Uzrok nastanka
Najčešći uzrok pleurnih izliva je zastojna srčana insuficijencija s insuficijencijom leve komore. Drugi po učestalosti je maligni pleuralni izliv izazvan metastazama (karcinom pluća, karcinom dojke, limfomi) od zapaljenjskih izliva najčešće su parapneumonijski izlivi koji komplikuju bakterijsku pneumoniju, plućni apsces ili bronhiektazije.
Tečnost se nakuplja u pleuri kada njeno stvaranje premašuje njenu apsorpciju, ako postoji povećano stvaranje tečnosti (iz parijetalne pleure, intersticijumsskih prostora pluća ili peritonealne duplje) ili ako je smanjeno uklanjanje tečnosti limfnim putevima. Izliv u pleuru može biti serozan (transudat), zapaljenjski (eksudat) ili gnojni (empijem).
Klinička slika
Kod pleuralnog sindroma prvi simptom je bol. On se javlja kada zapaljenski proces zahvati parijetalnu pleuru, pošto je visceralna pleura neosetljiva. Bol se pojačava u inspirijumu i bolesnik obično leži na oboleloj strani, da bi je štedeo od pokreta. Lokalizacija bola je bazalna, osim kod dijafragmalnog pleuritisa, kada se preko freničnog nerva bol prenosi prema ramenu. Izražen je nadražajan neproduktivan kašalj. Dispneja (otežano disanje) zavisi od količine nakupljene tečnosti.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinička slika, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza, rendgenografije, ultrazvuka, CT-a (skener), punkcije i biopsije pleure
Lečenje
Evakuaciona punkcija potrebna je da bi se ublažila dispneja. Pri prvoj punkciji ne treba izvaditi više od jednog litra jer se, pri vađenju veće zapremine tečnosti odjednom, može javiti plućni edem. Posle procedure treba napraviti kontrolni rendgenski pregled radi provere da nije došlo do pojave pneumotoraksa kao komplikacije. Lečenje osnovne bolesti, koja je dovela do izliva, sprovodi se s ciljem da se ostvari trajno izlečenje, kada je to moguće.
Povezani tekstovi:
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde