Da li biste bili ljubazni da mi preporučite neko bračno savjetovalište (da nije privatno) u Beogradu. Moji problemi u braku se čine nerešivi i zaista bih voljela pokušati učiniti nešto konkretno jer ne vidim više izlaza.

Moj problem je da sam zamenio dan za noć. Noću ostajem budan do ranih sati (6:00; 7:00) što verovatno znači da imam nesanicu. Imam probleme sa usnama u poslednje vreme. Ne suše se a pucaju i ljušte se. Ne znam ali počinjem da brinem za svoje zdravlje. I vrlo malo vremena spavam. I nisam izmoren. Šta bi to moglo da bude, imam 17 god?

Poštovani doktore,
Ne znam da li je ovo problem, ali svakako me uznemirava već duže vreme. Naime moj sin koji ima 2 godine i 2 meseca odbija da spava i kada je najumorniji. Dok je bio mlađi sve je bilo ok sa spavanjem. Prvo sam mislila da zbog dnevnog spavanja ne može uveče da zaspi, ali i kada preko dana ne spava , uveče histerija. Pročitam mu priču, gleda crtani i kada treba samo da zažmuri i opusti se on ustaje iz kreveta i u stanju je da se igra do ponoći! Kada ga grdim i vičem samo se gore ponaša, a kada ga lepo zovem da legne neće! Šta da radimo i koliko sati sna je njemu potrebno? Unapred hvala!

Suprug i ja živimo 6 godina zajedno. 2 godine kako smo venčani. Imamo devojčicu staru 18 meseci. Kuću smo zajedno kupili pre venčanja i zajedno u nju ulagali. Problem su naše sve češće svadje i nesuglasice, bukvalno zbog sitnica. U toku tih svadja on urla, baca i lomi stvari po kući, cepa garderobu, razbija telefone....one skuplje stvari su mu omiljene za uništavanje. U poslednje vreme osim groznih uvreda on pokušava i fizički sa mnom da se obračuna. Nakon toga on pakuje svoje stvari i odlazi od kuće na par sati, najvise dan. Potom se vraća i nastavlja život kao da se ništa nije dogodilo. Ja nemo prelazim preko svega. Scenario vidjen bar milion puta.Još veći problem je to što on ne želi ni ispred deteta da se uzdrži, pa je sve češće i ona posmatrač tog cirkusa. Posle se opravdava rečima, kako je ona još mala i kako ništa ne razume. Nemam gde da odem sa njom a nema ni on pa smo opet prinudjeni ,pod istim krovom da nastavimo život.. On ume da bude i dobar suprug i brižan otac. Ja se brzo odljutim i zaboravim. Sve to tako traje do prve svadje i onda opet sve ispočetka: galama, histerija, pakovanje,odlazak.....Nismo pričali o razvodu, mada ja u poslednje vreme razmišljam o tome. Trenutno sam bez stalnog zaposlenja pa mi i to otezava stvari.
Želela bih i Vaše mišljenje da čujem.
Unapred zahvalna

Poštovani dr,
Moja porodica ima veliki problem, naime moj tata koji je najbolji čovjek na svijetu po mom doimanju, počeo je manično da bude ljubomoran i posesivan prema mojoj mami, koja je oličenje dobrote, poštenja i sveg karakternog i moralnog što jedna žena može da bude. Taj problem ima već godinama, mama je uspješno odolevala problemima, međutim sad je preraslo u nešto baš ozbiljno, naime počeo je da je prati, da joj čita poruke iz telefona, da je maltretira verbalno, da joj govori da je u vezi sa bilo kojim muškarcem sa kojim ima i najmanji kontakt na poslu. Inače i ona i on su vrlo uspješni i cijenjeni na poslu, a sve to može da propadne zbog njegove bolesti. Postalo je zaista ne podnošljivo, ona je jadna i nikakva, a i on.
Molim Vas da što prije mi odgovorite na moje pitanje, koje tablete da koristi za smirenje i smanjenje tih napada, i kojem psihijatru da se obratimo u Srbiji koji može da nam pomogne, bilo da je u privatnoj ili državnoj klinici, da je dobar i da je diskrecija zagarantovana!? Ali, molim Vas prije svega sugerišite koje tablete da uzima radi smanjenja te užasne psihičke uznemirenosti?
Hvala unaprijed

Mom sinu koji ima 17god. neprestano su hladni i znojavi dlanovi, kao i stopala. Pre tri meseca imao je hiruršku intervenciju na palčevima nogu i rana je teško zarasla zbog pojačanog znojenja. Lekar mi je rekao da pretpostavlja da je psihosomatski problem. U malom mestu živimo i nema dečijeg psihijatra.
Kome da se obratim?
Unapred zahvalna

Poštovanje,
želim da Vas zamolim da me posavjetujete. Imam sina koji će uskoro da napuni 6 godina. Bistar je i dobar dječak, ali još od malena muku mučim sa njegovom "ljutnjom" ili šta je već. U nekim početnim fazama kada ne bi bilo po njegovoj volji, čupao je kosu, pa se udarao u glavu, pa vrištao, pa se tukao da bi se sada ujedao po rukama ili grizao jezik. Ja oduvijek razgovaram sa njim i pokušavam na razne načine da mu objasnim kako to nije u redu i da treba da razgovaramo ako ga nešto muči, ali sada više ne znam šta da kažem i mislim da sam nešto propustila. Pitam se šta će biti poslije i hoćemo li to prevazići, ali i kako. Ne tučem ga, ali ga kažnjavam (igrice, crtači, šetnja, kupanje u pjeni). Puno se mazimo i igramo i razgovaramo o svemu, ali on je jako ljut ako nije po njegovom, često tuče mladjeg brata kada njemu nešto nije po volji bilo šta da je u pitanju. Ali to što se tuku i mogu da riješim, ali što grize obraze, jezik i ruke ne znam kako. Da dodam da je jako aktivan, nema mira ni tren, ali se prilično teško zaigra.
Unaprijed zahvalna

