Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Kako kosti zarastaju?

Prva faza zarastanja | Druga faza zarastanja | Treća faza zarastanja | Četvrta faza zarastanja | Šta utiče na zarastanje kostiju? | Šta treba da zapamtim o zarastanju kostiju?

Zarastanje kostiju je složen biološki proces koji se odvija u fazama nakon preloma ili povrede. Tokom ovog procesa, organizam aktivira niz bioloških mehanizama kako bi obnovio strukturu i funkciju kosti.

Prva faza zarastanja kostiju - hemostaza i upala (1-3 dana)

Neposredno nakon preloma, dolazi do prekida krvnih sudova, što izaziva krvarenje. Trombociti iz krvi stvaraju krvni ugrušak koji zaustavlja krvarenje i obezbeđuje osnovu za početak zarastanja.

Oko ugruška se aktivira inflamatorni odgovor. Bele krvne ćelije (neutrofili i makrofagi) stižu na mesto preloma kako bi očistile mrtvo tkivo, bakterije i ostatke. U tom procesu oslobađaju se faktori rasta, poput faktora rasta trombocita (PDGF) i transformišućeg faktora rasta-beta (TGF-β), koji stimulišu zarastanje i privlače druge ćelije važne za reparaciju kosti.

U roku od nekoliko dana, specijalizovane ćelije poput fibroblasta i hondroblasta počinju da formiraju mekani kalus od kolagena i hrskavice oko preloma, što stabilizuje mesto preloma.

Druga faza zarastanja kostiju - formiranje mekog kalusa (1-3 nedelje)

Kada se faza upale smiri, mekani kalus postaje sve čvršći. Hrskavica se postavlja oko mesta preloma, povezujući polomljene krajeve kosti.

  • Ćelije koje su uključene su hondrociti (ćelije koje proizvode hrskavicu) i osteoblasti (ćelije koje formiraju kost) počinju da se razmnožavaju.
  • Strukturu kostiju čini mekani kalus, sastavljen prvenstveno od hrskavice, služi kao privremena veza, ali kost u ovoj fazi još uvek nije u potpunosti zarasla i ostaje lomljiva.

Treća faza zarastanja kostiju: formiranje tvrdog kalusa (4-6 nedelja)

Kako zarastanje napreduje, mekani kalus se postepeno zamenjuje tvrdim kalusom kroz proces poznat kao endohondralna osifikacija.

  • Osteoblasti počinju da stvaraju koštani matriks (uglavnom kolagen), koji se mineralizuje kalcijum-fosfatom, formirajući tvrdi kalus.
  • Ovaj kalus povezuje polomljene delove kosti i daje im čvrstoću.
  • Vremenom, hrskavica se zamenjuje tkanom kosti (vrsta kosti sa nepravilno raspoređenim kolagenim vlaknima), koja pruža veću otpornost.

Četvrta faza zarastanja kostiju: remodelovanje (meseci do godina)

U četvrtoj, završnoj fazi, tvrdi kalus se preobražava u zrelu, kompaktnu kost.

Osteoklasti (ćelije koje razgrađuju kost) uklanjaju tkanu kost iz kalusa, dok osteoblasti nastavljaju da formiraju novu kost, koja postaje organizovana u skladu sa originalnom strukturom.

Tokom nekoliko meseci do nekoliko godina, kost ponovo dobija svoj prvobitni oblik i čvrstoću. Višak kosti nastao tokom zarastanja se uklanja, a prelom postaje gotovo nevidljiv.

Faktori koji utiču na zarastanje kostiju

Postoje brojni faktori koji utiču na brzinu i kvalitet zarastanja kostiju, a neki od njih su:

  • Starost - Mladi organizmi brže zarastaju jer imaju veći regenerativni kapacitet.
  • Tip preloma - Jednostavni prelomi (čisti prelomi) zarastaju brže od komplikovanih (sa više fragmenata ili lošim poravnanjem).
  • Krvotok - Dobar protok krvi ubrzava zarastanje jer omogućava dostavljanje hranljivih materija i faktora rasta.
  • Imobilizacija - Pravilna imobilizacija preloma (gips, udlaga ili operacija) ključna je za uspešno zarastanje.
  • Ishrana - Unos vitamina i minerala, posebno kalcijuma, vitamina D i fosfora, od suštinskog je značaja za reparaciju kosti.
  • Zdravstveni problemi - Stanja poput dijabetesa, pušenja ili osteoporoze mogu usporiti zarastanje zbog loše cirkulacije, smanjene gustine kostiju ili oslabljenog imunog odgovora.

Šta treba da zapamtimo o zarastanju kostiju?

1. Faza hemostaze i upale: Formiranje krvnog ugruška i početak inflamatornog odgovora.

2. Formiranje mekog kalusa: Kolagen i hrskavica stvaraju privremeni most.

3. Formiranje tvrdog kalusa: Kost počinje da se formira i stabilizuje prelom.

4. Remodelovanje: Kost se preoblikuje i jača kako bi povratila svoju prvobitnu strukturu.

Kod većine odraslih, prelomi zarastaju za 6-8 nedelja, ali složeni prelomi ili prelomi određenih kostiju mogu zahtevati više vremena. Puna čvrstoća kosti se, međutim, može povratiti tek nakon nekoliko meseci ili godina, tokom faze remodelovanja.


Podeli tekst:

Prof. dr Dušan Marić je specijalista ortopedije i dečije hirurgije. Pionir je u lečenju matičnim ćelijama i osnivač Udruženja za regenerativnu ortopediju ORTO-CELL.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460