Insulinska terapija u tipu 2 dijabetesa

Konačan cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija koje se javljaju kao posledica loše regulacije nivoa šećera u krvi. Veoma je važno povećanje kvaliteta života pacijenta i prilagođavanje terapije pacijentu, a ne ”programiranje” načina života prema dijabetesu. Ono što je dobra vest je da nam nova terapija u lečenju dijabetesa to omogućava.

Šta znači prevencija komplikacija?

Prevencija se postiže ukoliko pacijent sprovodi sledeće mere:

• Redovna kontrola glikemije i održavanje vrednosti u ciljnim opsezima (u dogovoru sa lekarom);
• Pridržavanje higijensko-dijetetskom režimu koji čine zdrava i izbalansirana ishrana, redovna fizička aktivnost - što je danas možda najteže sprovoditi;
• Redovna primena propisanih lekova prema uputstvu lekara;
• Kod pacijenata koji imaju i pridružene kardiovaskularne bolesti, važno je i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa (nivo holesterola i triglicerida) u granicama normalnih referentnih vrednosti.

Zdrav način života pomaže u sprečavanju komplikacija dijabetesa, i to je bolest sa kojom danas, uz savremenu terapiju može da se živi dugo i kvalitetno.

Insulinska terapija u tipu 2 dijabetesa - šta je važno da znamo?

Potrebno je da osobe sa tipom 2 dijabetesa  sprovode redovnu samokontrolu u kućnim uslovima, koja podrazumeva merenje glukoze našte, ali i u toku dana, 1-2 h nakon obroka. Sve ove vrednosti je dobro da beleže u svojim dnevnicima za samokontrolu, kako bi kada dođu na kontrolu kod svog izabranog lekara i endokrinologa mogli da imaju uvid u stanje svoje bolesti i terapije. Podjednako važan savet za njih je da optimalni opseg nivoa glukoze u krvi treba da bude od 6 do 10 mmol/l, odnosno da sve vrednosti šećera u krvi moraju biti jednocifrene.

Kada je potreban insulin?

Kako bolest odmiče, najvećem broju pacijenata sa tipom 2 dijabetesa bude potreban insulin, koji jedini može održavati pacijenta u granicama dobre kontrole. Insulinska terapija je najefikasnija na duže staze i najviše odgovara fiziološkim potrebama.

Humani insulini su prva terapijska opcija kojom se započinje insulinska terapija kod nas. Terapija humanim insulinima je efikasna terapija, ali treba naglasiti da je to terapija kojoj se pacijent prilagođava i podređuje svoje navike i svakodnevni život. Danas postoje i savremeni insulini koji su sa druge strane, terapija koja se prilagođava pacijentu i omogućava mu kvalitetniji svakodnevni život. Sa savremenom insulinskom terapijom smanjuje se broj neželjenih reakcija poput hipoglikemija koje često prate terapiju humanim insulinima i lakše je postići ciljne vrednosti i ostvariti dobru kontrolu dijabetesa.

Komplikacije kod dijabetesa

Komplikacije koje se javljaju podrazumevaju mikrovaskularne (retinopatija - oštećenje krvnih sudova očnog dna, neuropatija - oštećenje nervnih vlakana i nefropatija - propadanje bubrežne funkcije) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda i mozga.

Ono što nas najviše brine su komplikacije dijabetesa  povezane sa kardiovaskularnim događajima kao što su infarkt miokarda ili šlog i ove komplikacije su najćešći uzrok smrtnosti. Takođe, zbog loše regulisanog nivoa šećera, 10 puta se povećava mogućnost da osoba sa dijabetesom razvije i bubrežno oboljenje, 10 do 20 puta se povećava opasnost od amputacije stopala, a dijabetes je i među vodećim uzrocima slepila. Kada na sve ovo obratimo pažnju, epidemija dijabetesa je nešto protiv čega će društvo morati mnogo ozbiljnije da se bori. 

Ako se ne leči dijabetes i ako se šećer ne drži pod kontrolom, onda će pacijent imati mnogo zahtevniji zadatak a to je da leči puno organa (oči, srce, bubrezi...) jer je dijabetes bolest krvnih sudova.