Poštovani,

Imam čudnu osobinu da se ponekad nasmejem na nešto na šta se nije primereno smejati.Ne razumem zasto to radim, smeta mi i neprijatno mi je kada se tako ponašam u prisustvu drugih ljudi.Ovo se ne dešava toliko često, jer se ne nasmejem uvek kada neko ispriča nesto tuzno, ali se ponekad ipak desi.Umesto da odreagujem sa empatijom, ja uradim potpuno suprotno. Jedanput mi je neko ispricao da se jedna devojka rasplakala jer se ugojila 200g, jer pati od anoreksije, a ja sam počela da se smejem. Drugi primer koga se secam je da kada sam videla osobu na ulici koja je pravila grimase i čudne pokrete rukama jer je bolesna, ja sam se nasmejala. Bilo je još situacija.. Nikada se ne smejem dugo jer me blam pojede.Ne umem da objasnim šta mi je smešno, jer razumem da tim osobama o kojima je rec nije nimalo lako i moraju da se nose sa svojim problemima. Plasim se da mi neko opet ne ispriča nešto, a ja ponovo  odreagujem smehom i onda ta osoba snizi misljenje o meni.Šta Vi mislite o ovome?Pozdrav

Postovani doktore ja sam otac 3 dece i imam konstantne bolove u vratu i nesvestice sta da radim i kako leciti i imam sinusitis

Postovanje,

Mome muzu je prije dva mjeseca u 32.godini dijagnostikovan karcinom jednjaka. To je moj zivot okrenulo bukvalno naglavacke. Jedan od glavnih simptoma na koji su mu doktori skretali paznju (a koji on na srecu nema) jeste otezano gutanje. Nakon dijagnoze mnogo sam citala o toj bolesti, i nakon par sedmica iznenada sam osjetila nesto u grlu. Mislila sam nakon sto jedem da ce proci, medjutim zalogaj mi je zastao u grlu, i od tog trenutka pocela sam da se plasim jesti i imam otezano gutanje. Obrok mi predstavlja veliki stres. Nekada mi je problem pokrenuti samo gutanje, kao da je zalogaj dugo "nespreman " ,kao da nema dovoljno pljuvacke, i kao da mi se grlo jendostavno paralizuje. A nekada osjecam da mi hrana stoji u jednjaku, kao da zaglavi, i osjecam je cijelom duzinom sve dok ne sidje u zeludac. Ti simptomi su nekada jaci, nekada slabiji. Takodjer, ta knedla u grlu nije stalno tu. I ne osjecam je uvijek na isti nacin, nekada je bas kao knedla a nekada kao nesto maleno sto mi grebe grlo. I nije uvijek na istom mjestu. Pored ovog problema imam jos nekih simptoma koji se smjenjuju: problemi sa vidom(zamagljen vid, blijestenje, pritisak u ocima, tesko fokusiranje), blaze vrtoglavice koje su vise kao dezorjentiranost, stezanje u vratu, povremeno trnjenje ruku i nogu, bol prsne kosti kada pomijeram ramena, umor i opsta slabost tijela. Kucni ljekar i neurolog smatraju da je u pitanju depresija i anksioznost. Nalaz krvne slike, hormoni stitnjace, EEG i VEP su uredni. Dobila sam preppruku za psihoterapeuta. Molim za Vase misljenje. Unaprijed hvala.

Srdacan pozdrav Anja

Добро вече, имам неколико питања у вези са мојом девојком која пати од депресије. Она је већ месецима у слабом менсталном стању и постаје све горе и горе. Тражим психолога који јој може помоћи у овоме. Такође се пре неколико година секла, али је престала, сада ми је рекла да има потребу да се пореже или чак убије. Желео сам да питам колико би ово коштало и да ли је ово право место за њу. Хвала унапред.

Ovako,sin mi je 2009 godiste i zanima ga kada ce mu glas mutirati, promeniti se, kako god se reklo (sa 9 godina je usao u pubertet) a ja se oko toga ne razumem pa moram pitati na internetu :D

Poštovani.... Već 7 godina patim od socijalne anksioznosti, jako se teško borim i još teže funkcionišem jer se moja socijalna anksioznost ispoljava kroz gastroenteroške tegobe i samim tim sve duplo biva teže... (Zdrava sam inače, podpuno... Za tri godine ispitivanja na gastroenterologiji ništa nisu našli) Kod kliničkog psihologa idem, ali se ništa konkretno ne dešava....Ne menja... Gde god ili kod koga god da krenem imam nelagodu u želucu i nagone na povraćanje.... Tako da, ukratko, ja sam kutija koja skuplja prašinu u svojoj zoni komfora.... Ne mogu da stičem nova poznanstva, ne mogu da se družim, ne mogu da boravim kod drugarica, ne mogu da putujem i odaljim se od loše porodične atmosfere....Ne mogu da se obradujem, a da mi tu radost ili sreću ne uguše loše misli i panika! Prosto ne živim život, a želim da ga živim... Moja pitanja su da li i kako, uz pomoć kojih metoda mogu da se oslobodim "nemogućnosti" da vršim fiziološke potrebe na drugom, nepoznatom mestu??? U čijem je domenu ovaj problem.... klinički psiholog, psihijatar, psihoterapeut? Hvala Vam unapred..

dobar dan jasm zena os 36godina neapavam nocu rekli sumi da imam depresiju epizodnu uzimam lekve

Poštovani,

Zanima me da li je neophodno Ejakulirati? Odnosno ima li nekih posledica po Psihu ukoliko se to ne obavlja? Pravoslavni sam vernik i trudim se da to nečim, ali se nakon Ejakulacije osećam oslobodjeno od Pritiska.