Poštovani doktore

molila bih Vas da mi odgovorite što je moguće brže pošto je vikend pa ne mogu doći do svoje doktorke! Ja sam sestra devojčice koja posle neurotraume i teških povreda mozga nakon 4 godina razvila organski psihosyndrom! Pošto unazad već godinu dana imala je napade anksioznosti (da pojasnim kakve: počne da šeta po sobi brzo, da preti onima zbog kojih je pala, da baca stvari, udara roditelje) to traje sat vremena, njoj svi mišici podrhtavaju, al moram istaći da ne gubi vezu sa realnošću i povodi ekscitacije su opravdani, al sama reakcija je neprimerena! Nakon toga je obično boli glava i ni neseća se šta je radila, čak joj je i žao kada nas vidi izgrebane ili tako nešto! Kada su ovi napadi postali sve češći i nepodnošljivi roditelji odlučuju da je vode kod psihijatra (bez obzira što sam ja apsolvent medicine i uporno sam to sve vreme pokušavala da ih nateram)! Sa nalazom kliničkog psihologa i neuropsihologa odlazimo kod dečijeg psihijatra koja nam prepisuje sledeću terapiju: asentra 50mg 1+0+0 karbapin 200mg 1\2+0+1\2 ksalol 0.25mg 1+0+1 na ovakvu terapiju njeno ponasšanje se nije vidno poboljšalo čak je posle 3 nedelje postala još agresivnija da se tuče al opet je to drži sat-dva pa prestane! Nakon mesec dana odlazi na kontrolu kod svoje doktorke koja sada propisuje sledeću terapiju: asentra 50mg 1+1\2+0 karbapin 200mg 1+0+1 lorazepam2. 5mg 1\2+0+1\2 ovu terapiju uzima 2 dana - juče i danas i jako je umrtvila! Spava joj se stalno, ima ataksiju, slabost, glavobolju (al je nju imala i ranije) samo lezi čak ni po kući ne može da hoda samostalno - zanosi je! Kako smo mi sa sela a doktorka u Sremskoj Mitrovici i ne radi do ponedeljka, a dala nam je broj telefona u ambulanti nismo sigurni šta da radimo! Podsetiću Vas da joj je znači dozu asentre povećala za pola prethodne, dozu karbapina duplo, a umesto ksalola dala lorazepam2. 5mg\dan podeljeno u 2 doze ujutru i uveče! Ja sumnjam da su po sredi neželjena dejstva karbapina jer je on povećan duplo, ili lorazepam! Molila bih da mi predložite korekciju doza il šta da izbacimo! Moja je pretpostavka da je prva terapija bila slaba il smo imali neželjene efekte alprazolama pa je zato imala napade, a da je nova terapija očito prejaka, pa je treba smanjiti. Šta mislite o ovom: asentra 50mg+25mg+0 karbapin 100mg+0+200mg lorazepam 0.625+0+0.625mg? Molim Vas da mi odgovorite i date mi predlog o dozama za vikend i najposle možda i o naknadnoj promeni leka naravno u saglasnosti sa našom doktorkom! Zaboravila sam samo reći da ona ima 19 godina, a taj udes je imala sa 15 godina, i pre toga nije imala nikakve smetnje i bolesti - čak šta više bila je đak generacije i ambiciozna je jako tako da to još više je razočarava, danas ide vanredno drugu godinu pravnog tehničara i moglo bi se reći sa razlogom pati zbog svega ali opet ti napadi jasno govore da ne može sa tim da se bori bez pomoći! Poštovani kolega molim Vas da mi odgovorite u što kraćem vremenskom periodu! Ja sam već čula se ovim putem sa neurohirurgom tražeci način da se izborimo sa svim ovim što nas već 4 godine prati, ali jasno je da smo osuđeni na samostalnu borbu kao i sve porodice sa ovakvim bolesnicima kojih je zaista sve više!

