Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Srđan Pešić - Prof. dr

Prof. dr Srđan Pešić

Prof. dr

O lekaru

Oblasti istraživanja su mu: Farmakologija kardiovaskularnog sistema, Uloga endotela u održanju tonus krvnih sudova, Farmakologija centralnog nervnog sistema. Učestvovao u brojnim projektoma: Ministarstvo za nauku, 1996-2001, Eksperimentalna i kliničko farmakološka ispitivanja biološki aktivnih supstancija, podprojekat: Eikozanoidi, biološki aktivne supstancije i kontraktilnost glatkog mišića 1975 – Ministarstvo za nauku, 2001-2006, Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. 145015– Ministarstvo za nauku, 2006- Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. Redovni je član British Physiological Society, ACRP - Association of Clinical Research Professionals, European Association of Clinical Pharmacology and Therapeutics, Sekcije za Kliničku Farmakologiju DFS, Farmakoterapijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Društva farmakologa Srbije. Dobio nekoliko nagrada za naučno istraživački rad: Nagrada Srpskog Lekarskog Drustva, podružnica Niš, za najbolju publikaciju u 2002-oj godini u kategoriji naučno-stručnih radova. Nagrada Ministarstva Nauke i zaštite životne sredine za najbolje istraživače u oblasti medicine u periodu 2002-2003.

O lekaru

Oblasti istraživanja su mu: Farmakologija kardiovaskularnog sistema, Uloga endotela u održanju tonus krvnih sudova, Farmakologija centralnog nervnog sistema. Učestvovao u brojnim projektoma: Ministarstvo za nauku, 1996-2001, Eksperimentalna i kliničko farmakološka ispitivanja biološki aktivnih supstancija, podprojekat: Eikozanoidi, biološki aktivne supstancije i kontraktilnost glatkog mišića 1975 – Ministarstvo za nauku, 2001-2006, Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. 145015– Ministarstvo za nauku, 2006- Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. Redovni je član British Physiological Society, ACRP - Association of Clinical Research Professionals, European Association of Clinical Pharmacology and Therapeutics, Sekcije za Kliničku Farmakologiju DFS, Farmakoterapijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Društva farmakologa Srbije. Dobio nekoliko nagrada za naučno istraživački rad: Nagrada Srpskog Lekarskog Drustva, podružnica Niš, za najbolju publikaciju u 2002-oj godini u kategoriji naučno-stručnih radova. Nagrada Ministarstva Nauke i zaštite životne sredine za najbolje istraživače u oblasti medicine u periodu 2002-2003.

Više informacija

Specijalizacija

Farmakologija

Oblasti Medicine

Opšta medicina

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 1164

  1. Postovani,  U porodici imam osobu koja ima povisen nivo loseg holesterola i  triglicerida,odbija da uzima statine(vasilip)jer su mu rekli da mora da  ih uzima ceo zivot i da uz njih ne sme uopste da konzumira alkohol.Da li  bi mu pomogla jedna kura leka koju bi kasnije mogao da prekine(ukupan  holesterol mu je oko 9)?  Unapred hvala

    Odgovoreno: 21. 12. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić
       Postovani,  Statini su mocni lekovi u suzbijanju poremecaja metabolizma masti.  Nezavisno od toga oni su i lekovi prvog reda izbora u prevenciji opasnih  kardiovaskularnih dogadjaja (infarkt, slog....). Uglavnom je neophodno da  se piju celog zivota, jer naglim prekidom terapije moze dodji do  pogorsanja bolesti. Jedna ~kura~ ne bi mnogo pomogla.....ali morate znati  i sledece: prestanak unosenja alkoholnih pica vec sam po sebi dovodi do  snizenja holesterola, prestanak pusenja takodje, a pojacana fizicka  aktivnost moze da ga smanji i za citavih 10-20%. Ne znam o kakvom se  pacijentu radi (da li boluje od nekih drugih kardiovaskularnih bolesti,  godine starosti.....) ali verovatno da treba da pije statine. Uostalom,  zar je toliki problem prestati sa konzumiranjem alkohola?   S postovanjem  Prof. dr Srdjan Pesic
  1. Dete je staro 3godine.Zadnje godine ima 4puta napade bronhitisa,zadnjih  meseca dva puta,od lekova koristio je Amoksicilin,niripan i  inhalacije.Posle zadnje terapije odvela sam ga kod homeopate i sada  koristi Aconitum i Phosphorus.Pa pitam da li sme da uzima Aconitum i  Phosphorus kobinovano sa Amoksicilinom i niripanom a da ne dodje do  kotraindikacije ?  Deta ima i temperaturu da li sme uz pomenute lekove da pije i brufen ?

