Postovani, porodila sam se pre 6 meseci, i jos pred kraj trudnoce, sam imala neku anksioznost.. Tada i sada probudim se nocu izmedju 1h i 3h, i budem bas uznemirena (znojenje dlanova, drhtanje tela, gusenje, strah da nesto nije dobro detetu ili meni) i onda kroz 10 minuta prodje, ja se iscrpljena vratim da spavam.. Kako da umanjim tu anksioznost, da li trebam da krenem na neke terapije?

Pozdrav, u poslednje vreme desava mi se nesto jako cudno, a to je u nekim situacijama odjednom pocnem da osecam neki cudan miris, kao neka hemija da se oseca i pocne da me kao steze u glavi kao pritisak neki. Zanima me da li je moguce da to moze biti neki anksiozni napad ili napad panike i da nije nesto ozbiljnije? Ne znam kojoj vrsti doktora bih mogla da se obratim.

Imala sam veliki stres ,htela bih konsultaciju i pregled kod vas. Zanima me cena pregleda ?

Gde mogu da dobijem recept za Ksalol?

Postovana, Meni jako bliska osoba ima ceste napade panike, vrlo je anksiozna, lose spava i gusi se sopstvenim mislima svakodnevno, periode kada ne zeli nista od zivota, a u poslednje vreme i suicidalne misli. Oni su uglavnom uslovljeni porodicnim problemima i pritiskom koji fakultet nosi. Trudim se da razgovaram sa njom i pomognem joj na najbolji moguci nacin, ali nisam psiholog i ne umem da odmerim svaku rec i bojim sa nekada ne kazem nesto lose i samo joj pogorsam stanje ili cak odvedem korak blize tim mislima. Osecam obavezu da je nagovorim da ode na terapiju kod psihologa jer je ocigledno da zudi za pravim razgovorom. Da li mislite da mogu da je uputim Vama i kada bi mogla da se odrzi prva seansa? Srdacan pozdrav i hvala Vam unapred!

Postovani, Imam 28 godina, imala sam 7 seksualnih partnera, neke veze su bile duge, a neke su trajale samo 2 meseca, prvi odnos sam imala sa 18 godina. Ne mogu da se nosim sa cinjencom da sam imala toliko momaka, osecam krivicu, osecam da ne vredim, kajem se zbog nekih odnosa, nisam trebala to da uradim. Smatram kako mi je zivot unisten i da nijedan momak nece zeleti da ozeni devojku koja je imala toliko momaka plus jos neke veze u kojima nisam imala seks. Ne znam sta da radim, osecam se toliko lose, strah me je uopste da ulazim u nove veze jer se plasim kako ce to biti jos samo jedna veza u nizu koja se nece zavrsiti brakom, ispadam losa devojka, a zapravo oduvek sam zelela jednog muskarca do kraja zivota i posle svake veze se slomim jer znam da moram ulaziti u novi odnos. Poslednja veza mi se nedavno zavrsila i totalno sam unistena, obeshrabljena sam, placem svaki dan, odustala sam od zivota, imam nisko samopouzdanje i samopostovanje, stidim se same sebe i plasim se misljenja drugih ljudi jer ce misliti da sam laka devojka.

Postovani, imam 29 godina. Prije nekoliko mjeseci sam raskinula vezu sa momkom, to me je potpuno slomilo, kap koja je prelila casu. Prije njega sam imala dosta propalih veza, vise nemam snage da ulazim u nove odnose jer smatram da ce svaki propasti. Samopouzdanje i samopostovanje mi je potpuno unisteno, ne volim i ne cijenim sebe. Pocela sam da mislim kako niko nece htjeti da me ozeni jer sam imala 7 seksualnih partnera,zivim u maloj sredini gdje se svi znaju, a najveca mi je zelja da se udam i da imam porodicu. Pored toga nemam posao, sve frendice se udale, kod kuce sam po cijeli dan placem, vise ne mogu da podnesem taj osjecaj da mi je zivot propao i da sam sama na svijetu, da nemam nikakvu buducnost. Sta mogu da uradim da mi bude bolje, nisam u mogunosti da idem na psihoterapiju?

Poštovani, apsolvent sam medicine, davala sam sve u roku ali sada sam nažalost zatajila sa učenjem i morala sam upisati produženu, dakle završiću tek sledeće godine. Mene ovo mnogo opterećuje, u glavi mi je da mene niko neće zaposliti jer nemam čime da se istaknem na CV-ju, nisam diolomirala u roku, prosek mi nije neki vau nego 8,5...toliko ima boljih od mene, imam osećaj da sam sve u ovoj poslednjoj godini upropastila sebi. Profesori su nam isto na fakultetu pričali kako je konkurencija ogromna i da moramo biti jako dobri studenti ako želimo išta u životu da postignemo.. Takodje, povremeno sam morala raditi kako bih finansirala sebe tako da minse sada vrti po glavi to kako ja ustvari i ne treba da završim jer nemam dovoljno znanja da ja lečim nekoga. Bila bih zahvalna na nekom konkretnom savetu, da li su ova moja razmišljanja realna, da li sam ja uništila svoju karijeru....

Imam ćerku 14 god .Nema volju za ničim ništa je ne zanima sem mobilnoga telefona i hrana.Mene nemože da smisli ,baku moju majku koje je danonoćno vedimo .Histeriše dere se ,neda ništa da joj se progovori.Ni nalepo ni sa strogošću..Šta da radim više je neizdrljivo,psihičko zlostavljanje od njene strane.Hvala.

Poštovani, dugo sam upoređivao preko interneta i mislim da imam neku vrstu agorafobije jer sam inače blago anksiozan. Nisam smeo da odem do prodavnice jer je daleko, ali sam vremenom uspeo da savladam i sada to mnogo lakše obavljam. Trebao bi da putujem autobusom ali ne znam kako ću reagovati. Da li bih trebao da nastavim sa izlaganjem strahu i da na taj način rešim problem? Hvala unapred i pozdrav!