Unapred hvala

Poštovani,

imam gomilu problema koji bi ukratko mogli da se opišu ovako: supruga i ja smo u braku 6 meseci i nemamo seksualne odnose. Pri tom, ona ima ozbiljne probleme u komunikaciji kako sa mnom tako i sa svojom porodicom, nezadovoljna je poslom i svojim životom uopšte. Veoma je psihički nestabilna, lako se naljuti i govori kako je niko ne poštuje, ne razume i tome slično. Mislim da je i pre braka imala takvih problema samo što ja u to baš i nisam upućen. Situacija je poslednjih mesec dana kulminirala pa sad govori i da joj je sve jedno šta će biti. Porodica je pritiska u smislu "ne može to tako, mora normalno da se ponaša". S duge strane, ni popustljiv stav (moj) ne daje dobre rezultate. Ja se trudim da se prilagodim situaciji tj. njenom ponašanju ali se događa da to što je danas dobro za nekoliko dana ispadne loše. Ne uspevam da joj se približim jer me u trenucima kad je "uhvate" crne misli kojima je sklona odbacuje i svrstava sa svima ostalima. Molim Vas za savet šta da radim jer mi ponestaje ideja?

Unapred hvala!

Moj sin ima 2.5 godine. Kad "treba" da piški kako i on sam kaže drhti glavom. Meni se uopšte to ne sviđa i plaši me, jednostavno ne deluje mi to prirodno. Kad ga pitam zašto to radi, on je jednom prilikom čak odgovorio "moram da se tresem kad trpim kao majmun" (inače vrlo je rano počeo da priča i priča sve, veoma je razuman i možda čak i ispred dece svog uzasta - ako uopšte smem da kažem). Inače ima urođenu vodenu kilicu koju je trebalo da operiše ali zbog spleta okolnosti u našem životu nismo to još učinili. Ja sam uplašena, jer ne znam da li je to normalno, da li se dešava dečacima. Pre dve nedelje radili smo analize krvi i mokraće i sve je bilo ok. Kad mu kažemo da to ponovi i oponaša on ne ume ili to nije ono što radi kao nesvesno, nevoljno. Onda stvarno piški i sve to prođe. Ne dešava se uvek i obavezno, ali dovoljno često da sam ja baš zabrinuta a u devetom mesecu sam trudnoće ne znam kome da se obratim, šta da radim da se bar rasteretim ili da ga lečim. Naglašavam da živimo u provinciji na Kosovu i da nemamo ovde ni nekih uslova za lečenje. Molim Vas recite mi šta da radim, šta bi to moglo biti? Unapred zahvalna

zabrinuta mama Dragana

Poštovani

molim za Vaše mišljenje. U braku sam 20 godina ja imam 42 godina a muž 47. Od pre nekoliko godina više se neslažemo u seksu. Naime on po mom mišljenju ne smatra ljubav bez seksa. Ja to ne mogu stalno da mu priuštim jer sam zaokupljena drugim stvarima. Ja sam ustvari anksiozna depresivna osoba pijem anti depresiv ludiomil i rivotril. A takođe se lečim i od tinitus otoskleroza i u glavi mi je haos. Takođe pijem i bromokriptin zbog povećanog prolaktina. Pokušavam da mu objasnim da su ovi lekovi krivi za sve naše probleme ili grešim ne znam. On to nikako ne može da shvati i kaže da nema svrhe da spavamo u istom krevetu ako nemamo seks. Razgovor više ne vredi. Napominjem da imamo dvoje dece 18 g. i 12g. Molim Vas dajte mi neki Vaš savet. Hvala

Gordana.

Imam 19 godina i u poslednje vreme plašim se, ne znam ni sam čega?!
Plašim se dok gutam hranu da ću se udaviti ili prestati da dišem, ili da ću poludeti..
Živim u unutrašnjisti i planiram da studiram u Beogradu, ali plašim se..
Plašim se i samoće da može da mi se desi nešto a da u blizini nema lekara, niti nekoga da mi pomogne..
Odličan sam đak. Nisam išla kod lekara i molim Vas da mi pomognete..
Hvala!

