Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Poštovana, za autoritet se morate izboriti kod svojih roditelja da bi vas dete dođivelo kao majku a ne kao stariju sestru, a vaše roditelje kao psihološke roditelje. Neki stručnjaci bi njenu reakciju posmatrali ne kao psihopatološku, već kao zaštitnu i to u odnosu na vas. Pokažite joj da sami znate da starate o sebi i njoj (da to ne moraju to vaši roditelji da čine), pa javite kako je to uticalo na njen "strah". Srdačno

Tepanje detetu u bilo kom uzrastu nije korisno, jer dete uči reči onako kako ih čuje, ali ih tako ne izgovara naprosto jer aparatu za govor nije zreo niti anatomski oformljen za govor u ranom detinjstvu. Zato je bitno detetu pravilno izgovarati reči kako bi ih ono tačno upamtilo. Srdačno

Poštovana, ako ne znate kako da uspostavite realciju sa dvogodišnjim detetom koja će podrazumevati pružanje doživljaja sigurnosti, privrženosti ali i postavljanja granica u ponašanju deteta, morate pogledati šta rade oni koji su uspešni u toj relaciji sa vašim detetom. I primeniti njihovu taktiku. Dete od 26 meseci nema u svom opisu pedantnost i poslušnost kao karakteristiku. To nemaju ni starija deca. Pogotovo ako im izdavanje naredbi, zadataka remeti igru. Pokušahte da posmatrate kako se ponašaju vaspitačice čiji je on miljeni, dopustite detetu da na određenom prostoru može da razbacuje igračke ali i da uočite kada je pravi trenutak da se zajedno igrate a kada je vreme da zajedno pokupite igračke. Kažnjavanje, ignorisanje i grdnja može samo da pogoršaju vašu relaciju sa detetom, pogotovo ako ne znate kada i kako to primeniti. Grdnja mora biti kratka i razumljiva, tipa "to ne...to deca ne rade..treba ovako", ignorisanje ne sme biti duže od 2,5 minuta i tada nema nikakvog kontakta sa detetom, a izvršenje vaše instrukcije treba da prati velika pohvala. Srdačno

Poštovani, nije mi dovoljno jasno šta ste suštinski promenili u svom ponašanju osim što vam je sa godinama prag reagovanja snižen. Koliko ja shvatam vi i dalje prelazite preko stvari sa kojima se ne slažete samo vam češće puca film ("kipim u sebi i pokušavam lepo...sve u korist mira...a u seansi pucanja filma sam u stanju svašta da kažem..."). Suštinska promena bi bila da ne prelazite preko stvari sa kojima se ne slažete, već da kažete jasno i argumentovano "ja se sa tim ne slažem, jer (argument)". Ako se neko drugi ne slaže sa vašim ne slaganjem to ne znači da treba ulaziti u debatu ko je u pravu, već jednostavno ili promeniti mišljenje (ako druga strana ima bolje argumente) ili ostati pri svome što u praksi znači da vi u daljoj akciji niste učesnik. To drugu stranu upućuje na kompromis. Reći nekome "ti si škrt na emocijama" je manipulativna kritika jer je uopštena i više zatvara nego što otvara komunikaciju. Zato trebate razjasniti traženjem odgovora šta to konkretno znači. Uplatanje dece nije fer prema deci jer mogu osetiti krivicu zbog roditeljske nesreće koja bi bila manja da se ne žrtvuju zbog njih (dece), što realno nije tačno. Blokiranost u emocionalnom odnosu je očekivana ukoliko jedan partner ima doživljaj da partner nije u vezi sa njim zbog autentnične bliskosti već zbog nekih drugih očekivanja. Zato ne okrivljujte sebe i druge (ženu) već razjasnite komunikaciju. Izgleda da ste dugo razvijali odnos na duplim porukama obostrano, ali takva komunikacija je sve samo ne jednostavna i dobra za emocionalnu bliskost. To treba menjati, pa makar u bračnom savetovalištu koje postoji i za penzionere. Srdačno

Ne trebate da čekate sa pregledom očnog lekara, jer u fazi akutne zapaljenske reakcije konjuktiva i sl. prevenciji nastanka tika ustvari podrazumeva saniranje očnih problema.

