Bolesti nervnog sistema (Neurologija)

Siringomijelija (Syringomyelia) predstavlja izduženu šupljinu ograničenu glijom, blizu centralnog kanala. Obično je smeštena u donjem cervikalnom i gornjem torakalnom regionu. Nekada se proteže u produženu moždinu - syringobulbia. Naziv potiče od reči syrinx - šupljina i myelos - moždina.

Status epilepticus (SE) se karakteriše epileptičnim napadom koji je tako produžen ili se tako često ponavlja da stvara fiksirano epileptično stanje koje traje, odnosno to je produženi napad ili više napada između kojih ne dolazi do oporavka.

Tik je brz, nevoljan, besciljan pokret, koji se ponavlja uvek prema istom obrascu. Motorni tikovi mogu biti praćeni fenomenom nevoljne vokalizacije (ispuštanjem zvukova ili reči). Tikovi se mogu pojačati u uslovima stresa, buke, psihičke napetosti i primene lekova koji deluju stimulativno na centralni nervni sistem.

Rettov sindrom (RS) je progresivni neurorazvojni poremećaj koji se javlja isključivo kod ženske dece. Karakteriše ga stečena mikrocefalija, mentalna retardacija, autistično ponašanje, ataksija, karakteristične stereotipni pokreti ruku i gubitak njihove funkcije.

Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade oštrih bolova u licu u predelu jedne od grana ovog živca.

Tremor - drhtanje, predstavlja ritmičnu ili neritmičnu oscilaciju ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela.

Danas su sve hereditarne (nasledne) ataksije grupisane u hereditarne ataksije sa ranim početkom, pre 25-e godine i hereditarne ataksije sa kasnijim početkom, posle 25-e godine. Fridrajhova ataksija spada u prvu grupu ali je ona uvek bila prototip svih hereditarnih ataksija.

SMA tip I (Werdnig - Hoffmanova bolest, Akutna infantilna spinalna mšićna atrofija) - bolest je vezana za mutaciju gena. Deca se rađaju sa simptomima bolesti, obično kao "mlitavo dete", a nekada sa deformitetima. Čak su i fetalni pokreti odsutni ili su veoma retki i slabi. Po rođenju veoma slabo sisaju. Motorni razvoj je veoma usporen. Dete obično leži pasivno sa izraženim proksimalnim slabostima. Fascikulacije se mogu videti na jeziku. Smrt nastupa do navršene treće godine. Ove bolesti se najlakše razlikuju uz pomoć EMNG (elektromioneurografije).

Apsces mozga nastaje dospevanjem piogenih bakterija u mozak iz susednih zapaljenskih ognjišta (otitis media, mastoiditis, sinuzitis) ili krvotokom iz drugih izvora u telu (gnojni procesi pluća, kongenitalna srčana slabost, bakterijski endokarditis, infekcije pelvisa, bubrega, usta kože).

Progresivna multifokalna leukoencefalopatija je najčešće posledica komplikacija hroničnih limfoproliferativnih i mijeloproliferativnih bolesti, granulomatoznih i nekih drugih bolesti (SIDA) zbog defektne ćelijski posredovane imunosti uzrokovane osnovnom bolešću i dugotrajnom imunosupresivnom terapijom. U mozgu obolelih nađeni su virusi papova grupe. Reč je dakle o oportunističkoj infekciji.