Posledice odrastanja uz narcističkog roditelja

Hronični osećaj krivice | Nesigurna afektivna vezanost | Dete sa roditeljskom ulogom | Ehoizam | potreba=panika

Narcistički roditelji postoje oduvek, to nije novina savremenog doba - ali se tek u novijem dobu govori o tome. Ovaj tekst se bavi najčešćim posledicama odrastanja uz narcističkog roditelja u praksi.

Hronični osećaj krivice

Narcistički poremećaj ličnosti u roditeljstvu uvek znači emocionalnu nedostupnost, ali ne mora uvek značiti i zlostavljanje, iako ta opcija nije isključena. Roditelji koji su preokupirani su brigom o sebi stvaraju emotivno osetljivu decu koja traže problem u sebi: „Ja sam problem - da sam tiši, smireniji ili srećniji, moja majka ne bi vikala na mene, ne bi me ignorisala niti kritikovala stalno. Ako se popravim, konačno ću biti voljen“.

Nesigurna afektivna vezanost

Afektivno vezivanje je odnos koji se uspostavlja između deteta i osobe koja ga neguje u najranijem uzrastu. Povezanost u najranijem uzrastu ima značajnu ulogu u formiranju ličnosti, kao i način stupanja u odnose sa drugim ljudima tokom detinjstva i adolescencije. 

Zapostavljanje, zlostavljanje ili emocionalno odsustvo narcističkog roditelja, može kod deteta izazvati pitanje koliko je bezbedno ući u odnos sa drugim ljudima. 

Nesigurna afektivna vezanost se može javiti u dva oblika: 

1. izbegavajuća vezanost - dete se nosi sa strahovima tako što smanjuje svoja očekivanja i potrebu za vezivanjem, pa se tako štiti od budućih razočaranja  („Nikada više neću rizikovati da budem zavisan ni od koga“), 
2. anksiozna vezanost - dete traga za ljubavlju, ponekad čak i ljuto, dok pokušava da se poveže sa najbližima („Zašto nećeš da obratiš pažnju na mene?“); određeni podaci ukazuju da postoji značajna povezanost između nesigurne afektivne vezanosti i depresivnih simptoma kod dece, kao i anksiozne simptomatologije kod adolescenata.

Parentifikovano dete (dete sa roditeljskom ulogom)

Veliki empatski potencijal kod dece čini zamenu uloga sa sopstvenim roditeljima. To znači da će dete fokusirati svoju pažnju i brigu na roditelje, a kasnije će se isto to odraziti i u odnosu sa partnerom. Oni organizuju svoje živote u cilju zadovoljenja potreba drugih. Uvereni su da treba da ojačaju osećaj vrednosti kod roditelja ili da spreče njihove sledeće izlive besa, pažljivo posmatrajući njihovu svaku želju. Zastrašeno dete, može čak mrzeti svoje sopstvene potrebe, gledajući na njih kao teret drugima. U odraslom dobu kod ovih osoba mogu biti prisutni: perfekcionizam, potreba za kontrolom svega, nesposobnost održavanja partnerskih odnosa, kao i potreba za brigom o drugima.

Ehoizam

Empatični ljudi na ponašanje narcistčkog roditelja mogu reagovati stavom koji nazivamo ehoizam (nimfa po imenu Eho je bila prokleta tako da ne može samostalno da govori, već da može samo ponoviti poslednjih nekoliko reči koje je čula). Kao što se Narcis zaljubio u svoj odraz, Eho se zaljubila u Narcisa, ali zbog prokletstva nikako nije mogla da mu se obrati. Narcisoidni roditelji koji „eksplodiraju“ bez upozorenja, ili se guše u suzama svaki put kada se dete usudi da iskaže svoju potrebu, teraju decu da zauzimaju što je moguće manje prostora, i da bilo kakva očekivanja predstave kao izraz njihove sebičnosti. Kao i Eho, ehoisti se bore za svoj glas i stav, i često završavaju sa izrazito narcističkim partnerima.

Potreba = panika

Kao što je već rečeno, narcistični roditelji čine da njihova deca sopstvenepotrebe prepoznaju kao teret. Ta deca mogu biti povučena, distancirana i nepoverljiva, ili mogu ispoljavati kompulsivnu brigu o drugima pružajući im topline i negu koju oni nikada nisu imali. Prva faza u odnosima s drugim ljudima može biti naizgled nezainteresovanost, međutim, posle hladne faze sledi kriza - tada iznenada, na vrlo uznemirujuć način pozivaju svoje prijatelje ili traže stalnu sigurnost. Potreba se eliminiše samo ako se odmah ostvari.

Paradokslano je da ljudi koji se najviše plaše svojih potreba, mogu izgledati kao neki kojima one najviše trebaju.

Ekstremni narcizam

Deca izložena zanemarujućem i uvredljivom narcističkom roditeljstvu, imaju veću je verovatnoću  da i sama ispolje narcističnu patologiju.

Postraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Što narcistični roditelji više zlostavljaju svoju decu, veća je verovatnoća da će ona postati traumatizovana. To može dovesti do zastrašujućeg odnosa prema životu i nastanka PTSP. Zlostavljanje dovodi do hronične anksioznosti, iznenadnih sećanja na zlostavljanje, emocionalnu patnju, strah od budućnosti. Zlostavljane osobe postaju usmerene samo na jednostavno preživljavanje i gube sposobnost da zamisle život izvan sadašnjosti.

Zaključak je da narcisoidni roditelji na svoju decu uvek ostave posledice. Te posledice dolaze do izražaja u toku odrastanja i odražavaju se na sve njihove odnose. U praksi, najčešće posledice na decu su:

• • emocionalna preosetljivost
  • izbegavajuća vezanost
  • anksiozna vezanost
  • Ehoizam
  • ekstremni narcizam 

Kod koga da zakažem psihijatrijski pregled?

• Prof. dr Vladimir Diligenski,
• Dr Dragan Grašić,
• Dr Natalija Radulović,
• Dr Aleksandar Plašič,
• Dr Suzana Adžić,
• Dr Spomenka Živković Proročić,
• Dr Snežana Šušljik.