Dva nova eksperimenta, jedan koji uključuje ljude a drugi životinje, govore da redovno vežbanje može znatno da poboljša memoriju, mada različite vrste vežbi različito utiču na mozak. Ova vest je utešna za sve veći broj nas koji ulazimo u godine kada smo najviše izloženi iriziku od pada kognitivnih sposobnosti.
Još su devedesetih godina prošlog veka naučnici sa Salk instituta za biološke studije u La Joli u Kaliforniji prvi otkrili da vežbanje podstiče rad mozga. U revolucionarnim eksperimentima su otkrili da su miševi sa pristupom točkovima koji se vrte proizvodili mnogo više ćelija u oblasti mozga nego životinje koje nisu trčale. Životnije koje su vežbale su često imale bolje rezultate na testovima memorije nego one koje nisu.
Od tada naučnici rade na tome da tačno razumeju kako na nivou molekula vežbanje poboljšava memoriju, kao i da li su sve vrste vežbanja, uključujući dizanje tegova, korisne.
Ove nove studije dodatno objašnjavaju ova pitanja, kao i to kako da naterate pacove u laboratoriji da vežbaju sa tegovima.
Za studiju na ljudima, objavljenu u časopisu The Journal of Aging Research, naučnici da Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji su izabrali desetine žena starosti između 70 i 80 godina sa blagim padom kognitivnih sposobnosti, što predstavlja stanje u kom su memorija i razmišljanje osobe više otežani nego što bi se to očekivalo u njihovom životnom dobu.
Blagi pad kognitivnih sposobnosti je takođe faktor rizika za pojavu demencije. Starije osobe sa ovim stanjem dobijaju Alchajmerovu bolest mnogo češće nego osobe istih godina sa boljim pamćenjem.
Ranije je ista grupa istraživača otkrila da su nakon treninga sa tegovima starije žene sa blagim padom kognitivnih sposobnosti poboljšale asocijativno pamćenje, tj. sposobnost da se sete stvari u kontekstu - imena nepoznate osobe i kako su se upoznali, na primer.
Sada su naučnici želeli da prouče osnovnije vrste memorije i vežbe izdržljivosti. Zato su volonterkama dali da šest meseci vežbaju pod nadzorom. Neke od žena su dizale tegove dva puta nedeljno. Druge su brzo hodale. A neke su, kao kontrolna grupa, preskakale vežbe izdržljivosti i samo su istezale i oblikovale mišiće.
Na početku i na kraju tih šest meseci, žene su uradile niz testova verbalne i prostorne memorije. Između ostalog, verbalna memorija je sposobnost da se zapamte reči, a prostorna spososbnost da se zapamti gde se nešto nalazi u prostoru. Obe ove vrste memorije slabe s godinama, što je naročito vidljivo kod osoba sa blagim padom kognitivnih sposobnosti.
Nakon šest meseci, žene u grupi za oblikovanje mišića u ovoj studiji imale su slabije rezultate na testovima memorije nego na početku studije. Kod njih je došlo do dodatnog pada kognitivnih sposobnosti. Ali žene koje su vežbale, bilo da su hodale ili radile sa tegovima, imale su bolje rezultate na skoro svim kognitivnim testovima nakon šest meseci.
Bilo je i nekih razlika. Dok su obe grupe za vežbanje skoro jednako poboljšale rezultate na testovima prostorne memorije, žene koje su hodale su više poboljšale verbalnu memoriju nego one koje su dizale tegove.
Autori zaključuju da ovi rezultati pokazuju da treninzi izdržljivosti i dizanja tegova imaju različit fiziološki efekat na mozak i dovode do poboljšanja različitih vrsta memorije.
Ovi zaključci se poklapaju sa rezultatima jedne druge nove studije o vežbanju i memoriji, u kojoj su laboratorijski pacovi ili trčali na točkovima ili, onoliko koliko je to bilo moguće, podizali tegove. Istraživači su zalepili tegove na rep ovih životinja koje su se onda pele uz merdevine u cilju treninga otpornosti.
