Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Postovani, fizioloske promene koje pominjete ocekivane su i koincidiraju sa pubertetom i tada su hormonskog porekla. Ukoliko vodi racuna o licnoj higijeni i ishrani, poseban lekarski pregled nije neophodan. Pojava akni (bubuljica), regiona izrazitog crvenila, svraba ili "pucanja" koze, mogu biti razlog za javljanje dermatovenerologu. Druge telesne tegobe trebaju biti sagledane od strane pedijatra, a psihicke od strane decjeg psihijatra. Naravno, ukoliko se pojave. Zatvori

Postovani, fizioloske promene koje pominjete ocekivane su i koincidiraju sa pubertetom i tada su hormonskog porekla. Ukoliko vodi racuna o licnoj higijeni i ishrani, poseban lekarski pregled nije neophodan. Pojava akni (bubuljica), regiona izrazitog ...Pročitaj više

Postovana "ocajna" mama, Dva puta sam morao da se vracam na pocetak pisma da proverim koliko vas sin ima godina. Prvi put, kada ste napisali da niste mogli da ga naterate da uci pa ste mu uzeli profesora (ucinilo mi se da se radi o osnovcu), a drugi put kada vam je rekao da treba da gledate stvari sa lepse strane (tada mi se ucinilo da je mnogo stariji jer vam je udelio savet). Cini se da sva tri muskarca imaju zamerku na vase ponasanje. Najstariji vam zamera na nedavanje podrske i nevericu u ispravnost vaspitnih metoda koje bi primenio (pa se umesto na vaspitavanje dece skoncentrisao na posao). Stariji sin vam zamera za "smaranje" i "koluta ocima" kada sa njim razgovarate (nejasno je da li zamera za procenu trenutka kada mu se obracate ili na nacin ili na sadrzaj). Najmladjeg "drma" pubertet (sto naslucujem znaci konflikt oko onog sto se trazi i onoga sto se dopusta). A vi pri tome niste ponudili nikakav predlog sta cete Vi uraditi povodom toga. Ja se pitam kome cete da se pridruzite, a kome postaviti granice? Koliko jos vremena treba dok vi i suprug utvrdite da li je problem u njegovom odsustvu ili vasem popustanju i da li cekate da samo jedan promeni taktiku ili da se napokon udruzite? Trougao u kome se nalazite vi, suprug i vas sin, da je mu moc koju adolescenti koristeupustajuci se u rizicne situacije. A moc izgleda potice upravo od roditelja koji ne igraju za isti tim vec utvrdjuju ko je napravio veci propust. Podsmevanje starijeg sina nije za podcenjivanje, jer se prolaskom vremena postaje sve manje jasno ko je roditelj. Sa druge strane, i roditelji se stalno trebaju pitati koliko njihovo "dete" ima godina. Adolescentu od 17 god. veoma je vazno sta misle njegovi vrsnjaci i da li se uklapa u drustvo. Misljenje roditelja postaje sve manje vazno u tom periodu, pogotovo ako netakticno insistiraju na ogranicenju slobode kretanja i govora. Svojim nastupima sve se vise pretvaraju u cangrizave komsije, a sve manje ostaju tacke oslonca i poverenja. To ne mora biti pravila, ali se isuvise cesto ponavlja. Zaboravlja se da je komuniciranje moguce kada su ljudi spremni na to (pogotovo adolescent). Da li uspevate da naterate nekoga da vas slusa dok govorite? U vasem slucaju, vi insistirate na razgovoru i obecanjima, a nejasne su konsekvence za ono sto vas sin cini (los uspeh, laganje, skitanje itd.). Sa druge strane treba odvojiti sta je njegovo ponasanje, a sta tudje ("valjanje trave", pijenje itd.), jer ocigledno da nije sve njegovo. Time se odvaja rizicno ponasanje od vrsnjackog uklapanja. Rad na poverenju podrazumeva i da jasno stavite do znanja protiv cega Vi jeste (ako pusi, da to moze van kuce, da prestane sa podsmevanjem roditeljima itd.), ali ne i citanje njegovih beleski i iznova proveravanje da li se drogira uprkos sto vam je receno da to ne radi i sto ste i sami uvideli testiranjem Verujem da testiranje niste uradili bez saglasnosti sina. Ocaj kao da dodje prirodno stanje u nemoci. Da li vi sve cinite da budete nemocni? Ukoliko se slazete samnom, onda je to neocekivan odgovor. A ako se ne slazete, pitam se sta mozete kao porodica ali i svako pojedinacno da ucinite da bi se odnosi promenili. Predlazem porodicni sastanak na kome ce se utvrditi nova pravila i ukazati na moguce konsekvence za nepridrzavanje pravilima. Ukoliko zelite da vas neko postuje, morate se tako i ponasati! Zatvori

