Prof. dr Nađa Marić Bojović, Psihijatar, Beograd

Oblasti medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora

Odgovori doktora

O doktoru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo:

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Tekst pitanja * Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Kategorija pitanja *

EMAIL ADRESA*

Broj odgovorenih pitanja: 104

Problem sa spavanjem
Pitanje broj: #153439

Poštovani,

Već 2-3 godine imam problem sa spavanjem. Budim se pre 5h ujutro, a zaspim oko 24h. Pre sam spavala po 8-10h noću, a sada se rano budim uz jako lupanje srca. Radila sam nalaze za štitnu žlezdu i sve mi je uredu. Imate li Vi neki savet?

Unapred hvala!

Odgovoreno: 04. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
  Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
  Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.
  
  Pozdrav

Psihički problemi nakon infarkta miokarda
Pitanje broj: #153448

Poštovani,

Krajem juna, moja majka, je doživela akutni infarkt miokarda, ugrađen joj je jedan stent i ona se sada fizički dobro oseca. Međutim, od kada se to sve izdešavalo, veoma je preosetljiva, lako zaplače. To je ostavilo traga na njoj, što je donekle i normalno. Situacija u kući, finansije, pubertetlija, moja problematična sestra, ne pomažu. Znam da bi najbolje bilo da porazgovara sa psihijatrom, ali o tome neće ni da čuje. Htela sam da pitam da li postoje neki preparati na biljnoj bazi koje bi mogla uzimati za početak i da li to što uzima antiagragacionu terapiju predstavlja problem za uzimanje istih?

Hvala.

Odgovoreno: 04. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Promene raspoloženja, vrlo često po tipu depresije, česta su pojava nakon infarkta miokarda. Postoji mogućnost da se zbog toga moraju propisati antidepresivi. U dužim praćenjima, u više studija, se pokazalo da uvođenje antidepresiva nakon infarkta miokarda povoljno deluje i na opšte psihičko stanje, ali i na stanje kardiovaskularnog sistema. Lekar mora odrediti lek, uz napomenu da ima antidepresiva koji mogu da se bezbedno koriste sa antiagregacionim lekovima.
  O preparatima na biljnoj bazi nema tako pouzdanih podataka.
  
  Pozdrav

Agresivno ponašanje
Pitanje broj: #153490

Poštovani,

Pijem Lamictal zbog epilepsije, Eliceu zbog depresije i Lyricu kao psihostabilizator. Međutim, pre par dana me je ćerka davila, da sam pala bez vazduha, a dva dana posle me je u ulici ubola nečim što je izazvalo jako krvarenje. Nisam je prijavila, a u domu za maloletnike je znaju. Od tada sam jako agresivna. Budim se jer osećam da me je šutnula ili sela na grudni koš. Nisam u strahu, ali sam izgubila san. Porodica mi kaže da prevaziđem to, ali ovo ne mogu. Agresija je nekonrolisana, bacanjem predmeta po kući i mržnje porodice i deteta. Sta da radim? Što više ide noć meni je gore, a nemam koga da zovem.

Odgovoreno: 04. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Zbog okolnosti koje navodite ne bi trebalo značajnije menjati farmakoterapiju, dodavati nove lekove i slično. Ako su pomenuti neuropsihijatrijsi poremećaji pod kontrolom. Ono što opisujete je akutna reakcija na traumu tj. na okolnosti u kojima ste ugroženi, a osećate se psihološki bespomoćno. Da bi psihološki ojačali, bila bi korisna psihoterapija, a da li je dovoljno da se primeni individualno, ili mozda porodično, to treba da oceni stručno lice. Za početak, najbolje je da razgovarate sa lekarom kome ste se i do sada obraćali.
  
  Pozdrav

Postala sam nezadovoljna i depresivna nakon porodjaja
Pitanje broj: #153304

U postporođajnoj sam depresiji, nezadovoljna sam životom, nesrećna i jako nervozna, imam košmare, nemam apetit, užasno sam razdražljiva. Imam negativne misli, a neretko i samoubilačke. Do trudnoće sam bila vesela i normalna osoba. Dobila sam i pritisak tako da pijem ampril od 2.5 ujutru i bisoprolol 2.5 ujutru ali pola. Sve radim mahinalno i zato što moram. Bodrim sebe i borim se da mislim pozitivno, ali mislim da ne mogu bez lekova. Drugarica je jako davno, koristila ksalol i zoloft. I ja bih probala, imam ih. Molim vas recite mi kako se pije? 2 ksalola od 0.25mg jedan uveče i jedan ujutru, a zoloft je od 50mg i to jedan uveče? Da li da ga prepolovim prvih nedelju dana, a posle povećam, i posle tri nedelje, kad on počne da deluje, da li se izbacuje ksalol ili ne?

Odgovoreno: 20. 08. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  Stanje koje opisujete je složeno i zbog toga bi bilo važno da umesto samolečenja, pomoć potražite kod stručnjaka. Ne samo što postoji psihološki disbalans, već očigledno imate i somatske teškoće, što znači da ceo organizam treba pažljivo i postepeno stabilizovati, a posebno jer ste potrebni Vašem detetu Za zdravlje se, u mesecima i godinama koje dolaze, morate boriti na najefikasniji i najbezbedniji nacin. Molim Vas da nikako ne uzimate lekove na svoju ruku, već da to prepustite stručnjaku i da se što pre javite u dom zdravlja kako bi dobili odgovarajući uput.
  Pozdrav

Apstinencijska kriza posle upotrebe leka Lexilium
Pitanje broj: #153263

Poštovani,

Od 24. 04. 2017. godine pijem Lexilium tablete, 3mg, jendom dnevno. S obzirom da pijem tablete duže od 12 nedjelja, zanima me da li sam postao ovisan? 24. 04. 2017. godine sam prvi put bio kod doktora i dijagnoza mi je disordo anxiotica depressivum. Terapija mi je Zoloft 0, 25mg i Lexsilium uveče 3mg. Zbog psihičkog poboljšanja rečeno mi je da Lexilium moram izbaciti u roku od 15 dana od danas (16. 8. 2017.), tako što ću piti 3mg svako drugo veče. Nakon isteka ovih petnaest dana, postoji li mogućnost da imam apstinencijsku krizu, s obzirom da mi se doza Lexiliuma nije umanjivala postepeno (neko vrijeme da pijem 3mg, zatim 1, 5mg, 1mg itd dok ne izbacim). Srdačan pozdrav!

Odgovoreno: 17. 08. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Nemate razloga da strepite od zavisnosti, tj. apstinencijalne krize nakon prekidanja benzodiazepina po shemi koja je preporučena, jer je ispravna. Posto je antidepersiv u međuvremenu preuzeo ulogu koji je u pocetku imao lek Bromazepam, slobodno nastavite kako je lekar savetovao i pođite na kontrolu kao što je zakazano.
  
  Pozdrav

Prikazano 81-85 od ukupno 104 pitanja

Prof. dr Nađa Marić Bojović