Međunarodni dan svesnosti o razvojnom jezičkom poremećaju

Najčešće jezičke teškoće kod dece jesu u sklopu razvojnog jezičkog poremećaja, a u Srbiji se češće koristi termin razvojna disfazija. Mađunarodni dan svesnosti o razvojnom jezičkom poremećaju (RJP) jeste 20. oktobar.

Dete sa RJP jeste dete koje je:

• kasno progovorilo,
• progovorilo na vreme ali teže usvaja nove reči,
• progovorilo na vreme ali kasni u spajanju dve reči u rečenicu...

Razvojni jezički poremećaj se primećuje u načinu govora deteta

RJP odražava se na svim jezičkim nivoima, s tim da neki jezički nivoi mogu biti narušeni više, a drugi manje. Dete sa RJP može imati:

• teškoće u razumevanju prostih i složenih naloga ili samo složenih naloga,
• skroman vokabular,
• teškoće sa građenjem prostih i/ili složenih rečenica,
• probleme pri povezivanju dve ili više rečenica u duži iskaz,
• teškoće sa usvajanjem zamenica,
• mešanje rodova,
• neslaganje reči u rodu, broju i padežu,
• teškoće u razumevanju prenesenog značenja i dužih iskaza...

Svakodnevni život deteta sa razvojnim jezičkim poremećajem

Dete sa RJP najbolje funkcioniše u svojoj kući i sa svojom porodicom. Svakodnevnica se sastoji od rutina (oblačenje, kupanje, ručak, odlazak u krevet...). Često se govor u porodici svede na kratke rečenice u formi naloga koje dete sa RJP razume i izvršava jer se uklapaju u postojeće rutine. Dete rutine poznaje i poštuje i zbog toga je često roditeljima neshvatljivo da dete na logopedskom testiranju postigne loš skor na razumevanju govora. Ono što roditelji vide u kući jeste da dete funkcioniše, ali na osnovu poznavanja rutina, a ne na slušanju i razumevanju komandi i naloga.

Priprema za školu (jaslice, vrtić, predškolsko) i školarac sa razvojnim jezičkim poremećajem

Govor predškolske ustanove je složeniji. Deca sa RJP uklapaju se u vrtićku sredinu i uče rutine koje postoje. Sam vaspitno-obrazovni rad predškolske ustanove u skladu je sa detetovim potrebama i interesovanjima. U vrtiću nema ocenjivanja, nema obaveza, i dete ne mora da učestvuje u aktivnosti ako ne želi. Vaspitači su posvećeni usmeravanju dece ka njihovim afinitetima (npr. ka crtanju, motornim aktivnostima i sl.). Iako je dan u predškolskoj ustanovi organizovan, a rad usmeren na jake strane deteta, iz mog dosadašnjeg iskustva, vaspitači i vaspitačice lako uočavaju decu sa RJP i sugerišu roditeljima da su prisutne teškoće sa razumevanjem i/ili produkcijom. Kad dobijete savet i preporuku vaspitača o razvoju govora vašeg deteta, poslušajte ga!

Osnovna škola je rigidna i zahtevna. Gradivo je obimno i svake godine sve šire. U prvom razredu dete dobija opisne ocene, ali to ne znači da je prvi razred nezahtevan. Škola nije predškolska ustanova. U školi se ne prate jake strane deteta već je neophodno da svi savladaju sve zahteve i ispune sve osnovne standarde. Za početak, treba savladati čitanje i pisanje. Tu kreću ozbiljne teškoće za dete sa RJP. Čitanje je jezička veština. Što su detetove jezičke veštine bolje, lakše će ići obuka čitanja; i obrnuto, što se pokazuje u slučaju deteta sa RJP. Ovo dete ne može savladati veštinu čitanja standardnim načinima učenja u očekivanom vremenu sa zadovoljavajućim rezultatima. I onda odmah na početku školovanja imamo dete koje odskače i izdvaja se od druge dece. Celokupno školsko učenje se zasniva na čitanju. Čitamo tekst u čitanci za srpski, čitamo lekciju iz sveta oko nas, čitamo zadatak iz matematike koji treba da razumemo, postavimo i potom rešimo. Sve ovo je za dete sa RJP prezahtevno. Problem koji postoji uskoro prerasta u zvaničnu dijagnozu disleksije. Dete dobija dijagnozu, a samopouzdanje je već odavno izgubljeno.

Roditelji, reagujte na vreme!

„Od izuzetne je važnosti reagovati na vreme. Na prve znake odstupanja u razvoju govora, potrebno je potražiti savet. Blagovremena pomoć i rad na razvoju govora daju najbolje rezultate. Ne postoji porodica koja se pokajala što je rano zatražila pomoć logopeda. Cilj uvek treba da nam bude dostizanje detetovog punog potencijala. Uvek imajte na umu da kasno reagovanje nosi sa sobom posledice. Te posledice osetiće najpre dete. Proces učenja je dug i mora započeti što ranije“, poručuje logoped Smilja Majević.