Dijabetes kod dece

Od dijabetesa u Srbiji oboli jedno dete na 2.500 do 3.000 dece. Od dijabetesa tip 1 godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina. Kada je u pitanju terapija dijabetesa insulinom, ishrana i fizička aktivnost je jedan trougao koji je u stalnom balansu. Kada dete oboli od dijabetesa, važno je kako će roditelj prihvatiti ovu vest, koliko je upućen u samu bolest i da li je prošao obuku. Odgovore na najčešća pitanja roditelja, daje medicinska sestra Univerzitetske dečije klinike Tiršova, Ana Stanković, u emisiji „Vodič kroz dijabetes“.

Koje su najčešće greške u ponašanju roditelja, kada saznaju da dete ima hiper/hipo glikemiju?

Ana Stanković: Najčešća greške koje se prave su u vezi sa ishranom. Često se u ishrani pojavljuju slatkiši, koji ne treba da budu potpuno isključeni, ali je preterivanje zabranjeno. Dakle, slatkiši se mogu konzumirati povremeno, nikako stalno. Usled preterivanja, dolazi do čestih skokova šećera i povećavaju se doze insulina. Potom opet dolazi do smanjenja nivoa glikemije i nastaje neka "klackalica" koja ide gore dole.

Roditelji treba da znaju kako da odreaguju u tim situacijama, zato se radi posebna edukacija kako odreagovati kada je dete u hipoglikemiji, a kako kada je u hiperglikemiji. Kod hipoglikemije, preporučujemo da dete uz sebe ima neki sok, zato što sok najbrže deluje i u zavisnosti od uzrasta, može uz sok uzeti 2-3 komada keksa. Kod hiperglikemije, treba proveravati češće glikemiju i dodavati insulinske doze u zavisnosti od uzrasta. Što je veće dete, veće su i doze. 

Koja su najčešća pitanja roditelja?

Ana Stanković: Najčešći problemi sa kojima se susrećemo su problemi sa infekcijama. Roditelji se pitaju, da li treba da se poveća ili smanji doza insulina, kako treba odreagovati kod povraćanja. Najčešće savetujemo da se rade češće glikemije, da se prate, i da se dodaje insulin. Redovna kontrola uglavnom podrazumeva analizu koja se zove HBA1C ili tzv. glikozirani hemoglobin koji se radi na svaka 3 meseca. Jednom godišnje se rade analize, kao što su antitela na tkivnu transgluteminazu i provera štitne žlezde.

Kako izgledaju obuke koje prolazite sa roditeljima?             

Ana Stanković: Postoji program po kome se radi i tu edukujemo roditelje šta ih sve očekuje kod kuće. Jedno je kada su u bolnici uz podršku medicinskog osoblja, a drugačije je kada su kod kuće sami sa detetom. Ta obuka obuhvata celokupnu edukaciju o dijabetesu, počevši od upotrebe aparata za glikemiju, insulina, ali i o pravilima ponašanja sa insulinom, na putovanjima, raspustima i zabavama. To su sva znanja o dijabetesu kod dece, koja imaju praktičnu primeni i sve što može da se dogodi u stvarnom životu.