Biljem protiv strahova i neraspoloženja

Savremene tehnološke i trgovačke mogućnosti, omogućile su kompanijama da nesnalažljive prodavce travki uklone sa ulica i pijaca, ali da njihovo znanje i iskustvo iskoriste, prodajući te iste stvari u supermarketima i apotekama u luksuznim pakovanjima.

Kava se izoluje iz piper methysticum forst i potiče sa Polinezijskih ostrva gde je drugačije nazivaju otrovni biber.Tamošnja plemena piju napitke od kave i opisuju njene smirujuće i relaksirajuće efekte bez delovanja na svest. Mnogi tradicionalni rituali su vezani za upotrebu kave. Prvobitno se napitak sličan čaju pripremao tako što bi device iz plemena žvakale koren biljke a potom bi taj sadržaj stavljali u veliku posudu da fermentiše, nakon čega bi se pripremao napitak.

Kakve efekte pruža kava, od osvajača prvi je je zapazio kapetan Kuk pre oko 200 godina. Vek kasnije, kava se pojavila u Nemačkoj. U početku se ovaj ekstrakt koristio za razna oboljenja, uključujući i gonoreju, astmu, urinane i kožne infekcije.

Danas je kava široko rasprostranjena u Evropi i SAD, i koristi se primarno kao anksiolitik, a nešto ređe kao sedativ i mišićni relaksant. Do danas postoji 6 studija koje ukazuju na pozitivno dejsto ovog preparata za blage oblike anksioznih poremećaja ali ne i za panične napade.
Predpostavlja se da kava smanjuje nadražljivost limbičnog sistema (dela mozga odgovornog za emotivne reakcije), slično benzodiazepinskim preparatima (poput Bensedina) bez dokaza o razvoju fizičke ili psihičke tolerancije ili zavisnosti. Stoga se upotreba kave savetuje kod blagih oblika neuroza, kod onih koji pokazuju tendenciju ka razvoju zavisnosti i tolerancije, kao i onih koji imaju strah od korišćenja uobičajenih farmakoloških sredstava za umirenje.

Standardni ekstrakt sadrži prosečno 30% aktivne supstance. Za postizanje efekta, dnevne doze kave se kreću od 60-300 mg. Uzima se podeljeno u dve ili tri doze. Preparati kave se u SAD nalaze u vidu tableta, tinktura čajeva, a način pripreme i aktivni sastojci se razlikuju među preparatima.

Neželjena dejstva su retka i mogu se javiti u vidu gastrointestinalnih smetnji, kožne alergijske reakcije, glavobolje i vrtoglavice. Međutim, visoke doze kave (300-400 gr nedeljno) mogu da dovedu do ataksije (trzanja delova tela), osipa, gubitka kose, zakrvavljenosti očiju, požutelosti kože, problema sa vidom, respiratornih problema, gubitka apetita i akutnog hepatitisa. Zbog hepatocelularne nekroze opisane u dva slučaja, preparat je povučen sa tržišta u Švajcarskoj. U drugim zemljama se smatra da preparat ne treba davati ljudima sa oštećenjem jetre. Treba znati da je prilikom pojave bilo kojeg od ovih simptoma, konzumirana doza bila barem 100 puta veća nego regularna klinička doza.

Korišćenje kave se ne preporučuje zajedno sa benzodijazepinima ili alkoholom. Kavu ne bi trebalo koristiti duže od 3 meseca kontinuirano.

Ime "valerijan'' se koristi da bi se opisala grupa biljaka Valeriana ge¬nus, koje rastu u umerenim zonama Severne Amerike. Koren Valeriana Officinalis u upotrebi duže od 1000 godina. Koristili su ga stari Grci, Rimljani, američki Indijanci i Evropljani. U prošlom veku, preparat se koristio kao hipnotik i blagi sedativ, antidepresiv i za lečenje, tzv. rovovskog šoka u toku Prvog svetskog rata.
Danas se prvenstveno koristi za lečenje nesanice. Za mehanizam dejstva ovog preparata se pretpostavlja da je sličan barbiturarima i benzodijazepinima. Takođe, pokazano je da valerijan povećava koncentraciju GABA (jednog od inhibirajućih neurotransmitera) u pukotini između dve nervne ćelije, tako što povećava njegovu sekreciju i smanjuje ponovni ulazak supstance u ćeliju.
Svega nekoliko kliničkih studija je rađeno sa ovim preparatom, u kojima je pokazano da valerijan skraćuje latentnu fazu ulaska u san i poboljšava kvalilet sna. Korisnici va¬lerijana nemaju problema sa dnevnom sanjivošću.