Poštovani, i psihijatrija i religija se slažu da je veličina ličnosti u sposobnosti praštanja. Praštati, ali ne zaboravljati, da se greške ne bi ponavljale. Ako smatrate da je došlo vreme da prestanete da se inatite, traćite vreme i uništavate zdravlje, vi prestanite da razmišljate kako bi bilo kada bi bilo, već učinite nešto da ono što želite bude. Kada čovek radi ono što mu koristi nema vremena da razmišlja o prokletstvima. Srdačno

Poštovana, pošto ste normalna porodica a vaš sin jedinac, nedostaje mi pored opisa vašeg ponašanja i opis ponašanja vašeg supruga ili ste ustvari normalna porodica od dva člana? Ukoliko je i tata prisutan, a kao da nije, odnosno samo vi pokušavate, borite se, imate privatnu učiteljicu, čitate itd. uvek postoji mogućnost da dete prihvati i ponašanje drugog roditelja koji je pasivan ili ide linijom manjeg otpora (čekajući da vi odradite ono što i zahtevate). Ne znam da li je to kod vas slučaj ali moje iskustvo govori da često tako biva. Sa druge strane, ukoliko terate, a ne motivišete, rezultati mogu biti samo slabi, češće nikakavi. Deca ne rade na baterije, pa kada se istroše da ih samo zamenite. Sa druge strane, ukoliko nema nikakvih konsekvenci za neuspeh (dobija nagrade unapred za obećanja, a za neuspeh samo "ispiranje mozga"), onda dete nauči da je dovljno da otrpi kratku kritiku, ali da posle toga davanjem obećanja dobije ono što želi. U svakom slučaju, ukoliko nakon ovogo odgovora nemate ideju i šta dalje da činite (a šta da ne činite), savetujem da potražite direktnu konsultaciju sa školskim psihologom. Srdačno

Poštovana, molim vas da uvažite da mi je teško da vam dam odogovor na pitanje jer šta god da vam odgovorim više bih nagađao nego olakšavao. Mislim da je pošteno da ovo pitanje uputite lekaru koji vam je propisao lekove ili lekaru koji prati vaše psihičko stanje. Na kraju, vaše je pravo i da potražite i drugo mišljenje (drugog lekara) i savet, ali u direktnom kontaktu. Srdačno

Poštovana, jedna poruka mi je jasna, a jedna nije iz vašeg pisma. Prva, da vam je suprug neodgovoran, a da ste (verovatno stim u vezi) svi depresivni mi je jasna. Druga, da deca odbijaju, odnosno ne možete da ih ubedite da se obratite za pomoć, nije mi dovoljno jasna. Moja dilema je, ako je vaš suprug neodgovoran, zašto ubeđujete decu? Da li ste "digli" ruke od supruga, kome možda treba pomoć, a ubeđujete decu kojima možda ne treba pomoć već odgovorni roditelji? Lečiti posledice je isto što i lečiti glavobolju kod gangrene zuba. Da bi ste obratili stručnom licu treba vam overena zdravstvena knjižica ukoliko ste u Srbiji, a ne materijalna sredstva. Srdačno

Poštovana, pronađite na internetu tekstove o paničnim napadima i socijalnoj fobiji i uporedite svoje tegobe sa opisom ponašanja ljudi koji pate od pomenutih problema. Ukoliko prepoznate sebe u nekom od opisa savetujem da pored internet pretrage i savetovanja ipak uživo porazgovarate sa stručnjakom koji se bavi problemima psihiočkog funkcionisanja, kako bi se patnje ublažile i eliminisale. Srdačno