Bez obzira da li je u pitanju podizanje tegova u teretani ili samo šetnja po kraju, vežbanje ima brojne prednosti jer pomaže ljudima da smršaju i učvrste mišiće. Neke studije kažu da može i da smanji rizik od karcinoma i drugih bolesti. U članku objavljenom u časopisu Journal of Proteome Research Američkog društva hemičara (ACS) istraživači pišu da umerena, dugoročna fizička aktivnost poboljšava kardiovaskularno zdravlje kod miševa time što utiče na električne centrale ćelija srca – mitohondrije.
Eduard Sabido (Eduard Sabidó), šef odeljenja za proteomiku Centra za genomsku regulaciju u Barseloni, Francisko Amado (Francisco Amado) i kolege objašnjavaju da uprkos bogato dokumentovanim prednostima vežbanja, nije do kraja poznato na koji način ono pomaže srcu. Naravno, pomaže u jačanju srčanog mišića da bi on mogao da pumpa više krvi kroz telo na efikasniji način. A ljudi koji redovno vežbaju imaju smanjen rizik od srčanih problema i kardiovaskularnih bolesti. Po jednoj proceni, 250.000 smrtnih slučajeva u SAD-u su barem delimično posledica nedostatka vežbanja. Međutim, sve do sada je istraživače zbunjivalo kako se sve to dešava u organizmu na nivou molekula.
Ovaj tim je otkrio da laboratorijski miševi (koji zamenjuju ljude) koji su vežbali 54 nedelje na pokretnoj traci imaju veći nivo određenih proteina u mitohondrijama srčanih ćelija od miševa koji nisu vežbali. Mitohondrije proizvode energiju za ćelije u organizmu. Oni su identifikovali dva proteina, kinaze pod nazivom RAF i p38, za koje se ,,misli da podstiču pozitivan kardiovaskularni efekat doživotnog vežbanja’’, kažu oni.
Eduard Sabido (Eduard Sabidó), šef odeljenja za proteomiku Centra za genomsku regulaciju u Barseloni, Francisko Amado (Francisco Amado) i kolege objašnjavaju da uprkos bogato dokumentovanim prednostima vežbanja, nije do kraja poznato na koji način ono pomaže srcu. Naravno, pomaže u jačanju srčanog mišića da bi on mogao da pumpa više krvi kroz telo na efikasniji način. A ljudi koji redovno vežbaju imaju smanjen rizik od srčanih problema i kardiovaskularnih bolesti. Po jednoj proceni, 250.000 smrtnih slučajeva u SAD-u su barem delimično posledica nedostatka vežbanja. Međutim, sve do sada je istraživače zbunjivalo kako se sve to dešava u organizmu na nivou molekula.
Ovaj tim je otkrio da laboratorijski miševi (koji zamenjuju ljude) koji su vežbali 54 nedelje na pokretnoj traci imaju veći nivo određenih proteina u mitohondrijama srčanih ćelija od miševa koji nisu vežbali. Mitohondrije proizvode energiju za ćelije u organizmu. Oni su identifikovali dva proteina, kinaze pod nazivom RAF i p38, za koje se ,,misli da podstiču pozitivan kardiovaskularni efekat doživotnog vežbanja’’, kažu oni.
