10 stvari koje bi trudnice volele da znate

Moja prva impresija trudnoće potiče iz crtaća Maza i Lunja: sećate se one scene kada se Džim Dir u pola noći bori sa naletima snežne oluje dok odlazi da svojoj trudnoj supruzi kupi lubenicu u januaru? Tako sam nekako i ja zamišljala trudnoću kao dete - mama jede kisele krastavčiće dok tata traga za njenim mogućim i nemogućim prohtevima. 

Kako trudnoća izgleda u stvarnosti

Mnogo godina kasnije, dok sam se pripremala za rođenje prvog deteta, naučila sam vredne lekcije koje opovrgavaju neke od naših uvreženih predrasuda o trudnoći. 

Zato sam ovde izdvojila poruke koje verujem da bi trebalo da razume svako ko ima trudnicu u svom bliskom okruženju. Ako ste Vi sami trudni, pošaljite ovaj spisak svojim članovima porodice - možda im pomogne da bolje razumeju izazove sa kojima se svakodnevno suočavate.

• Jutarnja mučnina se ne javlja samo ujutru.

Mame koje se bore sa trudničkom mučninom preziru termin ‘jutarnja’ jer stvara iluziju da se nelagoda javlja samo ujutru, a da smo ostatak dana pošteđene.

Zapravo mučnina može da se javi bilo kada u toku dana i često je izazivaju snažni mirisi (npr. sredstava za čišćenje, jakih parfema ili mesa dok se kuva). Zato imajte obzira ako živite sa trudnicom i izbegavajte mirise koji joj smetaju.

• Nikada nam nije sasvim udobno.

U odmakloj trudnoći nije lako naći položaj koji nam sasvim odgovara (ni sedeći, ni ležeći). Čak i kada ga pronađemo, olakšanje je kratkog maha - taman kada mišići počnu da se opuštaju beba se ritne, ukoče nam se leđa i vreme je da potraga ponovo počne. Dok prođemo kroz sve položaje koji su samo privremeno zadovoljavajući, već je došao kraj vremenu za odmor.

• Nećemo se ‘naspavati pre nego što stigne beba’.

Ova ideja ‘odmaranja unapred’ je dobra samo na papiru, ali neizvodljiva u praksi. 

Kao što rekoh, prvi izazov je naći položaj u kom možemo da sklopimo nekoliko sati neisprekidanog sna. Ali čak i ako smo ušuškane u udobne jastuke i nemamo malo dete koje se budi u toku noći, vrlo je verovatno da ćemo ustati barem jednom - često i više puta - kako bismo otišle do toaleta. Zato je iluzija da ćemo sklopiti osam sati sna da bismo svoju bebu dočekale naspavane i odmorne. 

• Neprijatno se osećamo kada nam mazite stomak.

Ako ste ikada prišli trudnici koja vam nije supruga, sestra ili ćerka, i pomazili je po stomaku, ma koliko vama to delovalo kao gest nežnosti i pažnje, vrlo je verovatno da osećanje nije uzajamno. Samo zamislite situaciju gde vama neko prilazi na ulici i dodiruje vas na sličan način. Sumnjam da bi vaša reakcija bila pozitivna. 

Ukoliko ste bliski, prvo pitajte za dopuštenje - naravno da želimo da podelimo intimne trenutke sa bliskim osobama, ali u pravo vreme i pod pravim okolnostima.

• Pol bebe nam je poslednji na listi prioriteta.

“Da li znate pol bebe? Nadam se da je dečak!”

Pitanje mi ne smeta, to je opšta radoznalost koju svi delimo. Ali nada da je beba jednog ili drugog pola u meni je uvek budila osećaj manje vrednosti suprotne opcije. U našem patrijarhalnom društvu nažalost još uvek je izraženo navijanje za dečaka, pa mi kroz glavu uvek prođe pomisao kako sagovornik vidi devojčice kao manje vredne. 

• Svakodnevni zadaci su nam veoma naporni.

Meni lično je veoma važna što veća samostalnost u trudnoći. Aktivna sam koliko god mi to telo dozvoljava, vozim, radim, igram se sa ćerkicom, idem u kupovinu... Ali sve to radim sa mnogo više napora nego inače. Čak i jednostavni zadaci kao što su tuširanje, ribanje kade ili vezivanje pertli postaju naporni kako trudnoća odmiče.

Mnoge mame imaju komplikovane trudnoće u kojima im je ograničeno kretanje ili im se preporučuje da izbegavaju određene aktivnosti. Ako je to slučaj sa trudnicom u vašem okruženju, potrudite se da im pomognete oko malih zadataka koji svakim danom trudnoće postaju sve zahtevniji.

• Treba nam pomoć.

Jedna od najtežih lekcija koju još uvek učim je da je sasvim u redu zatražiti pomoć. Kao neko ko nikada ne prihvata da nešto ne može, iskreno cenim članove porodice i prijatelje koji preuzmu inicijativu da pomognu iako im to nisam ni tražila. 

Dobre mame ne moraju sve same, pa ako želite da posetite dom novorođenčeta, nemojte očekivati ispeglan stolnjak i domaće kolače. Umesto toga, ponudite se da pričuvate bebu dok mama malo odmori, donesite spremljen ručak ili pomozite oko kućnih poslova. To će nam biti od veće pomoći nego skupoceni pokloni ili raskošni buketi.

• Oporavak od porođaja nam nekada najteže pada.

Zavisno od toga kako porođaj protekne, oporavak može biti veoma naporan za mamu. Nekada je potrebno i nekoliko nedelja da bi porodilja mogla normalno da sedi, a najmanje 6 nedelja posle carskog reza neće smeti da diže ništa teže od par kilograma. Ponovo - budite od pomoći onda kada nam je to najpotrebnije.

• Računamo na vas da prepoznate simptome postporođajne depresije. 

Normalno je da mame nakon porođaja završe na emotivnom ringišpilu. Po povratku iz porodilišta očekivane su i promene raspoloženja, i suze, i sumnja u sopstvene majčinske sposobnosti. Ali ako se pad raspoloženja oduži i preraste u depresivne simptome, mamama je teško da to same prepoznaju i pravilno odreaguju. Zato odgovornost leži na okruženju - na tatama, bližoj i daljoj porodici, prijateljima i medicinskim radnicima, da prepoznaju simptome i upute mamu na dalje korake.

• Porođaj je fiziološko stanje u kom je potpuno zdrava žena na ivici života.

Iako se najveći procenat porođaja danas završi srećno i po mamu i po bebu, još uvek se dešava da nešto pođe naopako. Mada su opšte zdravlje i dobra fizička spremnost od velike pomoći kada uđemo u porođajnu salu, komplikacije se dešavaju, a ponekad mogu da dovedu i mamu i bebu u kritičnu situaciju. 

Naravno, vi lično tu ne možete ništa da promenite - ali budite svesni izazova sa kojima se trudnice suočavaju i ponudite podršku kad god vam se ukaže prilika. 

Stara afrička poslovica kaže: “Potrebno je celo selo da se odgaji čovek”. Danas bi trebalo dopisati da odgajanje novog života počinje sa mamom koja je odmorna i smirena, a staložena mama je ona koja može da se osloni na svoje najbliže.