Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Pozdrav,
Htjela bih da Vas pitam imam djevojčicu od 5,5 godina, ali problem je u tome što se ona plaši grmljavine, vjetra, buke uopšte a inače je u potpunosti zdrava, pa me interesuje da li je to nešto ozbiljno zahtijeva li liječenje ili će to nestati samo od sebe.
Hvala.

Poštovani,
Imam 31 godinu, nisam u braku al živim sa momkom već četiri godine, a u vezi smo 9 godina. Imali smo sasvim normalnu i lepu vezu sve dok ja nisam ostala u drugom stanju pre dve godine, što se nije ostvarilo jer sam imala spontani pobačaj zbog nerviranja jer on to nije mogao da prihvati, nije bio spreman zbog finansijskih a i drugih razloga njegove nezrelosti. Posle toga mi nije dozvolio da odem od njega, a i mislim da je ljubav učinila svoje tako da smo uspeli nekako to da prebrodimo, ja više manje. Jednostavno se pravdao time da nije bio spreman i da u životu želi da imamo porodicu. Nastavili smo zajednički život u početku je bilo veoma teško, za mene, njemu ne znam kako je bilo jer je on čovek koji svaku brigu u sebi odbrine, mislim da je užasno patio a nikad nije rekao, sad je prošlo. Naš odnos se vratio na staro tj. lepo! Ali on još uvek ne priča ni o deci ni o braku, na moje pitanje kad će biti spreman on odgovara da jeste spreman, al ja primećujem njegov gard kad je to u pitanju, njegov odnos sa mnom je napet kad dođemo do tih tema i on kao da počinje da bude sa mnom neprijatelj, i kao da se vraćamo na situaciju kad sam bila u drugom stanju, on postaje neki drugi čovek kod koga se pojavljuje odbojnost prema meni, tj. verovatno prema braku, deci! Mislim da on vuče iz svoje porodice neke traume, gde se i nalazi sam koren njegovog problema, ali kako ja da se u svemu tome postavim? U pitanju je velika ljubav zbog koje sam se trudila, pokušavala sam i da odem ali svaki put sam se i vraćala, zato što sam osećala da ljubav postoji, i dalje sam sigurna da je to tako! Ali na koji način da pokušam da rešim ovaj ogroman problem! Šta vi mislite?
Pozdrav

Sa suprugom sam u braku 9 godina, i stekla sam utisak da je seksualno nezainteresovan. Pokušala sam razgovarati sa njim, on to odbija iako ima normalnu erekciju. Opravdava mi se da je u klimaksu (kako je došao do toga ne znam). Inače, on ima 46 godina, pa me interesuje kada kod muškaraca nastupa klimakterijum? I da li je normalno da se u tom periodu gubi želja za seksualnim kontaktima? Sve mu smeta, svaki moj dodir, pa i poljubac za laku noć. Prođe i po 2 do 3 meseca, a da se ništa ne promeni. Pokušala sam sve i nisam našla načina da ga zainteresujem.

