Novo istraživanje na Državnom univerzitetu u Oregonu pokazuje da i mali broj aktivnosti – čak i njihovo postepeno produžavanje za minut ili dva do ukupno 30 minuta dnevno – može da bude koristan po zdravlje isto koliko i duži periodi fizičke aktivnosti, kao što su odlasci u teretanu.
Ova studija na reprezentativnom nacionalnom uzorku od 6.000 odraslih govori da aktivan stil života, u poređenju sa strukturisanim vežbanjem, može da bude jednako koristan po zdravlje, uključujući prevenciju metaboličkog sindorma, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola.
Ono što je možda jednako važno je da su istraživači otkrili da je 43 odsto onih koji su učestvovali u
Loprinci, koji je asistent na Univerzitetu Belarmin, sproveo je istraživanje na doktorskim studijama u laboratoriji Breda Kardinala na Državnom univerzitetu u Oregonu. Kardinal, profesor nauke o fizičkoj aktivnosti i sportu, koautor je ove studije, objavljene u najnovijem broju časopisa American Journal of Health Promotion.
Kardinal, koji već više od 20 godina proučava
Na primer, kardinal kaže da, umesto da umesto da se vozite kolima jedan kilometar, pokušate da vozite bicikl ili hodate; umesto da koristite kosilicu za travu koja se vozi, koristite onu koja se gura. Umesto da sedite tokom TV reklama, pokušajte da radite trbušnjake, sklekove ili vežbe razgibavanja; umesto da sedite i budete gledalac na sportskom događaju za decu, ustanite i hodajte okolo tokom poluvremena.
Istraživači kažu da su učesnici u ovoj studiji nosili akcelerometre, koji su objektivno merili fizičku aktivnost. Dešavalo se da su se oni koji su učestvovali u kratkim intervalima aktivnosti kretali samo minut ili dva bez prestanka, ali je ova grupa ispitanika imala pozitivne rezultate u oblastima kao što su krvni pritisak, holesterol, metabolički sindrom i obim struka.
Na primer, studija je pokazala da su oni u grupi sa kraćim intervalima vežbanja koji su ispunili preporuke za fizičku aktivnost imali 89 odsto šansi da ne dobiju metabolički sindrom, u poređenju sa 87 odsto onih koji su ispunjavali ove preporuke kroz strukturisano vežbanje.
Loprinci kaže da jedina oblast u kojoj kratki intervali aktivnosti nisu dali jednake rezultate kao duže, strukturisano vežbanje jeste indeks telesne mase. Međutim, istraživači upozoravaju da ovi rezultati ne moraju da znače da kraći periodi aktivnosti ne pomažu kod gubljenja kilograma, naročito imajući u vidu činjenicu da smanjuju obim struka.
Istraživači ističu da ljudi treba da koriste prilike da budu fizički aktivni iz zdravstvenih razloga.
Ova studija na reprezentativnom nacionalnom uzorku od 6.000 odraslih govori da aktivan stil života, u poređenju sa strukturisanim vežbanjem, može da bude jednako koristan po zdravlje, uključujući prevenciju metaboličkog sindorma, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola.
Naši rezultati pokazuju da aktivan stil života, u poređenju sa strukturisanim vežbanjem, može da bude jednako koristan za poboljšanje zdravlja, kaže Pol Loprinci, glavni autor studije.
Podstičemo ljude da budu aktivni kada imaju izbora. Na primer, umesto da sede dok razgovaraju telefonom, mogu da iskoriste priliku i hodaju po prostoriji.
Ono što je možda jednako važno je da su istraživači otkrili da je 43 odsto onih koji su učestvovali u
kratkim intervalimavežbanja ispunilo preporuke za fizičku aktivnost od 30 minuta dnevno, dok je manje od 10 odsto onih sa dužim intervalima vežbanja ispunilo te iste preporuke.
Kada čujete da manje od 10 odsto Amerikanaca vežba, odmah pomislite da su ljudi lenji, kaže Kardinal.
Naše istraživanje pokazuje da više od 40 odsto odraslih osoba ispunjava preporuke za vežbanje tako što im je kretanje način života.
Kardinal, koji već više od 20 godina proučava
vežbanje kao način života, kaže da je jedna od najčešćih prepreka koju ljudi navode kao razlog što ne vežbaju dovoljno nedostatak vremena. On kaže da rezultati ove studije obećavaju i pokazuju da uključivanje kretanja u svakodnevne aktivnosti može da ima velike prednosti po zdravlje.
Ovo je prirodniji način vežbanja, potrebno je samo malo više hodati ili se kretati, kaže Kardinal.
Ljudska bića imaju kretanje u svojoj prirodi. Ljudi misle da je bolje i da ne vežbaju ako ne mogu da ispune tih 30 minuta. Naši rezultati dovode u veliko pitanje takav stav i daju ljudima logične, realne opcije za poštovanje preporuka za fizičku aktivnost.
Na primer, kardinal kaže da, umesto da umesto da se vozite kolima jedan kilometar, pokušate da vozite bicikl ili hodate; umesto da koristite kosilicu za travu koja se vozi, koristite onu koja se gura. Umesto da sedite tokom TV reklama, pokušajte da radite trbušnjake, sklekove ili vežbe razgibavanja; umesto da sedite i budete gledalac na sportskom događaju za decu, ustanite i hodajte okolo tokom poluvremena.
Istraživači kažu da su učesnici u ovoj studiji nosili akcelerometre, koji su objektivno merili fizičku aktivnost. Dešavalo se da su se oni koji su učestvovali u kratkim intervalima aktivnosti kretali samo minut ili dva bez prestanka, ali je ova grupa ispitanika imala pozitivne rezultate u oblastima kao što su krvni pritisak, holesterol, metabolički sindrom i obim struka.
Kod indeksa telesne mase kao mere masnog tkiva i zdravlja uopšte postoje izvesna ograničenja, kaže Kardinal.
Ljudi mogu da budu i u kondiciji i sa viškom kilograma.
Istraživači ističu da ljudi treba da koriste prilike da budu fizički aktivni iz zdravstvenih razloga.
U našem društvu će vam se uvek nuditi stvari koje vas navode da sedite i budete manje aktivni zbog tehnologije, kao što je upotreba aparata za duvanje lišća umesto grabulja, kaže Kardinal.
Fizička aktivnost kao način života je mnogo isplativija nego skupo članstvo u teretani. Više ćete je se pridržavati i, dugoročno gledano, bićete zdraviji, pokretljiviji i bolje ćete se osećati.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde