Prof. dr Nađa Marić Bojović, Psihijatar, Beograd

Oblasti medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora

Odgovori doktora

O doktoru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo:

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Tekst pitanja * Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Kategorija pitanja *

EMAIL ADRESA*

Broj odgovorenih pitanja: 104

Psihoorganski sindrom
Pitanje broj: #153087

Poštovani,

U pitanju su problemi koje imam sa majkom, starom 64 godine koja ima aterosklerozu. Naime ima probleme sa paranojom (da joj svi gataju, da joj žele da umre), pravi teške scene gde napada verbalno, preokreće stvari, seća se samo loših stvari i samo priča o lošim stvarima, ima strah od ljudi i smatra da su joj skoro svi neprijatelji, ima periode kada ne može da spava i kada stalno spava, zaboravlja, dekoncentrisana je i bez razuma jako često. Zanima me da li je u pitanju možda i neko psihijatrijsko oboljenje? Unapred zahvalna!

Odgovoreno: 03. 08. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  U pitanju je psihoorganski sindrom, dakle promene u ponašanju koje su posledica, najverovatnije, promena u mozdanim strukturama. Bilo bi važno da se pregleda kod psihijatra / neuropsihijatra ili i neurologa i da se započne sa odgovarajućom terapijom.
  Pozdrav

Lečenje shizofrenije
Pitanje broj: #152848

Imam oca sa kojim sama živim vec duže vreme. On je ceo život bolovao od shizofrenih simptoma ali smo to ostavljali po strani, da ne bi pio lekove. Međutim, on se propio i imao delirijum, i simptomi su postali izraženiji. Potpuno odsustvo emocija, tupost, nezainteresovanost za svet oko sebe, kao i agresivnost. Pa bih Vas molila da mi objasnite, koje su prednosti pijenja antipsihotika. Čitala sam da slabo lekovi raeguju na negativne simptome, kao što su apatija, bezvoljnost...

Hvala Vam

Odgovoreno: 12. 07. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Vaš otac bi imao koristi od dobro odabrane terapije, koju bi uzimao na odgovarajući način, ali tek nakon sto lekar obavi pregled i stekne utisak o vrsti poremećaja i o tome koji tip intervencije bi bio najpogodniji.
  Ono sto znamo u praksi je činjenica da što se više odlaže javljanje lekaru i odgovarajući tretman, to je teže kasnije uspostaviti kvalitetan odnos sa lekarom i postici efikasno lecenje. No, treba pokušati.
  Vi nastojte da ocu pomognete da se javi psihijatru, kažite da je važno se urade ispitivanja jer je imao delirijum, potrebno je takođe da se uradi i snimanje glave, laboratorijske analize i sl. Iza delirijuma moze da stoji i neko nepsihijatrijsko oboljenje, pa to treba ispitati.
  Kada bude pristao, sa uputom se javite psihijatru u nadležnoj ustanovi. Može to da bude najpre lečenje u dispanzeru, a bolničkno lečenje bi verovatno bilo moguće tek kad vaš otac stekne poverenje u lekare. Za sada, najvažnije je da imate strpljenja i polako ga motivišete da potraži pomoć.
  
  Pozdrav

Poremećaji u ponašanju u postpartalnom periodu
Pitanje broj: #152844

Dobar dan!

Ja imam konstantno strahove. Nekad me uhvati drhtavica, znojenje, tresu mi se ruke, nervozna sam, gde god me nešto zaboli ja pomislim da je infarkt ili moždani udar, i počnem da plačem, izgubim se. Kad sanjam nešto loše, mislim da ću umrijeti ili se prepadnem da će drugi neko umrijeti, onda tražim sanovnik da vidim šta to znači. Imam agresiju, a skoro sam rodila bebu. Ne znam šta mi je.

Odgovoreno: 12. 07. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Iz Vašeg pitanja utisak je da se radi o nekom tipu anksioznog poremećaja. To je vrlo čest poremećaj, imaju ga mnogi ljudi u različitim fazama svog života i uspešno se moze lečiti.
  U postpartalnom periodu ovakvi poremećaji mogu da se pojačaju zbog hormonskih oscilacija, što se vidi na primer kroz agresiju, ili oscilacije raspoloženja, apetita, spavanja, odnosa prema bebi. Bilo bi dobro da se javite za stručnu pomoć, najpre u dom zdravlja, pa ce (ako misli da treba) Vaš lekar da Vas uputi dalje.
  
  Pozdrav

Šta ako popijemo veću dozu bromazepama
Pitanje broj: #152814

Poštovani,

Došlo je do nervoze, gde sam u takvom stanju popila 5 tableta Bromazepama od 3 ml. Da li je to ozbiljno, pošto osećam blag umor u mišićima, ili će to jednostavno proći?

Hvala,

Odgovoreno: 10. 07. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Ako je u pitanju samo Bromazepam, bez kombinovanja sa drugim lekovima ili psihoaktivnim sredstvima, proći ce. U svakom slučaju upotreba veće količine benzodiazepina u odnosu na dozu koja je propisana je alarm, zbog kog je važno da se u narednih nedelju-dve obratite za pomoć stručnjacima.
  
  Pozdrav,

Kako na dete može da utiče odrastanje sa psihičkim bolesnikom?
Pitanje broj: #152439

Poštovani,

Imam bebu od 3 mjeseca i psihičkog bolesnika (shizofreničara) u porodici. Zanima me da li beba može imati posljedice u razvoju, zbog života sa bolesnikom?

Pozdrav.

Odgovoreno: 05. 07. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Gotovo da nema doma u kome neko nekada nije bolestan akutno, a često mnogi od nas žive sa bolesnicima koji su hronični. To je sasvim uobičajeno u životu, i to deca umeju i mogu da prihvate dok odrastaju, ako roditelji pokažu dobar primer.
  Osobe koje imaju shizofreniju su ljudi, kao i svi drugi, sa osećanjima, potrebama, usponima i padovima. Iako su osobe sa shizofrenijom stigmatizovane u društvu kao "opasne", one su daleko manje "opasne" od mnogih bez dijagnoze. Imajte u vidu da je alkoholizam povezan sa najvećom stopom agresivnosti prema ukućanima, a iza toga različiti poremećaji ličnosti. Poštovanjem i toplinom prema osobi sa shizofrenijom, kao nekome ko ima medicinske tegobe i potrebu za pomoći, najvise ćete pomoći i sebi i svojim bliznjima.
  
  Pozdrav

Prikazano 91-95 od ukupno 104 pitanja

Prof. dr Nađa Marić Bojović