Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1998.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2006.

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2002.

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 668

Pogledajte celo pitanje: #31544

Poštovani,

imam 19 godina i problem koji se postepeno razvija već godinama, a koji preti da svojom kulminacijom potpuno poremeti moj psihički život. Naime, još od dečjeg doba imam veliku ljubav prema medicini i oduvek sam imao ogromnu želju da postanem lekar, govorio sam kako ću najpre završiti srednju medicinsku, zatim medicinski fakultet i tako dalje. Ta moja ljubav nije se odražavala samo kroz doživljaj lekara kao za društvo vrlo važnog delatnika, već kroz interesovanja i vanserijske rezultate postignute prvenstveno iz biologije i hemije.

Međutim, kada je došlo do izbora srednje škole, pod pritiskom okruženja, jer su oni, jelte, stariji, iskusniji, znaju šta je najbolje za mene i moju budućnost, upisao sam ekonomsku školu. Mislio sam da će se s vremenom, pod pritiskom uskostručnog gradiva koje se uči u ekonomskoj školi, moja interesovanja i stavovi izmeniti, ali stvari su postajale sve gore. Suvoparno i, blago rečeno, besmisleno gradivo koje nije odgovaralo mojim afinitetima podstaklo me je na neku vrstu odbrambene reakcije, pa sam počeo da čitam stručne medicinske publikacije na internetu, da se bavim prevodom medicinskih članaka i tekstova, da kupujem manje i više (Gajton) stručnu literaturu, što je dovelo do toga da, iako sam odličan učenik (većinu stručnog gradiva učio sam napamet) , moje znanje vezano za struku bude poražavajuće, pa nisam u stanju da odgovorim koji je predmet izučavanja poslovne ekonomije, a znam, recimo, delovanje cd8+t limfocita na tumorske antigene. Odabir fakulteta (prijemni polažem za 10-tak dana) dodatno je pogoršao situaciju, jer zbog strukture gradiva koje se uči u ekonomskoj školi, posle nje nije moguće upisati medicinu, pa sam primoran da studiram nešto što me ni najmanje ne zanima i ne podstiče na rad i stvaralaštvo. Prosto, ubeđen sam da samo kao lekar imam priliku da ispoljim svoj pun maksimum i da je to jedini posao koji mogu obavljati sa ljubavlju i interesovanjem. Kako se treba boriti sa ovim konfliktom?

Hvala

Odgovoreno: 17. 06. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani,
  
  odvajanje od sigurnog mesta i sigurnih ljudi, očekivanje prijemnog ispita i adaptacije na nove okolnosti, nisu okolnosti za koje smo spremni bez pripreme, a prolazna i kratkotrajna psihička kriza je češće pravilo nego izuzetak. Kako je odjednom došlo, tako će odjednom i nestati čim se prođu okolnosti koje su je izazvale, a ti uvidiš da je odvajanje sastavni i potreban deo životnog ciklusa.
  
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #31503

Imam veliki problem sa učenjem! Imam motivaciju i želju ali već dugo vremena imam i veliki problem koji je ovih dana kulminirao! Imam 25 godina i još 3 ispita do kraja fakulteta (studiram novinarstvo) i shvatio sam da ja jednostavno ne znam učiti! Evo u čemu je problem. Radi se o samom procesu učenja. Mnoge ljude ovih dana pitam kako oni uče, a izgleda da svako ima neke svoje metode koje su totalno različite od čovjeka do čovjeka. Ja imam problem što previše ponavljam lekciju koju učim i to mi oduzima jako puno vremena i frustrira me!

Npr. Učim lekciju koja ima 3 stranice. Moj proces učenja je sljedeći! 1. Pročitam lekciju 3-4 puta da mi uđe u glavu 2. Ponovim lekciju dva puta 3. Ponovo pročitam lekciju 3 puta da vidim gdje sam zapinjao i u slučaju da sam nešto preskočio 4. Ponovo sve ponovim 3 puta da napravljene greške ispravim i finalno sve ponovim 5. Pročitam lekciju za kraj još 2 puta sve ovo mi oduzima jako puno vremena, energije i živaca! Za jednu lekciju mi trebaju u prosjeku dva sata! Pokušao sam sam sebe odgovoriti od ovoga ali jednostavno navikao sam na ovaj sistem učenja i stekao sigurnost u to ali mi to ipak oduzima mnogo vremena! Radi se o tome i da imam naviku i da sam nekako nesiguran u sebe ako smanjim broj ponavljanja!

S druge strane, kada pred ispit prelazim opet cijelu knjigu mnogo mi se lakše sjetiti svega jer sam prvi put ponovo više puta! Moj problem je očit, previše ponavljam i previše vremena mi treba da naučim jednu lekciju dok moji frendovi svi nekako brže nauče i spreme ispit i to me dodatno frustrira! Možete li mi pomoći? Zanima me kako treba učiti? Da li je dovoljno npr. pročitati lekciju 2/3 puta i ponoviti je dva puta i da ja tad smatram da je lekcija naučena. Jednostavno se bojim ako smanjim broj ponavljanja da ću slabije znati lekciju ili da ću je loše zapamtiti!

Hvala vam puno unaprijed!

Odgovoreno: 17. 06. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani,
  
  teško je reći da pred kraj fakulteta neko ne zna da uči. Jednostavno za to nema dokaza. Naprotiv. Naučeni strah od greške može stvoriti prisilu besomučnog ili preterenog ponavljanja neke aktivnosti čime se dobija psihološko olakšanje, što u konačnom zbiru nije neznanje učenja nego prisilno ponašanje. Pre nego potražite psihijatrijsku pomoć zbog straha i prislnog ponavljanja, predlažem da pokušate da učite sa nekim od kolega i ustanovite koja je to prava mera u efikasnom učenju koje omogućava i znanje i vreme za druge aktivnosti koje su važne za dvadesetpetogodišnjaka.
  
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #31069

Poštovani!

Moja djevojčica ima 7 godina i teška je 19kg. Inače unosi sve potrebne vitamine i minerale (voli jako voće i povrće) manje od druge djece voli slatkiše. Ima redovne obroke, ali ona nikako da krene da dobija na kilaži. Inače je zdravo dijete i radili smo i sve potrebne pretrage, ali sve je ok. U odnosu na djecu svog uzrasta ona je visinom kao i oni ali težinom sigurno 5 i više kg. Kaska. Uključivala sam joj i mnoge vitaminske sirupe, med i mlijeko unosi svakodnevno. Ima sve što joj je potrebno da napreduje. Rođena je kao fina beba od 3,550kg. I napredovala je odlično do neke svoje 2. god. Od tada je počelo da ide dalje sve sporije. Sve drugo je zanima osim hrane, ali tad mi kada je njoj mrsko nastojimo da joj izdajemo da nebi slučajno preskočila obrok. Znači nemože se reći da gladuje i da nejede, pa da zato ne napreduje. Sa njenim jelom mi se borimo (u pravom smislu riječi) 5god. I to nas više dovodi do ludila pa vas molim da mi date neki savjet kako da pokušam riješiti ovaj problem. Ona nije iskompleksirana i nosila bi od helankica-mini suknjica, ali se bojim da je djeca neće ubrzo početi izazivati s obzirom da je ona već prvi razred.

Hvala

Odgovoreno: 17. 06. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani,
  
  pa iz vašeg pisma ne vidim problem sa ishranom već konflikt sa sedmogodišnjom devojčicom od koga vi ne odustajete, a ni ona, pa makar i po cenu da zbog toga i slabije napreduje.
  
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #31684

Dobar dan moj muž je sadista. Zamalo smo se razveli radi toga. On zaista ne bi ruku digao na mene u smislu da me istuče, ali me zato emocionalno zlostavlja. Fizičko nasilje ostavlja za sferu itimnih odnosa, kada očekuje da ja pristajem na odigravanje scena silovanja, vezivanja, bičevanja (čak želi i da ja njega povređujem nekad fizički), ali mnogo opakije se manifestuje njegovo svakodnevno emocionalno zlostavljanje mene, (prigovara mi oko svega u kući, zatim govori da sam bezvredna i da je moj čitav život promašen, da me niko ne voli pa ni moji roditelji i prijatelji, te da svi misle da sam ovakva ili onakava. . .). To je iluzorno i pomisliti jer sam školovana, pristojno zarađujem i imam prijatelje.

Društveno sam jako aktivna u zajednici u kojoj živimo. A jako je važna napomena da se on ni sa kim ne druži zaista (jedini su mu kontakti sa majkom, ocem i najbližom očevom rodbinom)! Ono što je najvažnije, jeste to da je svestan svog problema. Želi da učini nešto u vezi sebe. Nadam se da je iskren, a ne samo da mi maže oči da bi me zadržao, jer sam tražila razvod. E sad. Da li se takvo stanje leči? Negde sam pročitala da sadisti nemaju samopoštovanja i samopouzdanja. Molim vas, dajte savet, šta nam je činiti. Ima li leka za ovakvo ponašanje i stanje? Kome da se obratimo za neposrednu stručnu pomoc? Ima li literature koju preporučujete?

Zahvaljujem od srca unapred.

Odgovoreno: 16. 06. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani,
  
  postoji vic o bokseru kog mlati drugi bokser. Onaj mlaćeni moli boga da mu pomgne da nokautira ovog drugog i pita se zašto mu bog nimalo ne pomaže nastavljajući da ponavlja molitve sve dok bogu nije dosadilo cimanje pa mu odgovori: "pa ako bi ti makar jednom zamahnuo ja bih sve ostalo i mogao da uradim! ". Kakve to veze ima sa vašim pitanjem i činjenicom da svaki sadista ima svog mazohistu i obrnuto? Pa ako biste vi makar jednom odbili da učestvujete u igrama koje vam ne prijaju i u tome bili istrajni, verujem da bi ste se i vi uverili da vaš suprug može drugačije da se ponaša, i to ne uz božju pomoć. Da li on vređanjem projektuje svoj doživljaj sebe na vas braneći se od nepodnošljivih osećanja ili ste ga naućili da je to predigra za sado-mazo seksualne igre i kakvu funciju za vas ima istrajajavanje u takvom odnosu (da li žrtvovanjem vi osećate nadmoć i gradite samopouzdanje?), to jeste tema kojom će se pozabaviti stručnjak kome ćete se obratiti, ali tek nakon što podvčete granicu između uživanja i mučanja. Najbolje je obratiti se psihijatru i psihoterapeutu (najbolje ako je to jedna osoba) .
  
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #31255

Juče sam imala ispite i nisam prethodne noći spavala. Nakon ispita (svi su prošli odlično) sam došla kuci jedva dišući. Srce mi je satima ubrzano kucalo a pri svakom udahu osećala samo izuzetno jak bol u predelu grudi i u paralelnom delu leđa. Nisam mogla da stojim koliko sam se loše osećala, i dobila sam temperaturu 37.5. Lekari su mi rekli da je to od stresa i prepisali Bromazepam. A ja još uvek osećam bol pri svakom udahu i malaksalost.
Možete mi reći o čemu se radi?

Odgovoreno: 13. 06. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani,
  
  lekari (izgleda više njih) su vam rekli o čemu se radi. U pitanju je stres
  
  Pozdrav

Prikazano 191-195 od ukupno 668 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

O lekaru

O lekaru