U mnogim tekstovima koje danas možemo naći u štampi i drugim medijima, koriste se razni termini za stilove joge. Ovaj skromni prilog (bez prevelike ambicije da bude sveobuhvatan ili konačan) daje prikaz onih praksi koje se pod tim imenima najčećšče sreću.
Najstariji i najcelovitiji opis joge dao je u svojim „Izrekama o jogi“ („Yoga Sutra“), još pre oko dve hiljade godina, čuveni jogi, lekar i gramatik, Mahariši Patanđali.
Joga, kako ju je on opisao, zapravo je put kojem je danas najbliža Radža joga („Kraljevska joga“).
Najveći doprinos neprekinutom razvoju i raznolikosti joge, Patanđali je učinio time što je sabrao i objavio znanje o jogi ali nije stvorio organizaciju! Da je to učinio, njegovi sledbenici bi učenje pretvorili u dogmu, kao što se to desilo sa religijama. Sada bismo imali „pravoverne jogije“ i „jeretike“, „šizme“, „državne joge“ i „sekte“, „ministarstva za čistoću joge“ i tome slično.
Srećom, vrsta joga ima bezbroj i niko se ne trudi da bilo kome dokazuje da je njegova joga bolja i „pravičnija“ od druge ili da je njegova podela „izvornija“ ili „naučnija“. Prvim stihom/izrekom „Joga zaustavlja vrtloge misli“ („Yoga chitta vritti nirodhah“), Patanđali je definisao jogu i ostavio je slobodno da cveta: Sve što nam pomaže da zaustavimo tu našu unutrašnju larmu i nemir jeste joga.
Radža joga, kako ju je opisao Patanđali, je beskompromisan moralni put (put sa osam udova), uz vežbanje položaja (asana), disanja, koncentracije i meditacije a radi postizanja konačnog oslobođenja (spasenja) - samadija.
Hata (hatha) joga je proizašla direktno (i deo je) Radža joge. Samo ime proizilazi iz dve reči „Ha“ – što znači sunce i „Ta“ – što znači mesec. Samo ime ukazuje na balans simpatičnog i parasimpatičnog nervnog sistema ili, drugim rečima, na balans mirovanja i pokreta. Hata joga stavlja akcenat na telesno vežbanje (asane) i joga disanje (pranajama). Ovo je najraširenija joga na svetu.
Ajengar (Iyengar) joga je proizašla iz Hata joge i njena je odlika da se koriste razna pomagala (kaiševi, blokovi, ćebad) kako bi se početnicima ili slabima (bolesnima/starima) omogućilo da lakše ulaze i drže položaje dok ne steknu dovoljno snage da se tih pomagala oslobode. Nju je osnovao a i danas je još uvek praktikuje (u dobi od 92 godine) čuveni joga učitelj BSK Ajengar.
Đnana (Jnana) joga je joga „znanja“, tj, uvida i razlučivanja. U njoj se razlučivanjem istine od neistine pokušava doseći svrha postojanja. Njeni predstavnici su veliki svetac XX veka, Ramana Maharši, filozof Đidu Krišnamurti i dr.
Karma joga je joga nesebičnog služenja. Bazira se na dobrovoljnim radu i služenju drugima, bez očekivanja nagrade. Prihvatanjem svega kako jeste - kao najboljeg, put je karma joge.
Bakti joga je joga posvećenja. Potpunim posvećenjem i predanosti Bogu („Neka bude volja tvoja“) i prepoznavanje Božanskog u svemu, jeste put bakti joge. Ta se posvećenost izražava pevanjem mantri i bađana (duhovne pesme) i sledbenici te joge (bakte) nastoje živeti što je moguće više u srcu a što manje u umu.
Aštanga joga je veoma zahtevna „joga snage“ koja se vežba brzo i vezano u nizu položaja a uvek započinje „Pozdravom suncu“. Osnovao ju je K. Patabi Đois.
Bikram joga koju je osnovao Bikram Čouduri je „vrela joga“ u kojoj se prostorija zagreje na 30 – 40 stepeni C, pa se uz intenzivno vežbanje dobije i efekat saune.
Vinjasa joga koju je osnovao čuveni joga trener, T.K.V. Desikačar, sin još čuvenijeg Krišnamačarije (a koji je bio učitelj i Ajengaru i Patabi Đoisu), i u tom se stilu joge skladno i prirodno povezuju položaji koji proizilaze jedan iz drugoga.
Tantra joga je skup velikog broja joga koje se (ne bez osnova) na zapadu vezuje za seksualne rituale. U nju spadaju: mantra joga (koja koristi zvuk/frekvencije radi pročišćenja uma); jantra joga (usredsređivanje na mistične dijagrame – mandale); kundalini joga (tehnika otvaranja energetskih centara – čakri); krija joga (slojevite tehnike pranajama joga disanja radi sjedinjenja sa Božanskim u nama); nada joga (postizanje jedinstva kroz zvuk, bio on unutrašnji ili spoljni). itd.
Mi ljudi smo tako različiti i zato je dobro da ima tako puno vrste joge – za svakog po neka.
Autor
Fabijan
Periškić
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde