Atrijalni septalni defekt

Atrijalni septalni defekt (ASD) predstavlja jednu od najčešće nalaženih urođenih srčanih mana kod odraslih. Defekt tipa sinus venosus je lokalizovan visoko na međupretkomorskoj pregradi, u blizini ušća vene cave superior. Najčešće je defekt interatrijalnog septuma lokalizovan u srednjem nivou septuma, i pripada tipu ostium secundum. Nisko lokalizovani defekt međupretkomorske pregrade, tipa ostium primum, često je udružen sa defektom bazalnog dela međukomorske pregrade, a može biti proširen na septalne kuspise mitralnog i trikuspidnog zaliska i uzrokovati valvulnu insuficijenciju.

Uzrok nastanka

Urođene srčane mane nastaju u kompleksnoj interakciji genetskih činilaca i faktora sredine. Vrlo retko se može otkriti uzrok kongenitalne srčane malformacije kao, na primer, rubeola majke ili hronično prekomerno uživanje alkohola majke u toku embriogeneze. Različiti faktori kao hipoksija, jonizujuće zračenje, neki medikamenti imaju teratogeni efekat. Rizik pojave urođene srčane mane kod dece roditelja sa kongenitalnom srčanom malformacijom je nizak, 2-5%, i ne bi trebalo da predstavlja prepreku prilikom planiranja potomstva.

Klinička slika

Deca sa ASD-om obično nemaju simptome, mada mogu pokazati blagu fizičku nerazvijenost i sklonost prema respiratornim infekcijama. Najčešće nalaz srčanog sistolnog šuma, prilikom rutinskog pregleda, skreće pažnju i navodi na dalje ispitivanje srca, kojim se postavlja dijagnoza. Kod bolesnika sa ASD-om, obično u četrdesetim godinama života dolazi do razvoja plućne arterijske hipertenzije. Može doći do reverzije šanta, najpre u bidirekcioni, a zatim u desno - levi šant. Prelaz neoksigisane  krvi iz desne pretkomore u levu pretkomoru (i zatim u sistemsku cirkulaciju), dovodi do pojave cijanoze. Sa povećanjem redukovanog hemoglobina u arterijskoj krvi i padom stepena saturacije kiseonikom, dolazi do stimulacije eritrpoeze i nastanka policitemije (povećan broj krvnih ćelija). Na prstima šaka ispoljavaju se deformacije terminalnih falangi u vidu maljica (maljičasti prsti).

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, pregleda, EKG-a, rendgenografije, ultrazvuka, kateterizacije srca.

Lečenje

Medikamentna terapija se sastoji od profilakse i lečenja atrijalnih poremećaja ritma (atrijalne fibrilacije i supraventrikularne tahikardije) i terapije srčane insuficijencije, ukoliko dođe do pojave ovih komplikacija.

Hirurški treba lečiti sve bolesnike sa ASD-om i značajnim levo-desnim šantom (idealno između 3. i 5. godine života). Hirurški se ASD zatvara šavom ili postavljanjem veštačkog dakronskog patcha. Operativna smrtnost je niska i iznosi manje od 1% a hirurško lečenje je uspešno i kod bolesnika starijih od 40 godina.

Zakažite pregled kod kardiologa:


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. Maida 02.07.2024

    Pozdrav, imam 27 godina i zovem je asd defekt 5 mm, zanima me njegovo zatvaranje.


  2. Dusan 05.10.2016

    Hiruški sam operisao asd i vsd u 52 god. Za sad nemam nikakvih problema u aprilu ce biti 4 godine od operacije, jedino što sam dobio pejsmejker, ali to nije neki veliki problem, živim sasvim normalno.


  3. Miki 15.04.2012

    Naš sin ima asd ii. Predložena nam je intervencija na srcu transkateterski pomoću divajsa. Molimo vas da nam objasnite koje su moguće komplikacije ako se zatvaranje vrši ovom metodom?


  4. Andjela 15.09.2011

    Ja sam operisana u 25 godini sada mi je 45 god. Sve je proteklo u redu, jedino mije ostala plućna hipertenzija


  5. Andrea 16.02.2010

    Hvala na razumljivom i lepom objašnjenju, samo me još interesuje pošto moja ćerka (4 meseca), ima dijagnozu asd punktiformni q 21. 1 chorda abernes da li taj defekt može vremenom da nestane ili se mora hiruški intervenisati? Na poslednjem pregledu šum se nije čuo. Defekt je veličine oko 5mm.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde