Bolesti oka (Oftalmologija)

Diplopija predstavlja udvojeno, dvostruko viđenje. Reč diplopia je grčkog porekla, sastoji se od reči diplous znači duplo i ops što znači oko. Često predstavlja prvu manifestaciju mnogih sistemskih poremećaja, pogotovu mišićnih ili neuroloških bolesti.

Refleksni blefarospazam je tonični grč m. orbikularis oculi (grč kapka) i nastaje nadražajem nerva trigeminusa pri brojnim oboljenjima oka - keratoconjunctivitis, iridocyclitis i dr). Kod ovakvog blefarospazma kapci su trajno grčevito zatvoreni. Blefarospazam udružen zajedno sa suzenjem (epiphora) i nepodnošenjem svetlosti (photophobia) predstavlja trijas iritativnih simptoma koji se javljaju kod zapaljenskih promena na vežnjači (conjuctivitisa) i oboljenja prednjeg segmenta (keratitis, iridociklitis). Izlečenje nastupa kada se izleči bolest koja je izazvala blefarospazam.

Vidna oštrina na blizinu se s vremenom, sa starenjem sočiva, smanjuje, pa je posle četrdesetih godina života smanjena do te mere da je potrebno nošenje naočara za blizinu. To je staračka dalekovidost ili presbiopija.

Pojava krvi u prednjoj očnoj komori naziva se hifema (hypo - dole, haema - krv) jer se i krv nalazi u donjim delovima prednje komore.

Kolobom očnog kapka je nedostatak tkiva kapka, obično trouglastog oblika, čija je osnova okrenuta prema rubu kapka. Na mestu koloboma očna jabučica ostaje bez zaštite koju joj pružaju kapci Kolobom kapka nastaje kao urođena anomalija ili posle povrede kapka. Lečenje je operativno.

Trahom je specifični zarazni keratokonjunktivitis hroničnog toka. Bolest se karakteriše pojavom folikula, papilarne hiperplazije i panusom, a u kasnijim stadijumima ožiljcima.

Scleritis predstavlja zapaljenje sclere (beonjače). Zajedno sa rožnjačom, beonjača čini spoljni zaštitni omotač oka. Sastavljena je pretežno od vezivnih vlakana, nema epitel i pogotovu ne postoji pravilni lamelarni raspored. Neprovidnost beonjača je od značaja za normalno funkcionisanje optičkog sistema oka. A beonjača kao čvrst omotač, služi još i za inserciju mišića pokretača očne jabučice.

Zapaljenja rubova kapaka dosta se često sreću. Oboljenjem mogu da budu zahvaćeni koža, folikuli trepavica i Meibomove žlezde. Bliska veza s okom čini da ova zapaljenja mogu da budu praćena promenama na vežnjači (konjunktivi), zbog čega dobijaju poseban značaj.

Ektropijum je izvrtanje kapaka tako da je konjunktiva okrenuta upolje, izložena spoljnim uticajima i sasušenju, crvena je i zadebljala. Kod ektropijuma donjeg kapka izvrnutost donje suzne tačkice ne dozvoljava odvod suza, što izaziva suženje, a neprestano brisanje suza pogoršava stanje ektropijuma.

Entropium je uvrtanje ruba kapka prema očnoj jabučici, tako nastaje trichiasa - trepavice dođu u dodir sa površinom rožnjače (corneae) i vežnjače (conjunctive). Dolazi do osećaja stranog tela u oku, grebanja i suzenja.