Poštovani doktore,
volela bih kada bih mogla da kažem da se ponašanje mog sina, zbog koga sam Vam se pre par nedelja ovim putem i obratila, promenilo na bolje, ali nažalost nije. Krenuo je u vrtić i vratio se svojim obavezama, ali je on kod kuće i dalje u nekom svom svetu, povučen i tužan. Čak mi je i njegova vaspitačica sa kojom sam razgovarala rekla, da je on u grupi izuzetno pasivan i da se ponaša kao da mu je teško što je tu. Ja sam se kao majka maksimalno potrudila da mu posvetim više pažnje i pružim još više ljubavi, ali se bojim da on na to veoma slabo reaguje. Čak mi se čini da je dobio i tikove. Vodila sam ga kod dečijeg psihijatra, objasnila mu situaciju, porazgovarao je malo sa njim i rekao da je sve u redu i da ne postoji ni jedan razlog zbog kog bi trebalo da se zabrinem.
Da li je moguće da ja preterujem ili je potrebno da svoje dete ponovo odvedem kod lekara? Da li postoji mogućnost da je takav zbog obdaništa?
Unapred Vam hvala

Poštovani doktore,
od pamtiveka enigma, a Vi mi pokušajte pomoći. Sa suprugom sam u braku 34 godine. Meni je 55, a njoj 56 godina. Imamo troje dece. Ona je u redovnoj penziji, a ja sam žrtva tranzicije, bez posla i prinadležnosti, a i živim kod nje u kući. Možete li zamisliti situaciju u kojoj u zadnjih 18 godina supruga uopšte nema interesovanja za mene ni kao čoveka, ni kao muškarca, ni kao ljubavnika. Sramota me je reći da na prste jedne ruke mogu izbrojati te trenutke sa suprugom, a u isto vreme ima vremena za sestre preko interneta i to po više sati, otprilike od 8 do 12 uveče. U toku dana ono što mogu da uradim oko porodice i kuće ja i odradim i uradim, njoj olakšam sve gde mogu, nadajući se da i posle ponoći dolazi i nagrada, a to je, u našim godinama dar bogova, onoliko koliko želimo jedno drugo, ali to je zabluda - ništa se ne dešava. Do koje granice čovek može da ide. Znam da nije to najvažnija stvar na svetu, ali ponekad prija. Što se mene tiče, i dalje imam želju i strast, možda i veću nego u startu, ali sa druge strane nema odgovora, to je standardno, boli me glava, umorna sam, bole me kosti, i slično, a u isto vreme, za proteklih 18 godina ima vremena da sa sestrom ide u izlaske sa njenim oženjenim čovekom.
Molim Vas da mi odgovorite šta ovde nije u redu ili ko nije u redu. Možda ovo nije napisano baš kako treba, ali ukratko.
Pozdrav

Kako da pomognem svojoj ćerki... Ona ima 23 god, ima bebu od 2 meseca, ranije je započela vezu sa jednim narkomanom i on je i nju uveo u heroin. Nakon 6 meseci odvojili smo je od njega, no kasnije protiv moje volje, a podrškom oca, nastavila je sa narkomanom. Naravno lagali su da je sa njim sve u redu, da su prestali. Onda ostaje u drugom stanju i poradja se, beba je dobra. Sa mnom ne razgovara sve vreme i mi se ne vidjamo. Nije mi se dopuštalo. Kad se porodila, nisam mogla izdržati i otišla sam u bolnicu, videla sam i nju i bebu i to nekoliko puta. Kasnije mi je obećala da će da mi se javi, no to je samo jednom uradila. Beba je napunila 40 dana . Inače odnos mene i njenog muža je narušen, jer kad smo je oduzeli od njega, on je krio nju i ja sam naravno grubo tražila da mi kaže gde je, onda me on i udario, a ujedno je pozvao i policiju i to policajac sa kim on saradjuje. Ali i pored svega otac moje ćerke koji je oduvek bio neodgovoran otac i kome je teško da se bori, a možda i ne razume šta je droga, dopustio je sve. Mene su svi optužili da ja samo izmišljam. Nedavno kada sam se javila, ćerki drhtao glas ne znam što i nije znala kada će da dodje. Nakon dva dana, opet se javljam sad kaže da joj kupim kolica za bebu, što sam naravno potvrdila i dogovorili se da za dva dana da odemo kupiti i tako i videćemo se, ali onda dva dana ne javlja se. Onda piše poruku da ne može da govori da neki ljudi ne opraštaju tako lako, to je na njega mislila naravno i da joj ne zvonim.  Prije mesec kada smo se čuli ona mi je sama rekla da nema više droge, što nakon svega sumnjam, a čudno je to što je bebu iznela do kraja i da je beba dobra.  Da li je onda uzimala nešto drugo, recimo metadon ne znam. Da je apstinirala ne znam.....
Nemojte mi sad reći da moram da razgovaram sa psihologom, to znam, ali Vas molim da mi kažete kako da postupim, šta da radim, kako je ispravno da bi mogla nekako svojoj ćerki i bebici, da pomognem da je spasim. Ona naravno njega voli i naravno on joj je potreban. Inače, ona doji bebu. Neka Vas Bog blagoslovi. Pomozite mi Molim Vas.