Valerijan se u SAD može koristiti u vidu tableta, kapsula, tečnosti i biljnog čaja. Preporučena doza je 450-600 mg i uzima se oko 2 sata pre odlaska na spavanje. Dalje povećanje doze (do 900 mg) nije pokazalo poboljšanje dejstva.

Neželjena dejstva su retka i najčešće se javljaju u vidu gastrointestinalnih tegoba i glavobolje, zatim povećane razdražljivosti bez razloga, kao i srčanih smetnji. U slučaju predoziranja, nastaje ataksija, smanjenje telesne temperature, auditivne halucinacije, kao i smanjenje tonusa mišića. Nema podataka o korišćenju valerijana kod trudnica, ali se ne preporučuje korišćenje u tom periodu. Zbog mogućnosti uzajamnog dejstva lekova, valerijan treba izbegavati ako se uzimaju barbiturati, benzodikazepin, alkohol i opijati. Korisnici valerijana treba da izbegavaju vožnju, kao i rad na mašinama nakon upotrebe leka zbog usporenosti reakcije.

Kantarion cveta žutim cvetovima koji su najbujniji krajem juna, u doba kada se slavi rođendan Jovana Krstitelja, zbog čega je poznat i pod nazivom Biljka Svetog Jovana. Kantarion se koristi u medicinske svrhe već oko 2000 godina, bilo kao diuretik, bilo kao melem za upale kože. Korišćenje kantariona za regulaciju raspoloženja se po prvi put pominje u Nemačkoj početkom 19.veka od strane nemačkog lekara Kernera. No, takva upotreba je brzo pala u zaborav sve do 1939. god., kada je počela da se koristi ne samo za poboljšanje raspoloženja, već i za lečenje depresije.
Ekstrakt Hypericium perforatuma (biljke svetog Jovana) je tokom poslednje decenije dobio na reputaciji u lečenju blažih oblika depresije i neurotičnih stanja. Tačan mehanizam dejstva ovog preparata nije u potpunosti utvrđen, ali se smatra da mu je glavni efekat zavistan od supstance   hypericin.   Navedena supstanca ima dejstvo koje se delimično podudara sa antidepresivima poput IMAO (inhibitor monoamino oksidaze) kao i sa SSRJ (selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina). Osim toga, ovaj preparat deluje na regulaciju nivoa interleukina 6, dovodeći tako u vezu odgovor imunog sistema sa raspoloženjem.

Studije su pokazale da je preparat kantariona koristan za kratkotrajno lečenje blagih oblika depresije. Takođe se koristi kod oboljenja živčanog libromijalgija, koje se karakteriše hroničnim mišićnim bolovima i osećajem preteranog zamora. Kako je nivo magnezijuma nizak kod ljudi koji boluju od fibromijalgije, dobro je zajedno sa kantarionom uzimati i 200-250mg magnezijuma na dan. Preporučena doza za lečenje blažih oblika depresije je 900 mg na dan.

Za razliku od drugih antidepresiva na bazi serotonina, kantarion ne skraćuje REM fazu sna, omogućavajući adekvatan noćni odmor, što samo po sebi povoljno utiče na raspoloženje. Treba podvući da ovaj preparat nije sedativ, već samo poboljšava kvalitet sna. Da bi se postigao taj efekat preparat treba uzimati u dozi od 300 mg tri puta na dan. Pozitivne efekte kantariona pacijenti opisuju već nakon dve nedelje redovnog uzimanja, da bi se maksimalno dejstvo moglo videti nakon 6 nedelja, slično kao i kod redovne upotrebe drugih antidepresanata.
Ovaj preparat se veoma dobro podnosi. Veoma redak neželjeni efekat posle dugotrajne upotrebe visokih doza je razvoj fototoksičnosti kod osoba koje su izložene jačem suncu. U tom slučaju se javlja eritem (crvenilo) na koži, osip i svrab. Dakle, neko ko uzima ovaj preparat treba da se kloni jakog sunca.

Ne preporučuje se pacijentima koji su stariji od 50 godina, kao ni onima koji imaju postojeću dijagnozu manično-depresivnog pore¬mećaja, jer može pacijenta uvesti u stanje manije i, daleko ređe, psihozu. U slučaju da pacijent već uzima neki od antidepresanata na bazi SSRI, kantarion se ne preporučuje, kako bi se  izbeglo  izazivanje serotoninskog sindroma. Serotoninski sindorom obično započinje osećajem povećanog zamaranja i pospanosti, nakog čega usleđuju diareja (učestalije stolice), konfuznost, znojenje sa drhtavicom, povećanje krvnog pritiska, ponekad i povišenje temperature, izražena napetost i nevoljni mišićni trzaji. Zbog toga je veoma važno da pacijenti ne koriste prepisane lekove zajedno sa herbalnim preparatima. Sa druge strane, doktori uvek treba da pitaju pacijente da li upražnjavaju neki od alternatvnih metoda lečenja.

SAME (S-adenosyi methionine) je sastojak svake žive ćelije i neophodan je za obavljanje ćelijskog metabolizma i opstanak ćelije. Naša tela održavaju nivo SAME tako što ga sintetišu de novo od amino kiseline metionina. Jetra je najveći proizvođač, ali i potrosač SAME. SAME nivo kod beba je 3-7 puta viči nego nivo kod odraslih.

Kao izolovana supstanca, prvo je počeo da se koristi u Italiji 1976. godine, zatim u Španiji 1980., Nemačkoj 1986., a kasnije se njegova upotreba širila i u druge zemlje, da bi se u Sevemoj Americi pojavio tek 1999. godine. SAME je našao primenu u lečenju depresije, artritisa, oboljenja jetre, fibromialgije i drugih oboljenja.

Uobičajena ishrana sadrži ni¬zak nivo SAME-a. Dodalak metionina u hrani može da poveća nivo SAME-a u jetri, ali ne i u mozgu, zbog specifičnosti enzima koji ga sintetiše u moždanom tkivu. Stoga, za lečenje bilo kog neurološkog ili psihijatrijskog poremećaja, neophodan je dodatak preparata SAME.

Dodatak SAME-a u ishrani pospešuje zdravstveno stanje. Naročito je koristan u oboljenjima poput ciroze jetre, side, kao i kod neuroloških oboljenja tipa Parkinsonove bolesti. Kod navedenih  bolesti, smanjen nivo glutationa, kao i oksidativni stres u ćeliji, smatraju se glavnim uzročnicima poremećaja. Takođe, pronađeno je da je nivo SAME smanjen u cerebrospinalnoj (moždanoj)  tečnosti  kod  depresije, Alchajmerove bolesti, parkisonizma i side. Da bi se SAME sintetisao u ćeliji, neophodno je prisustvo folatne kiseline, kao i vitamina B12.
Za lečenje blage depresije dovoljno je uzimati 400 mg SAMR-a dnevno. Za depresiju sa jače izraženim simptomima daje se od 800-1600 mg na dan. U slučaju da pacijent već uzima neki od antidepresiva (poput SSRI), a pri tome i dalje imao određene simptome, moguće je postepeno dodati male doze SAME.

Za optimalnu apsorpciju, najbolje je uzeti preparat sat vremena pre obroka, ili dva sata nakon obroka. Obično treba početi sa manjim dozama, naročito kod starijih osoba, kao i kod ljudi koji imaju druge medicinske probleme, zatim kod pacijenata sa istorijatom anksioznih i paničnih napada. Doza se postepeno povećava nakon 5-7 dana.
Kontraindikacije za primenu SAME-a su minimalne. Prisustvo bipolarne bolesti u porodici se smatra relativnom kontraindikacijom. Pored toga, kao i svi drugi preparati koji deluju na povišenje nivoa noradrenalina, SAME treba izbegavati kod srčanih bolesnika koji pate od aritmija. Studije su pokazale izuzetno korisno dejstvo SAME-a za lečenje depresije izazvane interferonom, a preparat u tom slučaju osim na depresiju, utiče i na poboljšanje hepatitisa.

U slučaju potrebe za brzim oporavkom mogu se davati u startu visoke doze (i do 3000 mg./dan), što povećava rizik od neželjenih dejstava tipa gorušice, diareje, uznemirenosti i glavobolje. Prilikom korišćenja SAME-a, kao i drugih prirodnih preparata, veoma je važno proveriti kvalitet proizvoda jer mnogi preparati koji se prodaju ne sadrže naznačenu dozu aktivne supstance.

Omega tri masne kiseline su već ranije dobile svoje mesto u lečenju kardiovaskularnih oboljenja. One su izolovane iz ribljeg ulja i epidemiološke studije su ukazale na smanjenu učestalost kardiovaskularnih oboljenja i depresije u kulturama gde je upotreba ribljeg ulja značajno češća nego drugde. Postoje dokazi da omega 3 masne kiseline imaju uticaja na koncentraciju melatonina u cerebrospinalnoj tečnosti. Uobičajena doza je 2g/dan, koja se može podeliti u dve dnevne doze. Neželjena dejstva ome¬ga tri masnih kiselina su praktično zanemarijiva.

Ginkgo drveće (Ginkgo biloba) potiče iz Istočne Azije. Prvi put je preneto u Evropu iz Japana u 18. veku, a u današnje vreme se koristi kao ukrasno drvo u Evropi i Severnoj Americi. Ko ga nema u svojoj može prošetati do beogradske Botaničke bašte i osmotriti (!) ga izbliza.

Plod ginkgo drveta, kao i njegovo seme, se koristilo u medicinske svrhe u Kini pre više od 2000 godina. U tradicionalnoj kineskoj medicini, gingko se koristi za lečenje astme, a ekstrakt napravljen od lišća ginkgo se koristi za isceljivanje rana. U današnje vreme, preparat ovog drveta je veoma popularan i često korišćen, naročito u Nemačkoj, Francuskoj i SAD.
Danas se ginkgo preparati prave od osušenog lišća ove biljke. Listovi se skupljaju u mesecu maju, kada je njihov sastav bogat flavinoidima, jednom od aktivnih supstanci. Smatra se da flavinoidi imaju antioksidantno dejstvo, a da ginkoglidi (druga aktivna supstanca) sprečavaju zgrušavanje trombocita. Antioksidantna svojstva biljke, pretpostavlja se, usporavaju starošću uslovljeno opadanje broja receptora moždanih ćelija hipokampusa odgovomih za memoriju i na taj način poboljšavaju saznajne sposobnosti onih koji boluju od Alchajmerove de¬mencije. S druge strane, efekat ginkgo ekstrakta na trombocite sprečava raz¬voj tromba u moždanim krvnim sudovima, smanjujući rizik od razvoja vaksulamih demencija.

Rezullati raznih studija vezanih za korišćenje ginkgo ekstrakta u lečenju demencije nagoveštavaju daje optimalna doza preparata 120mg/dan. podeljena u 2-3 dnevne doze. Za sada je pokazano da ovaj preparat može da uspori razvoj demencije, ali ne i da poboljša već postojeće stanje.

Najpoštenije je reći da nikada iz upotrebe nisu ni izlazili. "Naravno, raznih medicinski korisnih trava ima veoma mnogo, od kojih smo mi uspeli da pomenemo samo par veoma često korišćenih. Kako se lepo zapakovane biljke sve više pojavljuju na policama specijalizovanih i manje specijalizovanih radnji, tako je i sve veći broj porošača koji se odlučuju za ovakav način prirodnije lečenja. Efekti njihovog korišćenja mogu biti različiti, što se dešava i pri korišćenju sintetskih lekova. Bitno je zapamtiti da iako ,.prirodni", ovi preparati se ne mogu uzimati bez ograničenja i kontrole. Takođe, neka od njihovih farmakoloških dejstava se mogu podudarati ili, čak, poništiti lekovita svojstva nekih drugih lekova. Zbog toga je važno svom lekaru poveriti kojim se sve varijantama lečenja priklanjamo, a verovatno da je optimalan pristup u lečenju mnogih poremećaja kombinacija klasične medicine sa oprobanim alternativnim metodama, ali pod kontrolom stručnog lica. Prema nekim procenama, više od 90% obolelih od raka u našoj zemlji osim medicinske, pokuša i sa različitim alternativnim načinima lečenja, od proroka, preko vračara, do vidara i travara. Tragajući za lekom, oboleli često zalutaju u zemlju lažnih nada, odakle je put najčešće neizvestan.