Psiholog Uroš Rajaković

Postovanje,imam problem sa cerkom 17god.Ponasanje je cudno,ne ide redovno u skolu,bahato SE ponasa I u skolu I kod kuce.Muz mi radi u Nemackoj ja radim u Leoni.Recite mi samo Kako da postupim sa njom jer ja resenje nemogu lil neznam sama da donesem.Pokusala Sam lepim razgovor,ne ide,pokusala kaznomo,nema efekta.Prosto neznam Kako da postupim.Molim vas dajte mi neko resenje.Preispitujem sebe gde Sam pogresila,neznam.Sta je god pozelela dobila je.Jedino tu Ako nisam gresku napravila

Postovani, Imam 42 godine i prilicno sam zadovoljna svojom zivotom. Medjutim, strah od gubitka materijalnih stvari me sve vise blokira i utice negativno na moju svakodnevnicu...Od kako znam za sebe, trudim se sacuvati svoje i ako nesto izgubim, jako se potresem i patim dugo, cak i ako su u pitanju neke beznacajne sitnice. Pogotovo ako imaju veze sa nekom meni dragom osobom. Stalno zakljucavam, zatvaram, provjeravam, cak unosim u kucu neke beznacajne stvari kojima je inace mjesto vani - a sve u strahu da ih neko ne odnese, i tako vec od malih nogu...Bez nekog konkretnog razloga strahujem od raznih kazni/penala koji su ovdje gdje zivim nerijetka stvar i gdje je poreska uprava "Bog i batina", iako sve placam na vrijeme i nista nigdje ne dugujem. Uvijek mislim da cu morati nesto doplatiti, kada se na kraju godine vrse konacni obracuni i stalno strahujem da ce me nesto puno kostati, Ako dobijem neku obavijest od neke institucije da postoji cak i mala mogucnoscu da cu mozda morati nesto platiti, mene strah blokira i cijeli dan mi je unisten. Finansijski sam potpuno stabilna, cak i iznad prosjeka ali stalno imam osjecaj da moram imati jos vise, da ovo nije dovoljno i da mi "nesto" zeli to oduzeti.. Nisam skrta, volim potrositi novac na drustvo, putovanja i lijepe stvari ali kada je u pitanju gubitak necega ili neki veliki racun koji bi mi eventualno mogao stici, tu sam totalno zarobljena u strahu. Ja stalno provjeravam gdje mi sta, da nisam nesto izgubila, provjeravam djecije stvari, jesu li oni sve donijeli iz skole i ako necega nema - mene to jako pogodi. Moram napomenuti da radim na sebi intezivno, vec godinama, i mnogo stvari koje su me sputavale uspijesno sam rijesila, medjutim kod ove teme imam otpore i ne znam kako i gdje da pocnem. Osjecam da sam bespomocna u ovom slucaju i stvarno ne znam kako da se izborim s tim. Koja vrstu terapije bi mogla rijesiti moj problem? Hvala mnogo na odgovoru. Srdacan pozdrav, M.S.

Sindrom hroničnog umora. Lečenje. Problemi umora , koncentracije, memorije, spavanja, probave, nervoze . . .

Dobro vece. Imam problem i nesuglasice sa suprugom. Dve godine smo u braku, nemoze da prodje dan bez neke tenzije i nesuglasice oko nekih gluposti. Normalno je da covek ima nesuglasice i svadje sa svojim naj bliznjima, probleme i sve je to sastavni deo zivota.... Ali svaki dan smatram da to nije vec normalno i neprija mi takav odns vec sam na rubu. Pa sam odlucila da zatrazim savet od strucnog lica da vidim u cemu je problem dali mozemo to nekako da ispravimo i gde gresimo. Prvo bih otisla ja bez njegovog znanja da procenite mene, pa ukoliko smatrate da treba i on da se pojavi razgovarala bih sa njim. Zanima me cena vasih usluga

Poštovani, unapred vam se zahvaljujem na ukazanoj pomoci.... Moj problem je u tome sto se osecam toliko jadno, bedno, toliko sam pod stresom. Studiram i dalje fakultet koji traje 6 godina, davala sam sve u roku ali u sestoj godini naglo prestajem da ucim, ne znam zasto, ne znam zbog cega, jednostavno samo sam putovala, radila studentske poslove i kao usput nesto iscitavala. Sve ovo je rezultiralo time da ja sada moram da otplatim studentski kredit ciji je iznos 4.500e i jako sam pod stresom zbog toga. Sta ako se ne zaposlim odmah nakon zavrsetka, to su ogromne pare, u glavi mi je da sam idiot, gledam ljude oko sebe koji su zavrsili u roku i samim tim kad zavrsis u roku ti si oslobodjen vracanja kredita. Ne znam zasto sam sebe ovoliko izneverila. Toliko sam postala opsednuta kreditom, fakultetom, jos nisam zavrsila fakultet i stresiram se i zbog toga, kao neka jadnica sam po svim parametrima. Sve to utice i na moju vezu i drugove, nemam vise zelju ni sa kim da budem jer me ovo izjeda, osecam se kao da sam sama sebi lupila samar, toliko mrzim sebe, toliko brinem o tome kako cu vratiti, ko ce mene zaposliti kad sam ponavljac, nemam neke ocene....

Osecam da ovo vise nisam ja....