Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prof. dr Srđan Pešić

Prof. dr

Prof. dr Srđan Pešić, Prof. dr

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Specijalizacija

  • Farmakologija

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
  • Engleski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Oblasti istraživanja su mu: Farmakologija kardiovaskularnog sistema, Uloga endotela u održanju tonus krvnih sudova, Farmakologija centralnog nervnog sistema. Učestvovao u brojnim projektoma: Ministarstvo za nauku, 1996-2001, Eksperimentalna i kliničko farmakološka ispitivanja biološki aktivnih supstancija, podprojekat: Eikozanoidi, biološki aktivne supstancije i kontraktilnost glatkog mišića 1975 – Ministarstvo za nauku, 2001-2006, Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. 145015– Ministarstvo za nauku, 2006- Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. Redovni je član British Physiological Society, ACRP - Association of Clinical Research Professionals, European Association of Clinical Pharmacology and Therapeutics, Sekcije za Kliničku Farmakologiju DFS, Farmakoterapijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Društva farmakologa Srbije. Dobio nekoliko nagrada za naučno istraživački rad: Nagrada Srpskog Lekarskog Drustva, podružnica Niš, za najbolju publikaciju u 2002-oj godini u kategoriji naučno-stručnih radova. Nagrada Ministarstva Nauke i zaštite životne sredine za najbolje istraživače u oblasti medicine u periodu 2002-2003.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Da li je količina fluora u vodi za piće ključna u prevenciji karijesa?

Da li je količina fluora u vodi za piće ključna u prevenciji karijesa?

Prvi put se primena fluora u prevenciji karijesa spominje jo...
Terapija gljivičnih infekcija

Terapija gljivičnih infekcija

Gljivične infekcije predstavljaju jedan od najčešćih uzroka...
Boli vas grlo? Da li uzeti antibiotik i koji?

Boli vas grlo? Da li uzeti antibiotik i koji?

Izbor antibiotika bi se trebao zasnivati na preciznoj mikrob...
Koliko su štetni antivirusni lekovi u terapiji HIV-a

Koliko su štetni antivirusni lekovi u terapiji HIV-a

Iako je terapijski napredak u lečenju ovog teškog oboljenja...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 1164

  1. Pogledajte celo pitanje: #1882

    Postovani, moja najbolja prijateljica vec dugo koristi lekove za   spavanje,   bilo da ima nesanicu ili zato sto poslednjih meseci radi u tri smene,   pa   nekada mora da spava preko dana. Ne znam nazive svih tih lekova koje   pije,   znam samo da je cak narucivala neke "plivine", kaze da su bolji i da ne   stvaraju zavisnost... Mene interesuje koliko su ti lekovi zaista stetni   i da   li ona sme da ih koristi u tolikoj meri. Moj neki utisak je da se ina   toliko   navikla na upotrebu tih lekova da vise i ne moze da spava normalno ako   ih ne   popije.    Hvala Vam unapred, 

    Odgovoreno: 04. 12. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić

      Vi ste potpuno u pravu, lekovi za spavanje u manjoj ili vecoj meri izazivaju zavisnost. U lecenju nesanice se danas uglavnom koriste benzodiazepini sa kratkim ili ultrakratkim delovanjem. Svi oni izazivaju zavisnost. Upravo zbog toga su neki od njih, triazolam recimo, povuceni potpuno iz upotrebe. U proslosti su se za lecenje nesanice koristili i barbiturati. Danas se oni skoro uopste ne koriste upravo zbog mogucnosti da izazovu zavisnost. Moguce resenje problema je psihoterapija.   S postovanjem,  dr Srdjan Pesic

  1. Pogledajte celo pitanje: #1743

    Testiranjem na alergene pre tri godine je utvrdjeno da sam alergicna   na   polen korova. Od tada tokom avgusta i septembra zbog ambrozije koristim   Beconase sprej koji mi probleme drzi pod kontrolom i bez upotrebe   Pressinga   i slicnih lekova. Medjutim, ove godine kijavica, curenje nosa,   iritacije   ociju i svrab sluzokoza, sve manifestacije koje imam za polensku   alergiju,   su se javile vec u januaru i sa kracim prekidima traju vecim delom ove   godine. Cak i sada. Sve to vreme, naravno sa prekidima kada simptoma   nema,   koristim Beconase sprej, najcesce 1-2 * dnevno. Da li je to previse?   Ranije   ga nisam koristila duze od dva meseca u kontinuitetu, pa ne znam da li   je   predvidjen za ovako cestu i dugotrajnu upotrebu.    Unapred hvala na odgovoru.    Pozdrav.

