Tradicionalno je transseksualizam smatran potpuno psihološkim fenomenom. Međutim, istraživanjem mozga transseksualnih osoba koji su promenili pol iz muškog u ženski otkriveno je kako polna diferencijacija jednog dela mozga (jezgra u stria terminalis) odgovara ženskom polu.
Ovaj nalaz podupire teoriju po kojoj je transseksualnost tzv. interseksualni (međupolni) poremećaj, gde polni razvoj (diferencijacija) mozga nije u saglasnosti sa hromozomskim i gonadnim polom. Zaključak trenutnih istraživanja jeste da je uzrok transseksualnosti i poremećaja polnog razvoja (rodna disforija; dysphoria) nije poznat. Nema dokaza kojima bi se transseksualnost objasnila varijacijom hromozomskog uzorka ili abnormalnostima polnih žlezda, polnih organa, hormonskim poremećajima.
Ko su transseksualne osobe?
Transseksualnost treba razlikovati od homoseksualnosti: homoseksualce seksualno privlače osobe istog pola, transseksualci osećaju kako im je funkcionisanje njihovih polnih organa strano, čudno, neprihvatljivo, i žele da promene pol.
Odrasli transseksualci se često prisećaju kako je njihov poremećaj (disforija) započeo rano u životu, mnogo pre puberteta. Deca sa problemima polne diferencijacije često se upućuju psihologu ili psihijatru. Ne postoji dovoljno dokaza o tome da li će sva deca koja se ponašaju u suprotnosti sa svojim polom kasnije u životu postati transseksualci.
Prema mišljenju stručnjaka, ako se njihov polni identitet ne promeni tokom dužeg posmatranja, takva se deca mogu poštedeti muke razvoja suprotnih polnih osobina u pubertetu. Depo oblici antagonista/agonista GnRH (gonadotropin-releasing hormone), hormona hipofize koji oslobađa polne hormone iz polnih žlezda, mogu se koristiti kod pojave jasnih znakova polnog sazrevanja kako bi se odložio pubertetski razvoj seksualnih karakteristika do dana kad će se moći da donese odgovornu odluku o budućem polu. Manje idealan lek je medroksiprogesteron acetat ili, kod dečaka, ciproteron acetat.
Najbolje je kada se tačna dijagnoza postavi rano
Početna procena transseksualne osobe bazira se na psihodijagnostičkim instrumentima i sprovode je psiholog i/ili psihijatar. Dva dijagnostička klasifikacijska sistema, DSM-IV i ICD, imaju dijagnostičke smernice za transseksualnost i povezane poremećaje polne diferencijacije. Važno je tačno dijagnostikovati o kakvom se poremećaju polnog identiteta radi, i proveriti postoji li uz poremećaj polnog razvoja i eventualni psihijatrijski poremećaj koji bi zahtevao psihijatrijsko lečenje.Tri linije usklađivanja pola sa rodnim identitetom
1 - Test stvarnog života
Nakon početka hormonske terapije, ili čak i ranije, treba početi ˝test stvarnog života˝. To je period života kao osoba suprotnog pola. ˝Test stvarnog života˝ dozvoljava osobi i lekarima da prate iskustva sa novim polnim statusom i odgovor na reakciju drugih osoba.Bez ovog testiranja stvarnosti transseksualna osoba poznaje jedino svoja lična uverenja i fantazije o pripadnosti drugom polu. Uverenja i maštanja mogu biti nerealna i mogu da dovedu do nerealnih očekivanja o čarobnom životu u novom polu. Testiranje stvarnosti se najpre treba odigrati u privatnom životu, među bliskim osobama, a kasnije u javnosti. Preporučuje se godinu dana života kao osoba suprotnog pola pre trajne hirurške promene pola.
2 - Hormonska promena pola
Dva su cilja hormonske terapije:- da se ublaže hormonski uslovljene sekundarne polne karakterustike u najvećoj mogućoj meri. Njihova potpuna eliminacija je retka. Na primer, kod prelaza iz muškog u ženski pol uticaj androgena na koštani sistem, kao što je veća visina muškaraca nego žena, veličina i oblik ruku, stopala, vilice i karlice, ne može se ukloniti. Isto tako se androgenskom terapijom ne može promeniti relativno niži rast i šira konfiguracija kukova kod prelaza ženskog u muški pol.
- podsticaj nastanka sekundarnih seksualnih karakteristika novog pola. Kod prelaska iz muškog u ženski pol osnovno je ukloniti mušku dlakavost, podstaći rast dojki i žensku raspodelu masnog tkiva u organizmu. Kod prelaska iz ženskog u muški pol cilj hormonskog lečenja je podstaći razvoj muških sekundarnih polnih osobina (virilizacija) uključujući muški dlakavost, muški oblik tela i zaustavljanje menstruacije.
3 - Hirurška promena pola
Promena iz muškog u ženski pol - hirurški se oblikuje nova vagina (neovagina), obično koristeći kožu penisa kao sluznicu vagine i kožu testisa za velike usne. Ako razvoj dojki ne zadovoljava pacijentove estetske kriterijume one se mogu hirurški uvećati.Promena iz ženskog u muški pol - dojke, materica i jajnici se hirurški odstranjuju. U retkim slučajevima povećani klitoris služi kao penis. U ostalim se slučajevima obavlja tzv. medioplastika. Ovom tehnikom se produžuje mokraćna cev koristeći prednji vaginalni režanj kako bi došla do vrha glavića penisa. Klitoris se delimično otpušta i rasteže rasecanjem prednje chordae. Mošnice se oblikuju od velikih usana. Slobodni režnjevi uzeti sa ruku ili nogu mogu se iskoristiti za oblikovanje novog penisa (neofalus).
