Gojaznost kao oboljenje

Gojaznost je oboljenje koje njačešće nastaje kao posledica unošenja viška hranljivih materija zbog čega dolazi do prekomernog taloženja masnog tkiva u organizmu. Postoji i genetska predispozicija kada je u pitanju broj adipocita odnosno masnih ćelija. Međutim, njihova veličina koja i definiše stepen gojaznosti, zavisi od načina ishrane i životnog stila uopšte.

Sem genetskih faktora, prevelik unos kalorija praćen nepoželjnom kombinacijom namirnica (prosti ugljeni hidrati kombinovani sa koncentrovanim mastima ili koncentrovanim proteinima), nedovoljna fizička aktivnost, socijalni faktori (cena namirnica), prekid pušenja, alkohol, neki lekovi, trudnoća, menopauza, predškolsko doba, adolescencija, predstavljaju faktore rizika za nastanak gojaznosti.

U malom procentu (0,5-5%) je sekundarna, tj. posledica nekih drugih bolesti i stanja. Uzroci gojaznosti su različiti: način ishrane, fizička neaktivnost, endokrini, nasledni, socijalni, psihološki i mnogi drugi. Alarm treba da nam bude nepoželjna promena izgleda tela. Obzirom da gojaznost nekad dolazi tiho i vrlo neprimetno (po 1-2 kilograma mesečno), simptomi nastaju diskretno i posledica su prvenstveno povećanog opterećenja koštano-mišićnog sistema (brže zamarenje pri radu, bolovi u zglobovima nogu pri kretanju). Komplikacije gojaznosti su višestruke: kardiovaskularna oboljenja, metabolički poremećaji, respiratorni poremećaji, gastrointestinalne komplikacije (naročito kalkuloza žučne kese); karcinomi; poremećaji rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem; oštećenje kože.

Prvo i osnovno što treba znati je da je gojaznost bolest, baš kao hipertenzija i šećerna bolest koja zahteva doživotno lečenje. Najčešće se izražava preko indeksa telesne mase koji predstavlja odnos telesne mase i kvadrata telesne visine izraženog u metrima. BMI > 25 kg/m2 označava prekomernu telesnu masu dok je BMI > 30 kg/m2 mera prave gojaznosti. Stepen gojaznosti još uvek nije i pravi parametar zdravstvene ugroženosti. Jedna od definicija gojaznosti odnosi na procenat masti u telu; u muškaraca je to najmanje 21%, a kod žena 36% od ukupne telesne mase.

Distribucija masnog tkiva je bolji pokazatelj zdravstvenog rizika nego BMI i na osnovu dela tela gde se dominatno taloži masno tkivo, gojaznost se deli na androidnu, mušku, jabuka gojaznost i na ginoidnu, žensku, kruška gojaznost. Androidni tip gojaznosti predstavlja znatno veći rizik jer je udružen s nizom bolesti stanja, kao što su dijabetes, hipertenzija, rana ateroskleroza, sindrom X, maligne bolesti. Najznačajnije kardiovaskularne komplikacije su bolest krvnih sudova srca, srčana slabost, arterijska hipertenzija, moždani udar, oboljenje perifernih krvnih sudova.

Gubitak kilograma je težak i često zahteva mnogo pokušaja. Stoga, očekivanja pacijenata treba dobro usmeravati. Medicinske razlozi za gubitak težine su zasnovani prvenstveno na sprečavanju oboljevanja i umiranja, te smanjenju uticaja već postojećih bolesti povezanih sa gojaznošću, poput hipertenzije i dijabetesa na kvalitet života. To se može postići umerenim nivoima gubitka kilograma, ako se gubitak kilograma održi. Lečenje gojaznosti obuhvata promenu načina ishrane, fizičku aktivnost, psihoterapiju, medikamentnu terapiju, hirurško lečenje. Medikamentozna terapija se razmatra u slučajevima kada su bolesnici u visokm riziku ili kada drugi načini lečenja nisu dali rezultate. Danas na tržištu postoje brojni lekovi koji su efikasni, bezbedni i relativno dostupni a daju se u ovim slučajevima izolovano ili kao priprema za hirurgiju želuca.

Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast). Stručna javnost preporučuje dva tipa ishrane: mediteranski i skandinavski. U mediteranskoj ishrani dominiraju nezasićene omega 3 i 6 masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani, plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni) te ribi iz hladnih mora (haringa, losos), orašastim plodovima, uz pripremu na hladno cedjenom maslinovom ulju. Skandinavski tip je baziran na mlečnim proizvodima, ribi, ražanom hlebu, raznim bobicama i nemasnom crvenom mesu bogatom omega 3 nezasićemnim masnim kiselinama koje imaju kardioprotektivan efekat. Što se tiče obroka, ima ih najmanje pet dnevno, nisu obilni, tako da je konstantan nivo energije, bez oscilacija u toku dana.

Problem nije prepoznati i dijagnostikovati gojaznost, već pacijenta motivisati za lečenje. Lečenje gojaznosti je doživotno u najvećem broju slučajeva, a izlečenim smatraju osobe koje su regulisale svoju telesnu masu i održavaju je u granicama normale (indeks telesne mase između 18.9 i 24.9 kg/m2).

Primarna prevencija u lečenju gojaznosti se zapravo odnosi na sprečavanje nastanka bolesti u pacijenata sa graničnim indeksom telesne mase i podrazumeva modifikaciju stila života i eventualnu primenu farmakoloških sredstava. Promena životnog stila obuhvata svakodnevnu fizičku aktivnost uz redukciju telesne mase. Fizičku aktivnost bi trebalo uvoditi postepeno uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja. Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minut umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70% maksimalnog srčanog pulsa) sa postepenim uvođenjem, najmanje 5 dana nedeljno. Kako i koliko će vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta, ali su optimalne kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika. Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 min sedmično. Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko 7% u intervalu od 6 meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači, 500 kalorija dnevno manje, nedeljno pola kilograma, mesečno 2 kilograma.