Poštovani doktore,
Imam 35 godina i u braku sam 5 godina. Sa suprugom imam ćerkicu koja uskoro puni takođe 5 godina. I pored želje da se ne prepustim potpuno poslu već balansiram između porodice i posla nisam uspeo. Postojala je želja da pružim kvalitetno vreme svojoj porodici ali (slede navodna opravdanja) zbog finansijske slabosti moje porodice kao i njene i to što ona nije radila ja sam zbog želje da imamo finansijsku stabilno polako počeo da zapostavljam porodicu. Kao domaćin sam uspevao da obezbedim finansijsku sigurnost, krov nad glavom, i sve što ide uz to. Trenutno imam i veoma veliku platu kao i poziciju ali gubim porodicu. Nisam se najbolje snalazio sa detetom u početku ali kako je propričala sve nam bolje i bolje ide čak mislim da je trenutno i više vezana za mene nego za suprugu (ne hvalim se - konstatujem). Sa druge strane supruga se jeste žalila da je zapostavljam ali nije uspela da me probudi da i sam to uvidim i da to ispravimo (ili ispravim). Sve se uglavnom svodilo na žalbe i prebacivanje. Elem, pre nekih mesec dana sam primetio da supruga razmenjuje poruke sa nekim posle ponoći što nije bila neka uobičajena praksa ranije. Nemam običaj da kopam po tuđim stvarima (za 5 godina nisam gurnuo ruku u njenu tašnu - ali sam to uradio pre par nedelja) ali sam proverio listing poziva i video da je ona pored 20-ak posleponoćnih sms-ova i mms-ova (ukupno 50ak u jednom mesecu) imala i 50ak poziva sa njene strane. "Priznala" mi je da je to pričala i priča i dalje sa psihologom (klinički psiholog u penziji) koga je upoznala na poslu. Počela je pre 6 meseci da radi što joj je dalo neku vrstu finansijske sigurnosti i slobode iako ne radi u struci i plata je više nego mizerna, ali sam je podržao da se zaposli prosto da bi izašla iz kuće i usmerila misli na nešto drugo. Kada sam nastavio da kopam saznao sam da je pored poziva tu bilo i čestih sastanaka u parku i kafiću, "drugarske" vožnje kolima, šetnje. Pozvao sam čoveka i popričao sa njim da bih skontao da je veoma inteligentan ali moje mišljenje (koje se teško sada može uzeti kao objektivno) je da je čovek prosto video zanimaciju i da od profesionalizma tu nema ništa. Naravno, osim što je ona odjednom rešila da se udalji od mene (sada traži i razvod), odvojila se od svoje porodice i uglavnom čujem priče i reči iz nje koje ranije nisam imao prilike. Javio se utisak da više ne pričam sa svojom suprugom već sa trećom osobom što se i ispostavilo kao tačno pošto je ona sve što bih joj rekao prenosila njemu i nakon toga ja sam dobijao priču koju je on servirao. Otišao od kuće na nekoliko dana da bih sredio misli i zavirio malo u sebe što mi je iskreno puno pomoglo ali kada sam se vratio samo se nastavio pritisak da se razvedemo. Mučno je što je ona i dalje u kući samnom i detetom (to je moja porodična kuća), počela je i detete da zapostavlja, porodicu je potpuno je potpuno odbila od sebe. Pokušao sam da pozovem "psihologa" još jednom sa molbom da popričamo svo troje zajedno (pošto je u prvom razgovoru prezentovao kako on ima nameru nju da reprogramira sve zarad mene) ali sam samo dobio solvu psovki i prekinutu vezu. Naravno preneo sam sve supruzi u nameri da eventualno probudim dozu rezerve kod nje i eventualnu analizu osobe koja joj je sada jedini i najbolji prijatelj. Pošto ovo sa razgovorom u troje nije uspelo na normalan način rešio sam da odradim to malo drugačije. Dete sam odvezao kod mojih roditelja što mi je dalo slobodnog vremena i prosto sam jedno veče rešio da pratim suprugu. Naravno pravo posle posla je otišla da se vidi sa njim. Seli su na klupicu u parku i usledio je poljubac nakon koga sam se ja pojavio. Tip je naravno pokušao da poljubac opravda time da je: 1. Bio prijateljski 2. Pokušao je da je smiri time pošto je bila uznemirena 3. Da je znao da ću ih pratiti i to je odrađeno terapeutski ceo razgovor (pošto nisam hteo da pravim incidente iz prostog razloga što bi to išlo njemu na ruku) je protekao kako sam i očekivao. Čovek je vrteo priču i izbacio dosta kontradiktornosti u odnosu na prvu priču i sada je osnova bila da je on ustvari mene reprogramirao preko nje itd. Sa suprugom sam se vratio kući. Pričali smo dugo. Kune se da niti je imala ikakvih aspiracija prema njemu niti ih ima i da je poljubac bio prijateljski. Lično spreman sam da pređem preko poljubca i iz nekog svog razloga joj verujem da nije to učinila zarad prevare. Iskreno ponašala se i prethodno, a i tada kao da joj je mozak ispran. Ne znam da li se ovo što je "psiholog" radio može nazvati profesionalnim i da li su namere bile da se ona i ja razdrmamo da razgovaramo, ali prosto sam rešio da supruzi omogućim da razgovaramo za početak. I pored toga što ona i dalje pokušava da se posvađa samnom ja spuštam loptu i pokušavam normalan razgovor. Zakazao sam i termin za bračnog savetnika. Ponavljam, stalo mi je kako do supruge tako i do deteta. Zapostavio sam ih ali se trudim da se vratim u normalu. Svestan sam da vreme leči ako ima ljubavi i emocija ali ono što dobijam sa suprotne strane je ponavljanje da se emotivno ugasila i da želi razvod - ali nikako da ga podnese. Sa druge strane moj napor daje minorne pomake, tako da sada ima manjih tenzija u priči, izbegavamo da povišavamo glas pred detetom, vratili su se drugarski poljubci u obraz čak smo svo troje proveli nekoliko sati u prirodi zajedno. Svestan sam da igram na ivici i da sve može postati i ostati samo drugarski odnos i poštovanje i ništa više od toga. Ono što bih voleo je da čujem Vaš komentar na ovu priču kao i neki savet šta i kako da radim dalje.
Unapred hvala!

Da li je moguće u vezi između dvoje ljudi u kojoj komunikacija nikad nije bila jača strana, ali je nadoknađivana razumevanjem i ljubavlju, da li je moguće isplivati iz problema kad je situacija toliko strašna da jedino najgore uvrede govorimo jedno drugom? Ja u svakom njegovom postupku vidim sve najgore, nemam ni malo poverenja, a on svaku moju reč tumači često potpuno pogrešno na najgori mogući način, tako mi vezujući ruke da bilo šta kažem ili objasnim i izbegavam ga da ne bih bilo šta rekla jer reaguje na sve a istovremeno ga zovem plačući i govoreći koliko mi nedostaje. Da li je moguće izaći iz ovog zatvorenog destruktivnog kruga i pokušati spasiti vezu jer je vredna toga. Da li je moguće povratiti poverenje i izgraditi komunikaciju posle toliko strašnih reči između nas, hladnokrvnosri, bezosećajnosti, neuviđajnosti? Živim u NS, znate li gde mogu da potražim pomoć pošto sam na ivici pakla?