Nakon šest meseci, životinje u obe grupe za vežbanje su imale bolje rezultate na testovima memorije nego pre nego što su počele da vežbaju. Ali ono što se dešavalo u njihovom telu i mozgu je bilo iznenađujuće. Naučnici su otkrili da je u mozgu onih koji su trčali došlo do povećanog nivoa proteina pod nazivom BDNF, ili neutrofni faktor koji potiče iz mozga, koji pomaže zdravlju postojećih neurona i podstiče stvaranje novih moždanih ćelija. Mozak pacova koji su dizali tegove nije pokazao povećanje nivoa proteina BDNF.
Pacovi koji su dizali tegove imali su značajno viši nivo drugog proteina, faktora rasta sličnog insulinu, u mozgu i krvi nego pacovi koji su trčali. Ovaj protein takođe podstiče deobu i rast ćelija i najverovatnije pomaže novim neuronima da opstanu.
Prema rečima Tereze Lu-Ambrouz, vanrednog profesora u Centru za istraživanje mozga pri Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji koja je nadgledala eksperimente sa starijim ženama, obe ove studije govore da je za najbolje zdravlje mozga preporučljivo kombinovati aerobik i trening otpornosti. Izgleda da svaki od ovih tipova vežbi ,,selektivno cilja različite aspekte kognitivnih sposobnosti’’, kaže ona, verovatno tako što izaziva lučenje različitih proteina u telu i mozgu.
Ali, dodaje ona, ne treba brinuti ako odlučite da se koncentrišete isključivo na aerobik ili trening otpornosti, barem što se tiče poboljšanja memorije. Razlike u efektu ovih tipova vežbi su male, kaže ona, dok su efekti vežbanja – bilo kakvog vežbanja – na ukupnu kognitivnu funkciju veliki.
,,Kad smo počeli sa ovim eksperimentima’’, kaže ona, ,,većina nas je mislila da će u najboljem slučaju doći do manjeg slabljenja’’ funkcije memorije među volonterkama koje su vežbale, što bi takođe predstavljalo uspeh. Ali umesto ublažavanja gubitka memorije, kaže ona, ,,došlo je do poboljšanja’’, što je važno zapamtiti kad je reč o vežbanju.
Još su devedesetih godina prošlog veka naučnici sa Salk instituta za biološke studije u La Joli u Kaliforniji prvi otkrili da vežbanje podstiče rad mozga. U revolucionarnim eksperimentima su otkrili da su miševi sa pristupom točkovima koji se vrte proizvodili mnogo više ćelija u oblasti mozga nego životinje koje nisu trčale. Životnije koje su vežbale su često imale bolje rezultate na testovima memorije nego one koje nisu.
Od tada naučnici rade na tome da tačno razumeju kako na nivou molekula vežbanje poboljšava memoriju, kao i da li su sve vrste vežbanja, uključujući dizanje tegova, korisne.
Ove nove studije dodatno objašnjavaju ova pitanja, kao i to kako da naterate pacove u laboratoriji da vežbaju sa tegovima.
Za studiju na ljudima, objavljenu u časopisu The Journal of Aging Research, naučnici da Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji su izabrali desetine žena starosti između 70 i 80 godina sa blagim padom kognitivnih sposobnosti, što predstavlja stanje u kom su memorija i razmišljanje osobe više otežani nego što bi se to očekivalo u njihovom životnom dobu.
Blagi pad kognitivnih sposobnosti je takođe faktor rizika za pojavu demencije. Starije osobe sa ovim stanjem dobijaju Alchajmerovu bolest mnogo češće nego osobe istih godina sa boljim pamćenjem.
Ranije je ista grupa istraživača otkrila da su nakon treninga sa tegovima starije žene sa blagim padom kognitivnih sposobnosti poboljšale asocijativno pamćenje, tj. sposobnost da se sete stvari u kontekstu - imena nepoznate osobe i kako su se upoznali, na primer.
Sada su naučnici želeli da prouče osnovnije vrste memorije i vežbe izdržljivosti. Zato su volonterkama dali da šest meseci vežbaju pod nadzorom. Neke od žena su dizale tegove dva puta nedeljno. Druge su brzo hodale. A neke su, kao kontrolna grupa, preskakale vežbe izdržljivosti i samo su istezale i oblikovale mišiće.
