Izostanak koncepcije (zatrudnjivanja) nakon godinu dana normalnih polnih odnos (podrazumev...
Prof. dr Milan Stefanović je rođen 09.10.1964. godine u Nišu. Živi u Nišu, oženjen je, otac dvoje dece.
Osnovnu i srednju školu završio je kao nosilac Vukove diplome. Nakon odsluženog vojnog roka Medicinski fakultet u Nišu završava u roku 1989. godine sa prosečnom ocenom studiranja 9,72.
Za vreme studija aktivno se bavio naučno-istraživačkim radom (predsednik Centra za naučno-istrživački rad studenata medicine i stomatologije, učesnik 3 studentska kongresa, prvo mesto na Oktobarskoj smotri radova 1988.); bio je angažovan kao student demonstrator na predmetu patologija.
1991. godine upisuje Postdiplomske studije iz oblasti ginekologije i akušerstva. Letnju praksu obavio u Nemačkoj (Bohum) i Turskoj (Antalija).
Januara 1991. godine položio je stručni ispit.
Školske 1991-92. i 1993-94. godine kao postdiplomac bio je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog podmlatka.
Od 1993. godine u stalnom radnom odnosu na ginekološko-akušerskoj klinici u Nišu.
1996. godine položio Specijalistički ispit iz ginekologije i akušerstva sa odličnim uspehom.
1999. godine uspešno brani magistarsku tezu pod nazivom “Endometritis posle carskog reza – riziko faktori”.
2010. uspešno je odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Procena uticaja insulinske rezistencije na tok i ishod trudnoća komplikovanih preeklampsijom”.
2000. godine izabran je za asistenta na predmetu ginekologija i akušerstvo, a u zvanje docenta juna 2011.
2004. godine proveo mesec dana na stručnom usavršavanju u Londonu (Kueen Elizabeth Hospital i Kraljevskom koledžu Hospital).
Član je radne grupe za izradu kriterijuma i standarda za porodilišta Srbije (projekat podržan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i UNICEF-a) i glavni koordinator implementacije pilot programa za akreditaciju niškog porodilišta i neonatalnog bloka (podržano od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i UNICEF-a).
Mentor je u više studentskih i diplomskih radova, kao i uspešno završene jedne magistarske teze i dve doktorske disertacije.
Učesnik je studije “Multicentrična, randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana studija druge faze, za procenu efikasnosti i bezbednosti anifrolumaba kod odraslih pacijenata sa aktivnim proliferativnim lupus nefritisom”, koja se izvodi na Klinici za nefrologiju KC Niš.
Od marta 2010. pomoćnik direktora Ginekološko akušerske klinike Kliničkog centra Niš. Radi na odeljenju visokorizičnih trudnoća, kao šef odseka za invazivnu dijagnostiku.
Majka sam decaka od 20 meseci i devojcice od 2 meseca. Oba deteta sam rodila carskim rezom. Posle oba porodjaja, kada je doslo vreme da se zapocne sa podojima mleka nije bilo dovoljno, pa sam bila prinudjena da uvedem dohranu. Ineresuje me sta utice na lucenje mleka kod porodilje i zasto ga neke majke imaju a neke ne i da li postoje neka pomocna sredstva koja bi pomogla zenama da povecaju kolicinu mleka. Napominjem da sam prvih nekoliko dana dojila bebu na njen zahtev.
Stvaranje mleka je hormonski uslovljeno: posle porodjaja pad nivoa progesterona i porast nivoa kortizola u porodjaju dovodi do hiperprolaktinemije i pocetka lucenja mleka (drugog postporodjajnog dana). Izlazak mleka iz bradavice regulise refleks istiskivanja mleka cija je hormonska osnova hormon oksitocin, a mehanicka sam akt sisanja. Odrzavanje lucenja mleka (galaktopoeza) pod direktnim je uplivom hormona prolaktina na cije lucenje utice akt sisanja (neuroendokrini refleks) tako da je frekventno dojenje najbolji nacin da se odrzi i pospesi lucenje mleka.. Alkohol i duvan inhibisu lucenje mleka mada ne treba zaboraviti da "mlecnost" moze biti i individualna karakteristika. Dakle stimulacija bradavica (sto cesce) dojenjem , unos tecnosti su jedini nacini za poboljsane lucenja mleka.