Postovana "ocajna" mama, Dva puta sam morao da se vracam na pocetak pisma da proverim koliko vas sin ima godina. Prvi put, kada ste napisali da niste mogli da ga naterate da uci pa ste mu uzeli profesora (ucinilo mi se da se radi o osnovcu), a drugi ...Pročitaj više

Postovani, Kao prvo saucesce! Smrt deteta je prirodna nelogicnost i na skali stresnih zivotnih dogadjaja u skoro svim kulturama je na prvom mestu. Porodici je potrebna velika snaga da se adaptira na takav gubitak i krene dalje i ponovo prosiri porodicu, zbog cega vam cestitam! Vasa devojcica je imala 6 godina kada joj je brat umro, sto znaci da nije bila "jako mala". Tu i sledecu godinu zivela je zajedno sa vama u atmosferi gubitka, od kojeg niste morali da je stitite jer sa punih 5 godina deca znaju da prave razliku izmedju stanja biti ziv i biti mrtav i da lil se neko vraca ili ne. Takodje, imaju uveliko razvijenu emociju zaljenja. Atmosfera u kojoj se gubitak prikriva, odnosno ne tuguje se otvoreno onda kada bi to trebalo da se cini, moze stvoriti osecanje nesigurnosti strepnje i kod odraslih, a kamo li kod dece koja tek sklapaju mozaik socijalno adekvatnih emocionalnih reakcija. U osmoj godini njenog zivota, nakon polaska u skolu i adaptacije na zahteve skole i vrsnjackog druzenja, nailazi vest o bebi. Mnogo vaznih dogadjaja, a tako malo mogucnosti da se na bilo koji nacin kontrolisu od nekog ko ima samo 8 godina. Odvajanje od roditelja da bi se uvezbala samostalnost jer dolazi na svet neko ko ce spavati u istoj sobi sa njenim roditeljima, samo je kap koja je mozda prelila casu da se zabrinutost i otvoreno pokaze. Svakako da njene godine pokazuju da je vreme samostalnosti uveliko zapocelo, ali u ovom slucaju ona se mora uvoditi postepeno i sa mnogo takta. Zajednicki relaksirajuci rituali pred uspavljivanje, sa postepenim snizenjem aktivnosti, "carobne lampice za isterivanje strahova" koje mogu da svetle svu noc, uz vasu takticnost u ohrabrivanju i nagradjivanju hrabrosti, svakako ce doprineti da i vi pobedite vase strepnje i nestrpljivost. Pomoc psihologa i decjeg psihijatra vam je ionako pri ruci ukoliko zatreba. Zatvori

Postovani, Kao prvo saucesce! Smrt deteta je prirodna nelogicnost i na skali stresnih zivotnih dogadjaja u skoro svim kulturama je na prvom mestu. Porodici je potrebna velika snaga da se adaptira na takav gubitak i krene dalje i ponovo prosiri porodi ...Pročitaj više

Postovani, Kombinacija motornog i glasovnog tika, svakako da zasluzuje paznju i kontinuirano pracenje. Ukoliko kombinacija tikova nije opservirana tokom ambulantnog pregleda, predlazem da napravite video snimak u dogovoru sa vasom devojcicom. Dva su razloga. Prvo, moze se iskoristititi u sto kompletnijem medicinskom pregledu, a kao drugo, od koristi je u primeni specificnog HRT terapijskog programa (Habit Reversal Therapy) o kome mozete naci ponesto i putem interneta. Obzirom da je pogorsanje nastalo od pre nekoliko dana, predlazem da ponovite pregled kod decjeg psihijatra. Ono sto meni ostavlja nejasnocu i pored zaista detaljne istorije problema, su najmanje 3 nelogicnosti. Prva, da se kombinacija slozenog motornog tika kako ste ga opisali sa jednostavnim glasovnim tikom opise kao zdravo stanje. Nije mi jasno zasto je detetu ukljucena terapija ukoliko je receno da je zdravo i da ne obracate paznju, uz odlazak svakih 15 dana na lekarsku kontrolu. Ukoliko nema indikacije, nema ni terapije. Takodje, nije mi jasno sta joj to govorite (a nije upozorenje) iako je savet lekara bio da ne obracate paznju na tikove dok ih ona ima, bez obzira koliko vas oni uznemiravaju? Akutno pogorsanje, (koja se kod tikova smenjuju sa poboljsanjima), kao i navedene nelogicnosti, razlog su zbog kojih treba napraviti kontrolni pregled i otvoreno razgovarati o navedenim nelogicnostima i daljem nastavku tretmana i prognozi. Zatvori

Postovani, Kombinacija motornog i glasovnog tika, svakako da zasluzuje paznju i kontinuirano pracenje. Ukoliko kombinacija tikova nije opservirana tokom ambulantnog pregleda, predlazem da napravite video snimak u dogovoru sa vasom devojcicom. Dva su ...Pročitaj više

Postovana. Vase pitanje pocinje sa "da dodam jos" iz cega naslucujem da tekstu koji ja citam prethodi jedan deo. Odgovoricu vam na ovo cime raspolazem. Porodicna situacija koju ste opisali najblize odgovara jednoj prolonigaranoj porodicnoj krizi. Kriza sama po sebi predstavlja situaciju kada jedan sistem (individua, porodica, grupa, pa i drzava), nisu u stanju da na novonastale zahteve (unutrasnje ili spoljasnje) odgovore adekvatnom adaptacijom, vec se preduzimaju razliciti i neefikasni obrazci ponasanja koji su u proslosti bili uspesni, ali i u drugoj zivotnoj situaciji i porodicnoj fazi. Kada se kriza prolongira stvaraju se uslovi za pojavu simptoma kod nekog od clanova sistema. Otuda depresija vaseg supruga nije za cudjenje. Medjutim, dve stvari predstavljaju relativno povoljne okolnosti u krizi. Prvo, naslucujem da se radi o reaktivnoj depresiji (povezanoj sa zivotnim dogadjajima) i adolescencija sina koja sama po sebi jeste period borbe za autonomijom i individualizacijom. Reaktivna depresija kao stanje tzv."naucene bespomocnosti" nije stanje pogodno za trazenje posla, jer covek istovremeno ne moze biti i bespomocan i tragac. Jedno je stanje pasivnosti, a ovo drugo aktivnosti. Odricanjem od jednog stanja prihvata se drugo. Pitam se sta je to potrebno da se vas suprug i vi odreknete jednog da bi prihvatli drugo. Antidepresivi i/ili akcija, traganje za resenjima koje ste primenjivali kada je nije bilo depresije kao protivnika? Prevazilazenje individualne, bracne i porodicne krize koje su se poklopile, zahteva nastavak individualnog tremana u koji je vas suprug ukljucen, ali i ukljucenje oba partnera, pa i cele porodice u bracno i porodicno savetovanje, gde bi svako mogao izneti svoja osecanja, stahove i snage vase porodice u prevazilazenju krize. Licno, bavio bih temom: Sta se sve desavalo u vasim zivotima i sta ste sve cinili kada je bilo manje depresije i krize u vasim zivotima?
Zatvori

Postovana. Vase pitanje pocinje sa "da dodam jos" iz cega naslucujem da tekstu koji ja citam prethodi jedan deo. Odgovoricu vam na ovo cime raspolazem. Porodicna situacija koju ste opisali najblize odgovara jednoj prolonigaranoj porodicnoj krizi. Kri ...Pročitaj više