Mr Andrija Majstorović, Zasnivanje radnog odnosa kod osoba sa invaliditetom | IBD podcast EP077, Stetoskop

U novoj epizodi IBD podcast-a, razgovarali smo sa mr Andrijom Majstorovićem predsednikom Centra za edukaciju i razvoj osoba sa invaliditetom. Ovo je prva od tri epizode koja će se baviti društvenim kontekstom zapaljenskih bolesti creva. U ovoj epizodi tema je apliciranje za posao i uspostavljanje radnog odnosa osoba sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.

Mr Andrija Majstorović, predsednik Centra za edukaciju i razvoj osoba sa invaliditetom, objasniće koje edukacije vrši Centar, kako bi trebalo da izgled CV osobe sa invaliditetom odnosno sa zapaljenskim bolestima creva, koja pitanja bi trebalo da se postave budućem poslodavcu i daće savete za sve one koji traže posao.

Kako osoba sa IBD treba da dođe na razgovor za posao i kako da pripremi CV?

Naše preporuke se uvek odnose u skladu sa kvalifikacijima koje osoba poseduje i za poziciju koju konkuriše kod poslodavca. Svakako je preporuka da osoba napiše ono što zna, ali još važnija stvar od toga je njen stav i odnos prema budućem poslu, tj. da ona zapravo stvarno želi da se zaposli i da doprinosi. Tako da, pozicioniranje u odnosu na ovo što sam rekao želim da ostanem u sredini imajući u vidu da sa jedne strane želimo da pomognemo osobama i da im damo jasne instrukcije, a sa druge strane da razumemo i poslodavce koji se veoma često susreću da osoba konkuriše, da imaju kandidate osobe sa invaliditetom, ali da se tokom drugog ili trećeg kruga selekcije oni povlače i tu prestaje njihova saradnja.

Konkretne stvari koje bi trebalo da se nalaze u CV- ju pored osnovnih podataka su naravno, informacije o radnom iskustvu. I kad pričamo o radnom iskustvu, šta su te osobe radile na tim zadatim pozicijama i koliko vremena su provodile na tom poslu. To je veoma važno imajući u vidu da, kada su osobe sa invaliditetom u pitanju, mnogo poslodavaca ima predrasude, a mi se trudimo da taj jaz smanjimo i da kroz dodatne edukacije im prenesemo da osobe sa invaliditetom zaista mogu da budu jedan lojalni zaposleni, da će kroz adekvatan tretman i pristup moći da ostavare i da očekuju veće rezultate od osobe redovne populacije. Tako da, osnovne instrukcije se svode na to da CV bude skaldan, pregledan, čitljiv i da bude jasno naznačen sa ličnim kontaktom, brojom telefona, mejlom. Jer mi smo imali situaciju i kroz praksu da osobe i to izostave, da pošalju osovne informacije ali bez kontakta.

Ono što je važno da napomenem, jeste da u CV imamo prostora i za dodatne informacije. Ljudi se često zabrinjavaju da li će biti dovoljno mesta i informacija za sve, šta je još neophodno da stave u CV, koja radna iskustva, kada su osobe sa invaliditetom u pitanju ja sam uvek slobodan da preporučim da nema suvišnih informacija. Da je u  nekim situacijama i preporuka da stave što više stavki. Kada je u pitanju status osobe sa invaliditetom, imajući u vidu kvotni model zapošljavanja kod poslodavaca osobe sa invaliditetom su veoma poželjne u većini situacija. Imajući u vidu da poslodavci zaista imaju obavezu da zapošljavaju, a sa druge strane imamo i dosta prilika pogotovo primere društveno odgovornog poslovanja i kasnije ćemo razgovarati i o preduzećima koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom gde je to njima prioritet i isključivo žele da zaposle takvu osobu.

Koja pitanja treba da postavi na razgovoru za posao?

Meni je veoma važno da napomenem za sve osobe sa invaliditetom, a i osobe sa IBD-jem i za osobe redovne populacije, da bilo koji posao za koji konkurišu da se veoma dobro informišu kod kog poslodavca idu. To je veoma važan segment i u mnogim situacijama se to pokazalo kao stavka koja je presudna u drugim krugovima selekcije. Druga stavka se odnosi na način rada. Svima je poznato da postoji i hibridni model rada i on side, to su termini koje možemo često videti u samim opisima posla, odnosno oglasima koji se raspisuju za traženje novih kandidata. Kada pričamo o on side to se donosi na osobe koje bi radile u prostorijama poslodavca, kada pričamo o hibridnom modelu odnosi se na kombinaciju radnog vremena od kuće i u kancelariji. I remote gde osobe imaju apsolutnu slobodu da rade samo je neophodno da ispune kvotu i da ispoštuju dogovor koji su već prethodno dogovorili sa HR-om ili konkretno sa poslodavcem.

Tako da, moja preporuka je svakako da se informišu, ali imajući u vidu da poslodavci već na samom startu to naglašavaju moja uvek preporuka i savet jeste jedna dobra komunikacija, jedan otvoren razgovor i jedan prilagođen pristup poslodavca. Imali smo situaciju da poslodavci stavarno znaju sa kojim poteškoćama se osobe susreću istavrno nailazimo na pozitivne reakcije. Samo je važan taj pristup jer moramo da znamo da se ništa ne podrazumeva, da mnogo ljudi ne zna, da su mnogo ljudi o nekim bolestima, teškoćama čuli u seriji, u filmu, ili iz nekog neformalnog razgovora iz svog okruženja. Tako da je važno da uz adekvatan pristup, da uz korišćenje adekvatne terminologije približimo poslodavcu i kasnije kroz dogovor dođemo do kompromisa gde će biti svi zadovoljni.

