Svrha Joge

<p>Krenula sam na Yogu pre više od godinu dana. Pitam se da li sam se promenila pre odluke da krenem na yogu ili sam krenula na yogu i počela da se menjam? Sve u svemu, stalno otkrivam osećaje ravnoteže i smirenosti u raznim oblastima života. Toplo preporučujem Yogu svima.</p>

<p>Evo par pitanja za autora teksta. &quot;Biti iskren prema sebi nije nimalo lak zadatak. Nekima je to nesavladiv problem.&quot; Kako se zapravo onda, savladava taj problem? Od čega da se krene? Šta ako mislimo da smo iskreni, a zapravo to nismo? Drugim rečima, nećemo sebi da priznamo neke stvari ili se ubeđujemo da nije tako? Neophodno je da naučimo da ostanemo prisutni iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Svakako, ovo je jedna od najtežih stvari na svetu. &quot; Kako se to postiže? Da li mislite da se jedino uz pomoć praktikovanja joge to može postići? </p>

<p>Draga Adrijana, što se tiče iskrenosti stvari stoje ovako. Onaj ko ima nameru da razvije tu vitalno važnu sposobnost moraće da počne da “lovi” sebe upravo onda kada ima tendenciju da sakrije istinu od sebe raznim racionalizacijama i opravdanjima. Svakako, to nije lak posao jer naš ego ne želi da bude razotkriven. Ali na svu sreću, pa imamo delove sebe koji reflektuju istinu, bez obzira koliko bili vešti u skrivanju iste. Kako izgrađujemo samo-reflektivnu svesnost, tako postaje sve teže i teže da obmanjujemo sebe, a da to ne primetimo. Tako, problem iskrenosti je u stvari problem nedovoljne samorefleksije ili sposobnosti razlikovanja, a ne neke pozitivne vrline. Mi već imamo dovoljnu iskrenost u sebi, ali ona samo ne dolazi do izražaja usled hronične nepažnje i neumornog unutrašnjeg monologa. Ista je priča i sa intuicijom. Mi “nemamo” intuiciju samo zato što čujemo (i slušamo) sve druge glasove u našoj glavi osim glasa intuicije. I jedino onda kada naučimo da razlikujemo koji je intuitivni glas od svih tih glasova moći ćemo da iskoristimo prednost intuicije. A opet, zato nam treba čista percepcija. Pitaš me kako postiže prisutnost iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Prvo, mi treba da uvidimo zašto je važno ostati prisutan sada i ovde. U suprotnom, nema razloga, a da ne preferiramo da budemo (umom) na nekom drugom mestu – u prošlosti ili budućnosti – dok naše telo koristi sadašnjost. Tek kada uvidimo da se u polju sadašnjeg trenutka apsolutno sve dešava, da se sva moć nalazi u sada i ovde, počećemo da vidimo koliko nas disolucija od ovog trenutka udaljava od izvora realne moći da podesno odgovorimo na stvarnu situaciju. Znači, radi se o svesnosti gde je zapravo poželjno, uvek i svugde, usmeravati svoju pažnju. Kada naučimo da bivanje u sadašnjem trenutku nam omogućava da ostanemo uspravni, kao brod na okeanu, bez obzira koliko jaki vetrovi duvali, tek tada ćemo znati da cenimo potrebno vreme treninga vraćanja pažnje u sadašnjost, sve dok značajan deo naše pažnje više ne bude lutao. Tada ćemo biti dovoljno budni, i “na oprezu”, da preduhitrimo momente kada nismo prisutni, tj. kada postoji šansa da počnemo da sanjamo u snu. Yoga nije jedini metod buđenja. Za buđenje može da posluži i gakanje vrane - doslovno bilo šta. Problem je što mi znamo da se tako uspavamo da nas ni zemljotres ne može probuditi. Naravno, život uvek ima svoje načine – tako što nam stvori probleme – kako da nas probudi, ili stavi u neizvesnost tako da i da hoćemo ne možemo da spavamo. Otud je joga neuporedivo sigurniji (čitaj, bezbolniji) način buđenja nego život. Na kraju, ono što yoga, ili njoj slični metodi, ne može, može život. Život, kakav god da je, jeste najveći učitelj. </p>

<p>Jako mi se dopada yoga, saznala sam malo bolje tek nedavno o tome. Članci su vam jako čitljivi i jasni i za početak bavljenja yogom dobri, ali me interesuje kako dobiti informaciju o učiteljima yoge i gde se o tome informisati? Saznala sam da moraju biti registrovani pri ministarstvu zdravlja, pa bih vrlo rado išla na neki kurs yoge, ali kako da znam koji je učitelj pravi, pa na primer da li ste vi taj, i gde vas mogu naći, i sve o tome. Kao i da li Niš ima takvog učitelja koji drži kurs yoge? </p>

<p>Zaista dobar tekst i lepo objašnjeno. Pronašao sam se u onoj rečenici da treba biti iskren prema sebi. Zapravo, ja sam previše iskren prema sebi. Znam sve svoje mane i vrline. Mane pokušavam da ispravim, ali me to strašno opterećuje. Mislim da sam lepo shvatio da joga ustvari može da pomogne i da se neke stvari sagledaju optimistički, ali ne i da se ne radi ništa povodom njih. Svakako ću probati jogu, ako će mi pomoći da neke stvari sagledam &quot;mudrije&quot;, opuštenije i ako ću dobiti volju za njihovo rešavanje. </p>

<p>Savršen komentar za pročišćavanje uma od negativnih emocija. </p>

<p>Kod nas se nije zvalo niti se zove Joga. To se zvalo fizičko vaspitanje. A ako želim da se opustim slušaću muziku. Ako želim da vežbam, samo ću vežbati. Ali neću gledati to kao Jogu. Razmislite i pročitajte odakle potiče i kakav uticaj ima.</p>