Bolesti oka (Oftalmologija)

Oftalmoplegije predstavljaju pareze ili paralize očnih mišića.

Anirida je kongenitalna, nasledna, bilateralna hipoplazija irisa (dužice), koja može biti udružena sa drugim očnim defektima. To nije izolovani već poremećaj celog oka sa posledičnom hipoplazijom i makule i optičkog nerva, kataraktom, promenama na kornei.

Anoftalmus predstavlja nedostatak očne jabučice. Anoftalmija predstavlja veliki problem, ne samo zbog nemogućnosti vida, već i zbog unakaženja i nepravilnog razvitka orbite, kapaka i konjunktivalne vrećice.

Distihijaza je redak poremećaj koji se karakteriše abnormalnim rastom trepavica iz otvora Meibomovih žlezda na zadnjoj strani tarzusa kapaka.

Zapaljenski procesi u retini se izuzetno retko javljaju samostalno. Obično prvo dođe do zapaljenja sudovnjače (chorioiditis), a sekundarno biva zahvaćena i retina, tako da se u stvari radi o horioretinitisu (chorioretinitis).

Anizokorija je stanje kod koga su zenice različite veličine.

Pod iritisom podrazumevamo takvo stanje kad je zapaljenski proces zahvatio samo dužicu. Dužica gradi prednji deo sudovne opne i ima oblik okrugle ploče prečnik 10 - 12 mm koja u svom središnjem delu ima otvor-zenicu (pupilla). Ova opna deli zadnju od prednje komore, koje međusobno komuniciraju preko zenice.

Retinitis pigmentosa (RP) je naziv za skup naslednih bolesti koje pogađaju retinu. One su okarakterisane postepenim razaranjem i degeneracijom fotoreceptora, koja rezultira progresivnim gubitkom vida. Progresija bolesti je različita od čoveka do čoveka. Totalno slepilo se ponekad javlja ako je oboleli u ranim godinama detinjstva.

Ptoza (ptosis) je spuštenost gornjeg kapka, jer je aktivno podizanje kapka u većoj ili manjoj meri oslabljeno. Nastaje zbog slabe funkcije podizača kapka (m. levator palpebrae superior).

Choroideremia je retka nasledna bolest koja uzrokuje progresivan gubitak vida usled degeneracije horoidee. Horoidea je mreža krvnih sudova koji su smešteni u retini i beonjači. Horoidalni krvni sudovi snabdevaju retinalni pigmentni epitel i fotoreceptore u retini kiseonikom i hranjivim materijama. Retinalni pigmentni epitel, koji se nalazi odmah ispod retine, podržava funkciju fotoreceptora. Fotoreceptori su odgovorni za pretvaranje svetlosti u električne impulse putem kojih prenose poruke u mozak gde nastaje slika koju posmatramo.