Koja pitanja osoba sa IBD-jem treba da posatvi na razgovoru za posao?

Kada pričamo o osobama sa IBD-jem, svakako pored načina rada i fleksibilnosti, ono što bih ja istakao, kao moguće pitanje jeste politika odusustva i bolovanja, imajući u vidu i samo radno okruženje, šta konkretno taj posao podrazumeva i kakvo je to radno okruženje. Imajući u vidu da sam stres, povećanje stresa, tenzija koja se stvara zbog same prirode posla, ommogućuje osobama sa invaliditetom odnosno osobama sa IBD-jem da prosto se ne snalaze i da imaju tih nekih teškoća, blokadu… I naravno, zbog zdravstevnog stanja, teškoće da ne mogu prosto da daju svoj maksimum i to bi bilo ključno pitanje.

Takođe, dostupnost toaleta, to je kroz praksu, pokazalo mnogima kao neko veoma neugodno pitanje, gde je onako da li da pitam, da li da ne pitam, kako da sročim to pitanje, meni je to jako važno, e sad ako na nekom razgovoru za posao me pita HR, kako da istaknem da mi je to zaista važno. Prosto to je pitanje koje je sasvim na mestu, to je zaista jedna važna stvar za ljude koji boluju od te bolesti. Tako da, nema suvišnih pitanja, važno je da kroz jedan lep razgovor približimo i to poslodavcu, onda ćemo imati sigurno i bolji tretman nego do sad.

Šta u ovakvom  konkretnom slučaju znači prilagođavanje jednog radnog mesta osobi koja ima IBD?

Radno mesto koje je prilagođeno, podrazumeva da osoba sa invaliditetom i osoba redovne populacije ima adekvatno prilagođen pristup radnom mestu, pre svega se to naravno odnosi  na osobe sa invaliditetom, od fizičkih barijera do  organizacionih i u okviru samih softverskih rešenja kada pričamo o nekim težim oblicima. Takođe, važno je da napomenemo da kada pričamo o samoj klasifikaciji osoba, da razlikujemo prvi i drugi stepen.

Drugi stepen je malo zahtevniji, tako da imamo situaciju da nacionalna služba za zapošljavanje daje subvencije koje omogućavaju finansijska sredstva za poslodavce, da u skladu sa mogućnostima i skladu sa samim opisom posla prilagode sve neophodno i da u takvim situacijama mogu da očekuju od osobe da iskaže svoj pun potencijal.

Kada pričamo o radu od kuće, da li postoje neke specifičnosti kod osoba sa invaliditetom u odnosu na ostalu populaciju?

Najvažnije je i naša je preporuka što se u praksi pokazalo kao metod koji stvarno pokazuje zaista pozitivne rezulatate, tu zaista mislimo da je najbolji recept za tu situaciju jeste sam dogovor sa poslodavcem, između poslodavca i zaposlenog, gde će on u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, svojim mogućnostima, usklađivanjem svog privatnog i poslovnog života, omogućiti poslodavcu da dobije ono što je on očekivao i sa druge strane osobu koja će moći da odrati posao na način na koji se od njega očekivalo.

Prava u odnosu na druge zaposlene?

Za početak ja bih se malo distancirao od ove teme, usmeravajući se na segment obrazovanja. Imajući u vidu da sve osobe sa invaliditetom stiču status kandidata koji mogu da konkurišu preko afirmativnih mera, za to je nadležan i dostupan osobama sa invaliditetom Univerzitetski centar studenata sa hendikepom, koji pruža sve relevantne informacije i na osnovu stanja invalidnosti koje osoba sa invaliditetom ima, daju instrukcije koji su sledeći neophodni koraci koji se uglavnom odnose na dokumentaciju, na izbor želja i kasnije Univerzitetski centar preuzima dalju komunikaciju sa fakultetom, a na samom kandidatu je to da jasno i precizno prati te instrukcije.

Kada pričamo o segmentu zapošljavanja i kada pričamo o povlasticama koje su moguće za osobe sa invaliditetom, pre svega se osvrćemo na procenu radne sposobnosti gde se tu jasno definiše od strane komisije koja je formirana od od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, gde u skladu sa teškoćama koje osoba ima, imamo jasan niz zanimanja koja se preporučuju i koja se ne preporučuju. Tako da, kada pričamo o tim delovima sam poslodavac vas ne može uputiti na radno mesto za koje komisija nije preporučila odnosno zabranila da Vi radite i na taj način osoba sa invaliditetom može da se smatra zaštićenom, povlašćenom za neke teže poslove, imajući u vidu da je zaista veoma čest slučaj da osobe koje imaju slučajeve sa profesionalnom bolešću da su kod prethodnog poslodavca radili izuzetno teške poslove i da na osnovu toga traže svoj spas, svoj trenutak gde će u skladu sa njihovim preostalim radnim sposobnostima pronaći adekvatan posao i naredni poslodavac u skladu sa tim rešenjem zapošljava tu osobu pod prilagođenim uslovima.

Savet za one koji traže posao?

Moj savet se u ovom trenutku pre svega odnosi na mlade ljude, ali on je zaista ključan jeste obrazovanje, svi sertifikati, prekvalifikacije, to su sve saveznici i kasnije će sve to što dodatno budu ulagalai u sebe, a to je najveća moć, sve će se to vratiti i kasnije omogućiti da imaju kvalitetniji i bolji posao. I sa druge strane, imaće situaciju, da zaista ono što su učili da zapravo i rade. To je ono što je mnogo važno da istaknem.