Porođaj je najlepši prirodni čin kojim se rađaju beba i majka

Dr Vladimir Vajs je specijalista ginekologije i akušerstva, koji u svojoj karijeri beleži više od 40.000 porođaja. Toliko žena je poverilo ovaj bitan čin lekaru koji je promenio koncept porodilišta uvođenjem revolucije. Ova revolucija ticala se omogućavanja trunicama da imaju mesto kontakta, tj. susret sa svojom porodicom.  Na pitanja koja se tiču svih budućih majki, odgovara doktor sa dvadesetpetogodišnjim iskustvom.

- Trudnoća je primer savršenog mehanizma prirode i zato je prirodan porođaj najbolji početak duplog novog života, jer se rađanjem deteta rađa i majka. Zato su za dobar odnos na relaciji trudnica-lekar ključne dve stvari empatija i strpljenje,“ počinje priču dr Vajs i razjašnjava  ustaljene zablude koje prate drugo stanje.   

 Trudnoća je stanje zdravlja, a ne bolesti 

 - Uloga ginekologa je da prvenstveno edukuje majke i pripremi za porođaj. Žensko telo je najbolji samoregulator. Nisam pristalica preterane upotrebe suplemenata posebno u prvom trimestru, a snažno preporučujem fizičku aktivnost koja sve parametre tela dovodi u normalu,“ kaže dr Vajs.    

Kako ocenjujete reproduktivnu sliku u Srbiji?  

 Žene jesu sve starije u dobi kada se prvi put ostvaruju kao majke, ali je upadljivo koliko su više edukovane. Zbog toga je komunikacija sa njima laka, jer znaju šta hoće. Moja najstarija pacijentkinja je imala 46 godina kada je postala majka. Imali smo i trudnicu koja je dolazila low cost kompanijom iz Beča na pregled, a tako je došla i na porođaj. To su stvari koje se pamte. 

Najveća zabluda trudnica  

- Budućoj mami je najvažnije pružiti osećaj mira i spokoja i ostaviti da priroda radi svoje. Iz iskustva znamo da trudnicama najteže pada višesatno ležanje. Zato je naš pristup da pacijentkinji omogućimo korišćenje svih pomagala koji joj olakšavaju porođaj: tuširanje, masaža, pilates lopta, prigušeno svetlo, odgovarajuća muzika. Uskoro će u funkciji biti i stolica za porađanje po ugledu na prasku najboljih svetskih porodilišta. Kuriozitet koji podupire moju priču jeste to što su nekada, pre nego što je uveden dirigovan porođaj, babice heklale dok čekaju napone porodilje kako bio stvorile atmosferu strpljenja i mira. Možda ne možemo imati babice pletilje, ali možemo stvoriti tananu mrežu pažnje i brige za svaku pacijentkinju u porodilištu.  

 Koji je to trenutak u toku porođaja kada ste najzadovoljniji? 

- Nećete verovati, ali to je trenutak kada sam samo u ulozi nemog posmatrača. To je znak da imamo dobrog saradnika sa druge strane i naše je da samo pustimo prirodno odvijanje tog procesa. Posebno se pažnja obraća na pripremu porodilje, jer sečenje tzv. epiziotomiju koju mnoge porodilje doživljavaju kao neprijatno iskustvo, sprovodim tek kada su sve druge opcije nemoguće. Privatnost porođaja bi trebalo da bude pravo svake majke, a ne privilegija. Ambijent, tok porođaja, kao i da uz svog partnera kao podršku dožive najbolje iskustvo i sećanje važni su elementi koje zaslužuje svaka trudnica.

Budući da ste sticali iskustva na temu prirodnog porođaja u Japanu i Italiji šta nam možete reći o njiihovoj praksi porođaja? 

- Jednostavnost i dostupnost je osnovni utisak. U japanskim porodilištima se sprovodi tzv. tatami porođaj na platnenim prostirkama sa užetom koje visi sa plafona i koji trudnicama pomaže u toku porođaja.  U Italiji je CTG aparat vešto skriven iza umetničke slike na zidu. Ovim sam se vodio i kada sam kreirao svoje okruženje za porođaj trudnice. 

Kada najsnažnije osetite da radite na mestu stvaranja novog života? 

 - Najlepši mi je trenutak kad u očima majke vidim odu radosti za ono što radim. Ta ushićenost i istinska radost zbog dolaska novog života je najuzvišenija stvar na kugli  zemaljskoj i snažna motivacija za sve nas koji smo privilegovani da u tom procesu učestvujemo. 

Popunite kontakt formu i zakažite pregled kod dr Vladimira Vajsa.