Joga - nauka o zdravlju

Znate kako se kaže: “Medicina je nauka o bolestima a joga je nauka o - zdravlju!”. Joga izučava zdravlje i ne da bolesti ni blizu. Tako joga deluje.

Odgovor koji joga daje na stresnu situaciju (na situaciju bori-se-ili-beži) zapravo je  – nereagovanje. Drugim rečima, mi najčešće ne možemo birati situacije i spoljne okolnosti koje nam se dešavaju ali možemo birati naš odgovor na njih. U sledećim nastavcima će biti još puno reči o tome kako, zapravo, spoljni događaji ni nemaju svoju samostalnu egzistenciju nego im mi "dajemo život" našom negativnom reakcijom, tj. odbijanjem da prihvatimo ono što jeste (ovde je važno naglasiti da prihvatanje nije odobravanje ili nemoć – naprotiv).

Duži periodi pod takvim stanjem stresa (pošto se situacija najčešće ne razrešava nego opstaje "razapeta") za rezultat daje psihosomatske bolesti koje opasno narušavaju naš imuni sistem. Osećaj bespomoćnosti (ali i strah, brige, osećaj nedostatka vremena i loše samoprosuđivanje) prati stresnu reakciju i posebno loše utiče na imuni sistem.

Međutim, kroz jogu, gradeći tokom vežbanja svesnost o telu, gradimo i svesnost o mentalnim procesima. Vremenom naučimo da zapazimo odakle i kako reakcija nastaje i dolazi. Učimo da se ne identifikujemo sa reakcijom nego da je posmatramo (osvešćujemo) i to umanjuje efekat stresa i jača imuni sistem.

Na organizam posebno povoljno utiču opuštanja koja slede na kraju svakog treninga. Dok se opuštamo, stvaramo osećaj dobrobiti i mira, osećaj osnaženosti koji je pravi lek protiv bespomoćnosti.

Tokom joga treninga stvara se atmosfera poštovanja i ljubavi prema telu i sebi. Polaznike kursa učimo da pravilno i sigurno pokrenu svoje telo, kako bez straha da ostanu unutar svojih fizičkih mogućnosti, da slušaju i prihvataju svoje telo krećući se lagano i svesno, prateći dah i sve što uvećava dominaciju parasimpatičnog nervnog sistema. To daje prijatan doživljaj unutrašnje dinamičke ravnoteže tela (homeostaza). Homeostaza služi kao amortizer koji čuva telo od spoljašnih promena i stabiluzuje hemiju tela. Takođe, ona sadrži i mehanizam za samoporavak, iscelenje i zarastanje rana i lomova.  

Kada se telo jednom navikne na pozitivnu ravnotežu uma i tela koju donosi joga, tada se taj osećaj može preneti i prenosi u svakodnevni život i izvan joga studija; prosto postanemo "vakcinisani" jogom.

Dobrobiti joge ukratko se mogu navesti kao:

• Unapređenje imunog sistema.                                                                                   
• Uvećanje dominacije parasimpatičnog nervnog sistema.
• Doprinos bržem povratku telenoj homeostazi.
• Poboljšana cirkulacija krvi, limfe i životne snage (prane) u telu.
• Sprečavanje gubljenja mišićne snage i mase.
• Povećanje snabdevanja tkiva kiseonikom.
• Poboljšana cirkulacija i time ishrana nervnog sistema.
• Masaža i stimulisanje funkcija unutrašnjih organa.

Joga i mentalna ravnoteža 

Na mentalnom planu, umanjujući efekte stresa i donoseći osećaj mira i spokoja, joga pozitivno i efikasno utiče na depresiju i anksioznost, suprotstvalja se bespomoćnosti i slabosti, povećava samopoštovanje i budnost i tako produžava život i daje mu kvalitet - ne dodajemo samo godine životu nego i život godinama.