    Odgovoreno: 21. 12. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Postovani,  Bavim se iskljucivo zvanicnom medicinom. Ne kazem da ne verujem ili da sam  protiv homeoptske medicine ali ja jednostavno ne znam sta je Aconitum i  Phosphorus (sto je verovatno fosfor). O tome se ne uci na medicinskom  fakultetu, postdiplomskim i doktorskim studijama iz Farmakologije.  Moracete da se obratite vasem homeopati, siguran sam da ce on imati  odgovor na vase pitanje.   S postovanjem,  Prof. dr Srdjan Pesic
  1. Poštovani gospodine doktore Perišić!    Godine 2001.urađena mi je kateterizacija srca    (glavno stablo LCA 90%,LAD 50%,RCA 3 puta po 80%)    a zatim trostruki koronarni bypas.Ove godine,    6 godina kasnije,kontrolni CT-nalaz je pokazao    sledeće: Volumenscore:LM 0,LAD 684,RCX 206,RCA1312.    Nativni krvni sudovi pokazuju u području bifurka-    cije levog glavnog stabla stenozu umerenog stepe-    na sa mekanim plakom,kao i dalje stenoze u    području RAMUS CIRCUMFLEXUS. Izražene kalcifi    kacije u području RIVA(LAD) i RCA. Sva 3 bypasa    su celom dužinom otvorena i prohodna.    Da li postoji nova stenoza posle OP i šta dalje    činiti. Sa nestrpljenjem očekujem Vaš odgovor.    Hvala Vam!          

    Odgovoreno: 15. 12. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Za Vas je važno šta je sa graftovima a po izveštaju MSCT-a oni su   prohodni.   Nativni krvni sudovi su bitni samo ispod mesta pripoja graftova a to nije   opisano. Samo klasična koronarografija može dati pravi odgovor o stanju   krvnih sudova.
  1. Postovani dr.Pesic,   ja vec duze vremena pijem antidepresive (bromazepam i karbapin)i zavisnik   sam od ovih lekova.Posto moj suprug i ja planiramo bebu interesuje nas   dali   postoji neka adekvatna zamena za moju terapiju koja nesteti bebi a da ne   pogorsa moje psiho-fizicko stanje.   Unapred zahvalna.

    Odgovoreno: 15. 12. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Postovana,   Bromazepam i Karbapin nisu antidepresivi. Bromazepam je sedativ, lek za  lecenje anksioznosti, psihicke prenapregnutosti ili nesanice. Hronicno se  koristi za lecenje razlicitih oblika neuroza. Karbapin (karbamazepin) je  antiepileptik i koristi se za lecenje tacno odredjenih oblika epilepsije. I  jedan i drugi izazivaju zavisnost. Kako prekinuti terapiju ovim lekovima, i  pod kojim uslovima, je dosta komplikovano pitanje i o tome mora da odluci  vas psihijatar ili neurolog. Ja nisam upoznat sa razlozima zbog kojih ove  lekove uopste koristite. U svakom slucaju, ukoliko njihova hronicna upotreba  nije neophodna moguce je odvici se. Treba samo malo volje i vremena.  Drugo pitanje je konkretno. I jedan i drugi lek na osnovu njihove  stetnosti po plod sapadaju u grupu D. To znaci da su jako stetni za plod i  njihova primena u trudnoci, narocito u prvih 12 nedelja, moze da izazove  ozbiljne malformacije ploda. Upravo zbog toga se savetaju prekid terapije  kada zena zeli da ostane u drugom stanju. Adekvatne zamene za ove lekove  nema. Pitanje je da li su oni i koliko zaista vama potrebni i mozete li vi  ziveti i bez njih, u sta sam poprilicno siguran.  Morate zatraziti pomoc strucne osobe, specijaliste neuropsihijatrije, i  zajedno sa njim razmotriti sve aspekte i odvikavanja i eventualne trudnoce.   S postovanjem,  Prof. dr Srdjan Pesic
  1. Ponovo se javljam, po dogovoru.   U pitanju je dugotrajna primena Beconase spreja, ranije uzrokovana   alergijom na polen, koga sada naravno vise nema, ali je problem i dalje   prisutan. Vec nekoliko dana nakon prestajanja sa primenom spreja, pocinje   curenje nosa, kasalj...   Da li je kontraproduktivno nastaviti sa ovim sprejom, mozda cak i stetno,   i sta mi vi preporucujete?   Unapred hvala.

    Odgovoreno: 11. 12. 2007.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Dugotrajna i cesta primena sprejeva sa kortikosteroidima (beklometazon  pripada ovoj grupi) zaista moze biti stetna. Ono sto je intersantno je da  simptomi koje vi opisujete (curenje nosa, kasalj...) upravo mogu da budu  posledica preterane upotrebe ovog preparata i javljaju se posle prekida  primene. Uz ovo mogu se javiti jos i kijanje posle prekida unosenja, suvoca  i iritacija iz zdrela, krvarenje iz nosa, glavobolja, poremecaj ukusa i  mirisa, i vrlo retko povecanje intraokularnog pritiska i gusenja. Moje je  licnbo misljenje, a na osnovu prethodnog i ovog pisma, da vama dugotrajna  primena ovog spreja nije ni potrebna i da bi simptomi koje opisujete i sami  prestali posle nekoliko dana (7-10) od prekida terapije. Vazno je pitanje  medjutim, kako leciti vase probleme ukoliko se ponove. Na ovaj nacin sigurno  ne. U tom slucaju savet kvalitetnog spevijaliste za otorinolaringologiju bi  bio neophodan. Upotreba antihistaminika ili nekih kortikosteroida oralno u  osetljivim periodima bi verovatno bila prava alternativa.   Pozdrav, Prof. dr Srdjan Pesic 

Prikazano 1131-1135 od ukupno 1164 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460