    Odgovoreno: 22. 11. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić

      da, nastavite sa jednom aplikacijom dnevno. TREnutno sam u inostranstvu , javite se pocetkom decembra i sve ce biti u redu

  1. Pogledajte celo pitanje: #1557

    Postovani, Puno hvala na prethodnom odgovoru. Interesuje me, da li na apsorpciju kombinacije lekova alkeran+pronison uticu mleko i mlecni proizvodi? Isto pitanje i za kombinaciju sinkum4+cortiazem retard? Ako uticu, kad treba popiti lek, da bi se smanjio uticaj mleka i mlecnih priozvoda? Kako uticu (produzavju ili smanjuju dejstvo) mleko i mlecni proizvodi? Na antibiotike iz grupe lekova eritromicin i penicilin, koja hrana-pice utice i kako i kada treba onda popiti lek? Koji od ova dva leka ima jace delovanje metotreksat ili imuran i koji stvara vece tegobe pri primeni?

    Odgovoreno: 04. 11. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić

      Postovani, Jedno je sigurno, ako popijete lekove na prazan stomak izbecicete sve eventualne tegobe. To prakticno znaci na pola stata pre jela ili na sat i po ili dva posle. Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #1540

    Postovani,     Pacijent je sada nakon godinu dana, dobro. Interesuje me koje su nus   pojave upotrebe pronisona+imurana? Na osnovu kog stanja pacijenta treba   naglo prekinuti uzimanje pomenutih lekova? Kakve su posledice uzimanja ne   adekvatne terapije?

    Odgovoreno: 02. 11. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić

      Postovani,  Prednizom (Pronizon) pripada grupi kortikosteroida i kao i ostali lekovi iz  ove grupe ima mnogobrojna nezeljena dejstva, zato ga je potrebno  primenjivati samo kada je to zaista neophodno. Ova nezeljena dejstva se  krecu od imunosupresije, smanjenja odbrambenih snaga organizma, preko  digestivnih tegoba (muka, povracanje, cir na zelucu ili duodenumu,  prolivi.....), hematoloskih (promena krvne slike) dp metabolickih (povecani  secer u krvi) i drugih. Sa druge strane azatioprin (Imuran) pripadas grupi  imunosupresiva, lekova koje smanjuju odbrambeni kapacitet organizma. Njegovo  osnovno nezeljeno dejstvo je pad imuniteta (smanjen broj leukocita) sto  rezultira cescim infekcijama. Uz ovo opasna su i digestivna nezeljena  dejstva. Ukoliko se zajedno primenjuju ova dva leka mogucnost nastajanja  infekcije je mnogo veca jer je pad imuniteta izrazeniji. Nekada je neophodno  da se lekovi primenjuju u kombinaciji. Nema posebnih razloga da terapija ne  moze naglo da se prekine. Temperatura koju je poacijent imao je  najverovatnije bila posledica infekcije koja je nastala padom imuniteta, sto  je i bilo potpuno ocekivano.

  1. Pogledajte celo pitanje: #1539

    Doktore Pesic, da li mozemo da stupimo u kontakt sa Vama tako sto bih  poslao labaratorijske analize na Vas mail radi konstatovanja dijagnoze kao  i Vase misljenje o lekovima koje trenutno koristim?

    Odgovoreno: 02. 11. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić

      Postovani,  Svaki kontakt sa mnom mozete ostvariti preko sajta STETOSKOP. Moje polje  rada je upotreba lekova pa VAs molim da Vase eventualno pitanje uklopite u  tu temu. Pozdrav

Prikazano 1136-1140 od ukupno 1164 pitanja




ZAKAZIVANJE 063/687-460