Kako izgleda pravilan rast kod dece?

Kako bismo odgovorili na roditeljska pitanja i brige u vezi pravilnog rasta deteta i kako zapravo izgleda pravilan rast, potražili smo odgovore od dr Vesne Cvetković. 

 Šta sve utiče na rast i kako izgleda pravilan rast jednog deteta?

Rast je jedan kompleksan i dinamičan fenomen, ali je strogo regulisan i kontrolisan. Predstavlja jedan od najpouzdanijih pokazatelja zdravstvenog stanja deteta, adekvatne ishrane i zadovoljavajućeg psihoemocionalnog okruženja.  Brojni su faktori koji utiču na pravilan rast i razvoj dece, a najvažniji hormonski uticaji polaze od niza hormona koji se mogu podeliti u nekoloko grupa: 

• Fetalni faktori rasta- humani placentni laktogen i insulin. Javljaju se u prvoj fazi rasta, tokom fetalnog perioda.
• U drugoj fazi, nakon rođenja u periodu odojčeta i malog deteta primat preuzima adekvatna ishrana, nega, psihoemocionalno okruženje i tiroidni hormoni koji su bitni za skeletnu maturaciju i za mentalni razvoj deteta u tom uzrastu.
• U fazi predškolskog i školskog deteta bitan je sinergizam tiroidnih hormona, hormona rasta, adekvatne ishrane i emotivne i genetske osobine.
•  U pubertetskoj fazi rasta, primat preuzimaju polni hormoni u sinergizmu sa hormonom rasta .

"Pubertetski zamah rasta je drugi važan period u rastu i razvoju dece. Tada je prirast u visinu 10-15 cm, a prvi je onaj period odojčeta, odnosno malog deteta kada deca u prvoj godini mogu čak 25cm pa i više da izrastu u visinu."

Kako je najbolje pratiti rast deteta? Koliko često treba meriti decu i na šta treba obratiti pažnju?

Deca se u prvoj godini mere češće, oko šest puta godišnje, a kasnije se taj period smanjuje na jednom godišnje. U slučajevima kada roditelj posumnja na zaostajanje u rastu, decu bi trebalo meriti na šest meseci što predstavlja minimalni relevantni period. Danas postoje standardi za praćenje rasta, to su karte rasta. U upotrebi su karte rasta Svetske zdravstvene organizacije. One predstavljaju  standard prema kojima se prati rast dece, odnosno dečaka i devojčicea određenog uzrasta. Najbitnije je izmeriti dete, registrovati tu visinu i uporediti sa pomenutim standardima. Pažnju na rast deteta treba obratiti posebno u slučajevima ako:

• visina deteta ne odgovara genetskom potencijalu,
• vidimo da dete prestaje da raste,
• zaostaje u odnosu na svoje vršnjake,
• je gojazno, a nisko, 
• ne prepoznajemo pubertetski zamah rasta.

"To su sve indikacije koje zahtevaju kako od pedijatra u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako i od roditelja da obrate pažnju da se jave svom pedijatru, a naravno nakon toga će biti upućeni i pedijatrijskom endokrinologu ukoliko je neophodno."

Koji su efekti terapije hormonom rasta?

Hormon rasta ili terapija hormonom rasta kod dece sa utvrđenim nedostatkom istog ima veoma veliki broj efekata osim promocije linearnog rasta. Ovaj hormon utiče na: 

• koštano tkivo i na gustinu koštanog tkiva povećavajući je,
• kvalitet i povećanje mišićne mase, 
• smanjenje masnog tkiva, 
• nivo holesterola i brojne druge kardiovaskularne faktore, 
•  blagostanje i na osećaj dobrog zdravlja. 

 Dokazano je da je terapija hormonom rasta itekako bitan niz kognitivnih funkcija, kao što su percepcija, pažnja, pamćenje, govor, jezičke sposobnosti.  Efekti ove terapije vidljivi su kod dece koja tokom terapije hormonom rasta redukuju sve  probleme, odnosno dolazi do poboljšanja njihovih kognitivnih funkcija. Naime, deca postaju živahnija, energičnija, poboljšavaju svoju percepciju, pamćenje, jezičke, pa čak i motoričke sposobnosti. 

Psihosocijalni život osoba koje su niske kao deca i  ostanu niske odrasle osobe

U svakoj zajednici, bez obzira na stepen razvoja postoje određene norme, određena pravila, tako da svako odstupanje od nekih normi fizičkog izgleda, pa čak i odstupanje od normalne visine rasta dovodi do izvesnih konsekvenci. Na žalost, možda i manjak od tih par santimetara kod nekog dečaka ili devojčice može biti razlog za negativne konsekvence, za jednu vrstu socijalne izolacije ili diskriminacije, jer je važno imati na umu da visina nije mala stvar. Imajući u vidu da se ovaj problem može na vreme otkriti i itekako uspešno lečiti, nikada ne treba shvatati da je visina sudbina, nego naprotiv postaviti dijagnozu na vreme i otpočeti sa terapijom na vreme. A, pravo vreme je što ranije. Činjenica je da se u našoj zemlji u skladu sa statističkim podacima u svetu, dijagnoza postavlja kasno, možda već u pubertetskom periodu. Idealno bi bilo da se dijagnoza, a i terapija otpočnu pre puberteta zato što ta predpubertetska visina učestvuje sa čak 85% u  finalnoj, adultnoj visini. Na vreme započeta terapija, pruža optimalan terapijski odgovor, daje izvanredne i dugoročne i kratkoročne rezultate i nedvosmisleno uiče na blagostanje i dobrobit deteta.