Poštovani,
imam sina od 15 meseci i mislim da je zamenio, ako je to mogćue, ko mu je majka.
Živim sa mužem i sinom u stanu, sa muževim roditeljima i sestrom. Ona je vaspitač i jako dobro ume sa decom. Ima dugogodišnje iskustvo, dok je meni prvo dete i u početku sam bila vrlo nesikusna. Takođe nisam pričljiva kao ona i detetu je daleko zanimljivija od mene. Sada kad već tri meseca radim on je po ceo dan sa babom i tetkom i uveče kad dođem uspevam da se poigram sa njim pola sata i on ode do tetkinih vrata i plače ako mu ne otvorim. Ako smo obe pored njega, gledaće u nju i sa njom komunicirati. Moram da napomenem da ga nisam dojila posle tri meseca (da ne objašnjavam razloge).
Kako takvo dete zna ko mu je majka i da li će mu tetka uvek biti veći autoritet od mene?
Šta mogu da uradim osim da se odselim?

Poštovani doktore imala bih pitanje koje se odnosi na dete koje čuvam.
Inače je to dete mog brata. Raste bez roditelja jer roditelji rade u inostranstvu. Dolaze svakih 4-5 meseci i primetila sam da se devojčica samozadovoljava.
Da li je to neki problem jer primetim da  to radi  kad je nervozna, a to je često.
Da li smeta što odrasta bez roditelja.
Hvala

Molila bih Vas da mi odgovorite i pomognete. Pretpostavljam da je problem za Vašu branšu. Moja drugarica ima problema sa bivšim deckom. Ostavila ga je pre 3-6 meseci, nakon veze od 9 godina. Sad je u drugoj vezi. Ali bivši je stalno zove, šalje pisma, piše da je voli, ali joj i preti. Ona mu ne odgovara ni na šta, i jasno mu je stavila do znanja da ne želi više ništa s njim. Ali on to ne shvata, uporan je i moja drugarica sad živi u strahu. Zvala je i njegove roditelje, ali njega je to još više razbesnelo. Preti da će je naći gde god, da je posmatra i da ako je vidi s nekim drugim, svašta može da uradi. Mi joj savetujemo da mu javi da ne gaji lažne nade i da je pusti. Ali ona kaže da on loše razume njen poziv, jer time misli da ona i dalje nesto oseća čim ga zove. Svi smo uznemireni i ne znamo šta je pametno uraditi. Da li su to samo njegovi zadnji pokušaji ili se treba plašiti? Kakav je taj njegov sklop ličnosti? On je sklon tuči, nervozan tip. Pomozite savetom.

Hvala

Poštovani,

moj problem je sledeći: U braku sam 7 god. Imamo 2 ćerke (7 i 5g). Moj suprug i ja se ne slažemo već duže vreme, i naš brak se raspada. Svađamo se svaki dan oko svega i svačega, njemu sve smeta u vezi mene (stalno pominje da se ne `ponašam` normalno, a neće da mi objasni šta podrazumeva pod `normalnim` ponašanjem), uz to je i bolesno ljubomoran po mom mišljenju jer mu smeta to što sam ja društvena osoba, što imam prijatelje, što volim lepo da se obučem, našminkam, što se smejem. U suštini on misli da ja volim sve i svi su mi preči od njega (posao, kolege, drugarice). Da još jedna stvar: počeo je da mu smeta i moj mob. telefon, kompjuter, frizer, kozmetičar. Nisam pomenula da radimo u istoj firmi, što mislim da je glavni problem. Mislim da naša deca ne treba da žive sa mamom i tatom koji se stalno svađaju i ja želim da se razvedem! Ali ne znam odakle da počnem. Molim Vas da mi kažete kako da rešim ovaj moj problem, pošto sam ja sve pokušala, da spasem naš brak, ali neuspešno. On ne želi uopšte da razgovara na tu temu, jer misli da je on u pravu i da sam ja ta koja treba da ode jer se `ne ponašam` po nekim njegovim pravilima.

Unapred hvala

Poštovani,
ćerkica mi ima pet godina i postala je jako povredljiva, histerična, neće da sluša, inati se što prije nije radila.
Kako joj na nešto skrenem pažnju da ne sme da radi ili zbog njenog zdravlja da je opominjem, odmah se naduri i trči kod bake (svekrva) da se žali koja je naravno štiti (znam da to nije u redu). Počela je da izmišlja da je boli stomak da je ne bih odvela u obdanište. Da li ja ne radim nešto kako treba ili je to jedna faza u razvoju koja će je proći?
Osećem da gubim kontrolu nad njom, a sa sinom od 7 godina nemam problema.
Unapred hvala