Na početku i na kraju tih šest meseci, žene su uradile niz testova verbalne i prostorne memorije. Između ostalog, verbalna memorija je sposobnost da se zapamte reči, a prostorna spososbnost da se zapamti gde se nešto nalazi u prostoru. Obe ove vrste memorije slabe s godinama, što je naročito vidljivo kod osoba sa blagim padom kognitivnih sposobnosti.
Nakon šest meseci, žene u grupi za oblikovanje mišića u ovoj studiji imale su slabije rezultate na testovima memorije nego na početku studije. Kod njih je došlo do dodatnog pada kognitivnih sposobnosti. Ali žene koje su vežbale, bilo da su hodale ili radile sa tegovima, imale su bolje rezultate na skoro svim kognitivnim testovima nakon šest meseci.
Žene koje su hodale više su poboljšale verbalnu memoriju nego one koje su dizale tegove
Bilo je i nekih razlika. Dok su obe grupe za vežbanje skoro jednako poboljšale rezultate na testovima prostorne memorije, žene koje su hodale su više poboljšale verbalnu memoriju nego one koje su dizale tegove. Autori zaključuju da ovi rezultati pokazuju da treninzi izdržljivosti i dizanja tegova imaju različit fiziološki efekat na mozak i dovode do poboljšanja različitih vrsta memorije.
Ovi zaključci se poklapaju sa rezultatima jedne druge nove studije o vežbanju i memoriji, u kojoj su laboratorijski pacovi ili trčali na točkovima ili, onoliko koliko je to bilo moguće, podizali tegove. Istraživači su zalepili tegove na rep ovih životinja koje su se onda pele uz merdevine u cilju treninga otpornosti.
Nakon šest meseci, životinje u obe grupe za vežbanje su imale bolje rezultate na testovima memorije nego pre nego što su počele da vežbaju. Ali ono što se dešavalo u njihovom telu i mozgu je bilo iznenađujuće. Naučnici su otkrili da je u mozgu onih koji su trčali došlo do povećanog nivoa proteina pod nazivom BDNF, ili neutrofni faktor koji potiče iz mozga, koji pomaže zdravlju postojećih neurona i podstiče stvaranje novih moždanih ćelija. Mozak pacova koji su dizali tegove nije pokazao povećanje nivoa proteina BDNF.
Pacovi koji su dizali tegove imali su značajno viši nivo drugog proteina, faktora rasta sličnog insulinu, u mozgu i krvi nego pacovi koji su trčali. Ovaj protein takođe podstiče deobu i rast ćelija i najverovatnije pomaže novim neuronima da opstanu.
Prema rečima Tereze Lu-Ambrouz, vanrednog profesora u Centru za istraživanje mozga pri Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji koja je nadgledala eksperimente sa starijim ženama, obe ove studije govore da je za najbolje zdravlje mozga preporučljivo kombinovati aerobik i trening otpornosti. Izgleda da svaki od ovih tipova vežbi ,,selektivno cilja različite aspekte kognitivnih sposobnosti’’, kaže ona, verovatno tako što izaziva lučenje različitih proteina u telu i mozgu.
Ali, dodaje ona, ne treba brinuti ako odlučite da se koncentrišete isključivo na aerobik ili trening otpornosti, barem što se tiče poboljšanja memorije. Razlike u efektu ovih tipova vežbi su male, kaže ona, dok su efekti vežbanja – bilo kakvog vežbanja – na ukupnu kognitivnu funkciju veliki.
,,Kad smo počeli sa ovim eksperimentima’’, kaže ona, ,,većina nas je mislila da će u najboljem slučaju doći do manjeg slabljenja’’ funkcije memorije među volonterkama koje su vežbale, što bi takođe predstavljalo uspeh. Ali umesto ublažavanja gubitka memorije, kaže ona, ,,došlo je do poboljšanja’’, što je važno zapamtiti kad je reč o vežbanju.
Povezani tekstovi:
Trka za izlečenje je najveći evropski sportski događaj posve...
Za dve godine korisnici su napravili više od 200 miliona kor...
Iskoristite lepo vreme i pridružite nam se na još jednom pro...
Posetili smo čas nordijskog hodanja u okviru pete grupe Otvo...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde