Sa impotencijom se suočava veliki broj muškaraca, istraživanjima pokazuju da je u četrdesetim godinama pogođen svaki treći muškarac. Medikamentozna terapija erektilne disfunkcije je simptomatska, koliko pijete lekove, toliko će trajati efekat. Posle dugo godina, urologija je došla do dobrog rešenja koje se bavi ne samo saniranjem simptoma, već deluje na uzrok i leči. Kakva je ovo bolest, o uzrocima, rasprostranjenosti i terapiji, za Stetoskop.info govori urolog, dr Goran Aranđelović.
Šta je erektilna disfunkcija i kada je pravo vreme obratiti se lekaru?
Dr Goran Aranđelović: Erektilna disfunkcija (ED) je definisana kao perzistentna nesposobnost postizanja i održavanja erekcije dovoljne za zadovoljavaljući seksualni odnos. Imajući u vidu važnost seksualnog odnosa u životu partnera, kao i činjenicu da pojava erektilne disfunkcije može predstavljati signalno svetlo u prepoznavanju nekih drugih kardiovaskularnih bolesti, uvek je dobro obratiti se urologu u cilju definisanja uzroka i jačine ED i njenog lečenja ili lečenja eventualnih sistemskih uzroka.
Koji faktori rizika mogu da dovedu do nastanka ove bolesti?
Dr Goran Aranđelović: Uzroci erektilne disfunkcije mogu biti različite prirode. Bitno je razdvojiti organske od neorganskih faktora, iako je česta pojava da se radi o kombinaciji različitih faktora.
Način života, kao pušenje, preterano konzumiranje alkohola, fizička neaktivnost, poslovni ili porodični stres, su samo neki od spoljašnjih fakora koji mogu dovesti do ED.
Sa druge strane, najčešći uzrok erektilne disfunkcije je vaskulogenog tipa (do 80%). Zdravstvena stanja koja dovode do slabog vaskulogenog statusa penisa su hipertenzija, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, gojaznost. Hormonalni poremećaji, metabolički sindrom, kao i neurološka oboljenja su takođe neki od uzroka ED. Depresija i psihički poremećaji, kao i terapija lekovima ovih stanja, predstavljaju ne manje bitnu komponentu uzročnih faktora.
U eri povećanja incidence karcinoma prostate, ne smemo zanemariti erektilnu disfunkciju uzrokovanu radikalnom prostatektomijom ili odstranjivanjem prostate, kao i ostalim hirurškim intervencijama u maloj karlici.
Da li ED nastaje samo kod određenih starosnih grupa, ili pogađa širu populaciju muškaraca? Koliko je zapravo česta pojava?
Dr Goran Aranđelović: Ono što je karakteristično za opštu populaciju je da je ED u direktnoj korelaciji sa starenjem.
Najpoznatija studija, koja datira još iz 1994 godine, čija je validnost dokazanja i zadnjim ispitivanjima, je studija muškog starenja iz Masačusesta (MMAS). Ova studija donela je podatak o prevalenci (broj opšte obolelih) od 52 %. U četrdesetim godinama pogođeno je otprilike 40 % muškaraca, stopa raste do skoro 70 % kod muškaraca starih sedamdeset godina. Prevalenca potpune ED povećava se od 5 % do 15 % kako starost raste od 40 do 70 godina.
Nakon što se filtrira dob, verovatnoća se povećava kod pacijenata sa srčanim oboljenjima, hiprtenzijom, dijabetesom, kao i kod onih koji uzimaju lekove u vezi sa ovim oboljenjima.
U epidemiološkom smislu, ono što je jako karakteristično za ED, je činjenica da se incidenca (broj novih slučajeva) drastično povećala sa uvođenjem novih lekova kao što je Vijagra od 1998 godine. To je razumljivo ako imamo u vidu da do tog momenta nije postojala efikasna medikamentozna ili neinvazivna terapija ED (do tada vakuum pumpe ili proteze penisa). Naime, to verovatno nisu ni bili novi slučajevi, već pacijenti koji su se tada javili lekaru, saznavši za novu terapeutsku mogućnost. S obzirom da je ED sama po sebi tabu tema, a da nije bilo adekvatne terapije, lako je razumeti ovu promenu u trendu.
U svemu moramo napomenuti da različite populacije pacijenata u različitim geografskim sredinama, imaju različitu prevalencu i incidencu ED.
Koje su prednosti lečenja ED udarnim talasima niskog intenziteta? Koji pacijenti su dobri kandidati za ovakvu intervenciju?
Dr Goran Aranđelović: Medikamentozna terapija (Viagra, Cialis) jeste naparavila pravi bum u lečenju ED, ali kao što znamo, ona je isključivo simptomatska. U momentu kada se prestane sa uzimanjem lekova, efekat nestaje. U tom smislu, terapija ekstrakorporalnim udarnim talasima niskog inteziteta predstavlja prvu kurativnu, nesimptomatsku i neinvazivnu terapiju erektine disfunkcije. Dugo se u urologiji čekalo na takav naučni preokret.
Prva pilot studija pojavila se 2010 godine kada je Vardi sa saradnicima predstavio prve zapanjujuće dobre rezultate ove terapije. Kasnije su sam Vardi i drugi naučnici kroz veće studije, potvrdili pozitivan efekat ove terapije, koja je trenutno zaživela u Evropi i svetu.
Terapija udarnim talasima niskog inteziteta se sastoji u primeni akustičnih talasa niskog inteziteta na penis koji prouzrokuju angiogenezu ili stvaranje novih krvnih sudova, dajući trajni efekat u poboljšanju erektilne funkcije. Sastoji su od 6 sesija (jedna sesija svaka dva dana) od kojih je svaka u trajanju od petnaest minuta.
Indikovana je kod pacijenata sa vaskulogenom erektilnom disfunkcijom bez obzira da li je ona uzrokovana kardiovasularnim oboljenjima, dijabetesom ili nekim drugom sistematskim oboljenjem. Takođe je indikovana kod pacijenata koji ne žele da koriste lekove ili kod kojih lekovi nemaju više efekta.
Ne manje važno, trenutni veliki izazov u urologiji predstavlja rehabilitacija erektilne funkcije kod pacijenata operisanih od radikalne prostatektomije kod tumora prostate. Poslednje studije su pokazale da je i kod ovih pacijenata terapija ekstrakorporalnim udarnim talasima niskog inteziteta pokazala odlične rezultate.
Važno je istaći da je terapija apsolutno bezbolna, bez potrebe za bilo kakvom anestezijom i nema nikakvih kolateralnih efekata. Ovakva primena i pozitivni efekti ove terapije sa efektima trajanja do 3 godine uvrstili su je u red terapija prvog izbora evropske asocijacije urologa.
Za Stetoskop.info Miloš Đošić
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde