Insulin, ishrana i fizička aktivnost kod dece

Od dijabetesa u Srbiji oboleva jedno dete na 2.500 do 3.000 dece. Od dijabetesa tip 1 godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina. Kada je u pitanju terapija dijabetesa insulinom, ishrana i fizička aktivnost je jedan trougao koji je u stalnom balansu. Više o lečenju dijabetesa kod dece govorila je Ass. dr Vera Zdravković u emisiji „Vodič kroz dijabetes“.

Kada se ustanovi dijabetes kod deteta da li postoji alternativno rešenje pre uvođenja insulina?

Ass. dr Vera Zdravković: Kako je danas edukacija ljudi na većem nivou i vodi se više računa o ishrani, nekada se posumnja na dijabetes kada je bolest već ispoljena kao što je dijabetska ketoacidoza. Kada dete pije više tečnosti i više mokri, nego kada se izmeri neka glikemija koja je iznad referentnog opsega. U toj situaciji ne započinje se odmah insulin, ako dete nije ugroženo, već imamo vremena da ispitamo o kojoj se vrsti dijabetesa radi. Ako je to hipeglikemija i ako je to neka granica za dijagnozu dijabetesa, glikemija bi trebala da bude iznad 11 i da dete ima simptome. Ako dete nema simptome, a izmeri se neka glikemija koja je 11 onda to dete pratimo, merimo mu glikemije pre i posle obroka, pratimo da li ima šećera u mokraći i eventualno radimo test opterećenja dok se ne potvrdi dijagnoza dijabetesa. U najvećem broju slučajeva kod dece u pitanju je dijabetes tip 1, ali može da se desi da bude tip 2 dijabetesa, neka genetska forma tako da insulin, ukoliko je u pitanju tip 1 dijabetes, je prva terapija, ali kada su glikemije iznad tog opsega i ako dete ima simptome. Ako je to tip 1 dijabetesa to dete će imati potrebu za insulinom kasnije u životu. To može biti za godinu dana, imamo situaciju da to bude i za dve godine. Pravilna ishrana i fizička aktivnost može da produži taj period do primanja insulina ali ne može to da spreči. Ne bih preporučila uzimanje čajeva, jer mnogi ne znaju šta se tačno nalazi u njima, većina tih čajva je formulisano za nekoga ko ima tip 2 dijabetes gde se poboljšava sekrecija sopstvenog odnosno delovanje tog insulina koga ima u višku tako da se za decu to ne preporučuje, jer mogu da imaju ozbiljne posledice, da im šećer padne neočekivano tako da tu vrstu alternativne medicije mi ne savetujemo.

Koliko pacijenti koriste samomerače u našoj zemlji?

Ass. dr Vera Zdravković: Ti samomerači nisu registrovani i mi se nalazimo u problem, jer ih roditelji nabavljaju i koriste ih, a zvanično ne možemo da ih preporučimo. To je znatno promenilo praćenje dijabetesa. To je jedna alatka koja je savršena ako je koristite kako treba. Taj merač meri glikemiju, traje 15-ak dana u međuvremenu nema uboda nema kalibracije, to je razlika u odnosu na ostale merače i možete u svakom trenutku dok dete spava da prislonite i da proverite kolika je glikemija. To može da predstavlja dodatni problem, jer ljudi mogu da imaju previse informacija I da ne znaju šta će sa njima. Treba da se zna kada se tačno meri glikemija i kako da se ta informacija iskoristi. Ako se glikemija meri odmah nakon obroka ona će biti visoka kao što je kod svih nas, a ta informacija nam nije potrebna. Pravilno korišćenje te tehnologije omogućava normalan život deteta sa dijabetesom, mogu ih porediti sa aparatima za merenje temperature koji nam pomažu i ne moramo da budimo dete u toku noći. To je neprocenjiva pomoć roditeljima i bilo bi jako lepo kada bi bio dostupan i u Srbiji.

Koji su najčešći razlozi hiperglikemija kod tinejdžera?

Ass. dr Vera Zdravković: To je najproblematičniji period, tineježerski i adolescencija, problematičan je psihološki i emotivno, a za nekoga ko ima dijabetes tada se dešava neka pobuna da oni ne žele da poštuju više tu neku rutinu i da svakodnevno mere glikemiju. Mi to primećujemo po tome da kada dođu na kontrolu zaborave svesku ili samomerač. Roditelji više nemaju snage da vode računa i na neki način prevode brigu o dijabetesu na dete i oni se koriste nekim, nazovimo, nedozvoljenim sredstvima. Falsifikuju te svoje dnevnike imaju više samomerača pa pokazuju ako roditelj to ne proverava. Ukoliko se ispusti ta kontrola hipoglikemija se brzo javlja. Ako neko ne daje redovno insulin, za par dana će upasti u keteocidozu. U današnje vreme roditelji ne stignu da u toj meri vode računa o detetu i onda deca iskoriste tu situaciju, a oni naravno nisu svesni u kakav rizik mogu sebe da dovedu. Tako da nažalost primamo decu u staju keteocidoze. Nekada su na odeljenju intenzivne nege, nekada su na odeljenju I ostaju u bolnici po nedelju dve. Nekada uspemo da nađemo razlog, nekoga uspemo da preobratimo, podsetimo koliko je to bitno, ali nažalost deca nisu svesna bitnosti određivanja glikemije. Porodica nema vremena, socijalno su porodice sve ugroženije, tako da je to nažalost česta pojava. Sve ređe se javlja novootkriveni dijabetes u keteocidozi, jer imamo te povratnike koje zbog te neadekvatne regulacije dolaze u teškom stanju.

Koliki je značaj fizičke aktivnosti kod dece?

Ass. dr Vera Zdravković: Kada je u pitanju terapija dijabetesa insulinom, ishrana i fizička aktivnost je jedan trougao koji je u stalnom balansu. Mi savetujemo sve tri stvari, insulin mora da se daje, ali ishrana mora da bude adekvatno uravnotežena uz jednu normalnu fizičku aktivnost koja se preporučuje za svako dete. Inicijalno kad se postavi dijagnoza dijabetesa, roditelji misle da ta aktivnost treba da bude prevelika pa kupuju trake za vežbanje, upisuju dete na sport na koje do tada nisu išli, dok druga grupa roditelja, čija su deca bila aktivna, se plaše da decu puste na sport. To je deo edukacije koji se sprovodi kako u našoj ustanovi tako i u specijalnoj bolnici Bukovička Banja gde mi njih naučimo šta oni treba da rade pre sporta, kolika treba da bude glikemija. Nije sport način da se snizi glikemija, nego je sport način da se telo održi u dobrom stanju, da se insulin što bole koristi, da se bude zdrav, da nam budu zdravi krvni sudovi zato je to nešto što se apsolutno preporučuje. Naši podaci su pokazali da od prilike u prosečnom trajanju dijabetesa od tri godine manje od polovine njih vežba. To je bilo veliko iznenađenje tako da na tome moramo više da radimo, da ih više edukujemo, ne da bi snizili šećer nego da bi bili zdravi, da bi bili fit, jer znamo da su preporuke za fizičku aktivnost prešle 30 minuta svakodnevnog vežbanja što bi trebalo da bude standard za svako školsko dete. Malu decu ne treba sputavati, već ih treba naučiti koji od tih sportova diže, a koji spušta glikemiju.

Izvor: "Vodič kroz dijabetes"