Bolesti nervnog sistema (Neurologija)

Cerebralna amiloidna angiopatija je neurološki poremećaj u kome se amiloid (abnormalni protein) nakuplja na zidovima moždanih arterija.

Aneurizma je abnormalno proširenje krvnih sudova. Cerebralna aneurizma je abnormalno proširenje krvnog suda u mozgu. Na bazi mozga nalazi se splet arterija od koga se dalje račvaju arterije koje prokrvljuju mozak. Račve tih arterija najčešća su mesta na kojima nastaju aneurizme. Mogu se javiti kod svih, pa tako i u dece, ali se najčešće javljaju u odraslih od 35 do 60 godina, nešto češće u žena.

Tropska spastična parapareza (TSP) predstavlja mijelopatiju izazvanu Humanim T - limfocitnim virusom (HTLV I). Bolest se javlja u tropskim predelima.

Hereditarna spastična paraplegija spada u bolesti centralnih motornih neurona.

Miokimija predstavlja spontane, fascikularne kontrakcije mišića u odsustvu mišićne slabosti i atrofije.

Lesch - Nyhan - ov sindrom (LNS) je nasledni poremećaj uzrokovan nedostatkom enzima hypoxanthin - guanin phosphoribosytransferase (HPRT), što dovodi do poremećaja u građi purina (delova DNK i RNK).

Hallervorden - Spatzova bolest je autosomno recesivno nasledna bolest koja počinje na prelazu iz detinjstva u adelescentno doba i progredira tokom 10 - 20 godina. Naziva se i pigmentna degeneracija globus pallidusa, supstancije nigre i nucleus rubera. Reč je o taloženju gvožđa u navedenim strukturama.

Melkersson - Rosentalov sindrom predstavlja rekurentnu paralizu facijalisa uz edem lica i usana, fisure sluzokože usana i lingua scrotalis.

Refsumova bolest je oboljenje iz grupe genetskih bolesti koje pripadaju leukodistrofijama, gde dolazi do oštećenja bele moždane mase.

Parkinsonova bolest je predstavnik ekstrapiramidnih oboljenja, jer je česta, zahvata čitavu motoriku, a neretko i psihičke funkcije i ozbiljno remeti funkcionisanje bolesnika, kako u obavljanju svakodnevnih aktivnosti tako i u socijalnim relacijama.