kao dobri prijatelji ljudima i kao pomoć u mnogim sferama. Sada se ukazala prilika da psi postanu korisni i u otkrivanju leka za tumor na mozgu.

Difuzni gliomi su uobičajeni oblik tumora mozga. Razvijaju se u centralnom nervnom sistemu i utiču na glijalne ćelije u mozgu. Lekari smatraju da je ove tumore teško lečiti, a stopa preživljavanja je niska. Samo 5 odsto ljudi preživi pet godina ili više. Postoji jaz u znanju o ovim karcinomima. Naučnici ne razumeju njihovu molekularnu patologiju ili kako glialne ćelije napreduju do malignosti.

Psi i kancer

Istraživanje pokazuju da su i psi podložni razvoju glioma. Odrasli psi često razvijaju ove karcinome u približno istoj dobi u ljudskim godinama kao i deca, što sugeriše da možda postoji veza između starosti mozga i razvoja glioma. Do sada su se studije difuznih glioma oslanjale na in vivo modele miša. Međutim, patologija razvoja glioma u mozgu miša veoma je različita od one u mozgu čoveka ili psa.

Patologija glioma kod ljudi i pasa ima mnogo sličnosti, što znači da bi psi mogli pružiti najbolji model koji bi naučnicima pomogao da razumeju ove vrste raka. Profesor Roel Verhaak iz Jackson Laboratories u gradu Maineu otkrio je da gliomi kod pasa mogu pomoći naučnicima da bolje razumeju složenu patologiju difuznih glioma.

Tumor kod čoveka i psa je sličan

Tim stručnjaka je imao za cilj da utvrdi da li se tumori glioma razvijaju na isti način kod pasa i ljudi. Oni su procenili molekularne potpise 83 posthumna uzorka glioma pasa i uporedili ih sa biopsijom ljudi kod odraslih i dece. Koristili su širok spektar tehnologija molekularnih sekvenciranja kako bi dobili ove informacije.

Zaključak je da su ljudi i psi dele mutacije u genima koji pripadaju dobro poznatim putevima ćelijskog ciklusa. Otkrili su da se u uzorcima ljudi i pasa pojavilo nekoliko mutacija. Ovo je prvi put sugerisalo da psi i ljudi razviju ove vrste tumora na sličan način. Gliomi kod pasa više podsećaju na gliome kod dece nego na odrasle i otkrili su da su se mutacije događale u sličnim periodima života i kod pasa i kod dece.

Na primer, uzorci tumora kod odraslih su nosili mutacije u genu IDH1, ali su se one u pedijatrijskih i pasjih uzoraka pojavile samo niskom stopom. Takođe su videli i druge sličnosti između uzoraka tumora od pasa i dece. Oni uključuju promene u broju hromozoma. Konačno, utvrđeno je da su promene u imunološkom sistemu u tkivu koje okružuje tumore bile slične između uzoraka ljudi i pasa.

Pomoć pasa u izučavanju

Naučnici veruju da upotreba postojećih tretmana za lečenje glioma kod pasa može dovesti do napretka u lečenju stanja kod ljudi. Upotreba imunoterapije na psima omogućila bi istraživačima mogućnost da pronađu načine kako da budu uspešniji kod ljudi. Ovi rezultati mogli bi pomoći naučnicima da razumiju odnos između ostalih karcinoma kod ljudi i pasa. To bi zauzvrat moglo dovesti do razvoja boljih tretmana za obe vrste. Ako informacije iz ove nove studije dovedu do razvoja u istraživanju i tretmanu raka, psi bi zaista mogli biti najbolji prijatelj ljudi.