Boli vas grlo? Da li uzeti antibiotik i koji?

• Šta je empirijska terapija?
• Šta izaziva tonzilofaringitis?
• Cefuroksim, efikasnost u lečenju

Šta je empirijska terapija?

Empirijska terapija određenih infektivnih stanja se zasniva na saznanju da pojedine bakterije imaju sklonost da se lociraju i izazivaju infekciju tačno određenog dela tela, organa ili telesne tečnosti. Ukoliko imamo dovoljno informacija da na osnovu lokalizacije infekcije pretpostavimo moguće izazivače, otvara nam se mogućnost da pacijenta lečimo primenom antibiotika na koji su ti, pretpostavljeni, izazivači osetljivi.

Šta izaziva tonzilofaringitis?

Skoro pozdano znamo da je tonzilofaringitis i kod dece i kod odraslih u najvećem broju slučajeva virusne etiologije (50-70%). Najčešći izazivač bakterijskog tonzilofaringitisa kod dece je Streptoccocus pyogenes (u više od 40%). U odraslom dobu je ova bakterija, takođe, čest uzročnik, mada je njena incidenca niža nego kod dece. Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Neisseria meningitidis i dr. se mogu javiti kao uzročnici u manjem procentu. Da se radi o streptokoknom tonzilofaringitisu lekar može sa velikom sigurnošću pretpostaviti na osnovu kliničkih znakova bolesti.

Dugo je vremena standardnu terapiju prvog reda izbora u empirijskom lečenju bakterijskog tonzilofaringitisa predstavljala peroralna primena fenoksimetilpenicilina u dnevnoj dozi od 50000 ij, tri puta dnevno, u toku 10 dana.

Cefuroksim, efikasnost u lečenju

Rezultati nekoliko, dobro pripremljenih, kliničkih studija su pokazali da peroralna primena cefuroksima, 2 puta dnevno, u toku 5 dana ima bolju, ili najmanje podjednaku, efikasnost u lečenju bakterijskog tonzilofaringitisa kod dece i odraslih, kako u smislu dobijenog mikrobiološkog, tako i u smislu dobijenog kliničkog odgovora (Adam i sar., 2000, J Antimicrob Chemother; Sholtz, 2004, Chemotherapy).

Imajući u vidu da cefuroksim ima znatno bolju komplijansu od fenoksimetilpenicilina, naročito kod manje dece, (ređa pojava digestivnih tegoba, doziranje samo dva puta dnevno, upola kraća terapija), logično je da se u novije vreme ovom leku daje prednost u empirijskom lečenju ove bolesti.
Cefuroksim se kod odraslih i dece uzrasta od 13 do 17 godina primenjuje u dozi od 250 mg, 2 puta dnevno. Kod mlađe dece koja mogu da gutaju tablete, doza je uobičajno upola manja (2 puta dnevno po 125 mg). Suspenzija ovog leka se kod male dece primenjuje u dozi od 20 mg/kg/dan, 2 puta dnevno. Preporučeno trajanje terapije je 5 dana.
Neki autori smatraju da fenoksimetilpenicilin i dalje ima prednost u smislu bolje prevencije posledica streptokokne infekcije (reumatska groznica). Rezultati već pomenutih kliničkih studija su pokazali da cefuroksim kod dece starije od 5 godina i tu ima bar podjednake rezultate. Iako nije pouzdano dokazano ovakvo dejstvo kod mlađe dece, postoji preporuka da se, bar u sredinama sa niskom incidencom pojave reumatske groznice, prednost daje cefuroksimu.

Zahvaljujući svemu ovome, najveći broj novih terapijskih protokola u različitim zemljama u svetu, predlaže primenu cefuroksima, kao leka prvog reda izbora, u empirijskom lečenju streptokoknog tonzilofaringitisa dece i odraslih.