Tuberkuloza kostiju i zglobova

Mikobakterije mogu biti prouzrokovači infekcije zglobova i kostiju. Zahvatanje skeletne muskulature ima sporu kliničku evoluciju. Lokalne inflamatorne promene neopaženo, podmuklo dovode do destrukcije i mogu sponatno da prelaze kroz faze egzacerbacije i remisije. Sistemski simptomi su često dosutni.

Tuberkuloza kostiju i zglobova nastaje kao posledica limfohematogenog širenja bacila iz ekstraartikularnog fokusa infekcije, ili u nekim slučajevima širenjem infekcije iz susednih žarišta.

Tuberkuloza u kostima zgloba može da ostane "uspavana" nekoliko godina dok se ne aktivira. Osteoartikularna tuberkuloza može da zahvati bilo koju kost ili zglob, burzu ili tetivu, ali je najčešće lokalizovana na velikim nosećim zglobovima i pršljenovima. U toku tuberkuloznog procesa stvara se specifično granulaciono tkivo sa kazeifikacijom koja razara zglobnu hrskavicu i kosti odnosno telo pršljena i intervertebralni diskus.

Tuberkuloza kičme (Pottova bolest) lokalizuje se u torakolumbalnoj kičmi od VI dorzalnog do III lumbalnog pršljena. Bolest počinje na prednjim ivicama pršljena i diska, progredira do suženja intervertebralnog prostora, destrukcije vertebralnih platoa i kolapsa pršljenskog tela, usled čega dolazi do akutne kifoze i karakterističnog deformiteta kičme u vidu gibusa (grba). Infekcija može da se lokalizuje na jednom ili na više pršljenova. Ove promene su praćene lokalnim spazmom i bolom koji se pojačava noću, dovodi do promena u stavu, hodu i raspoloženju bolesnika. Kasnije, mogu da nastanu hladni paravertebralni apscesi i različite neurološke komplikacije, zbog kompresije medule apscesima i granulacionim tkivom. Apscesi mogu prodirati uz i niz kičmu do prepona, duž rebra, vrata i sternuma.

Tuberkulozni artritis najčešće protiče pod slikom subakutnog monoartritisa velikih nosećih zglobova (kuk, koleno, skočni zglob) koji nastaje postepeno. U predelu kuka javlja se topao i testatst otok, zatim atrofija mišića i pojava regionalnih limfnih žlezda. Testast, više bled i topao otok koji duže traje na kolenu, praćen smanjenom pokretljivošću i hramanjem ukazuje na moguću tuberkulozu. Kasnije može da dođe do ograničenja svih pokreta, do fiksacije noge u fleksiji, adukciji i unutrašnjoj rotaciji, a mogu se naći i hladni apscesi i fistule. Osteomijelitis može da se javi i bez zahvatanja zgloba, obično se manifestuje lezijom (najčešće) u predelu metafize dugih kostiju mada mogu biti zahvaćene i druge kosti.

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza, radioloških promena, histološkog pregleda kosti ili sinovijalnog tkiva, a definitivno se potvrđuje dokazom M.tuberculosis u sinovijalnoj tečnosti ili u zahvaćenom tkivu dobijenom, bilo zatvorenom ili otvorenom biopsijom.

Ukoliko se dokaže tuberkulozna infekcija, lečenje se sprovodi primenom tuberkulostatika i mirovanjem. Lečenje traje najmanje godinu dana. U zakasnelim slučajevima potrebno je hirurško lečenje. Prognoza je dobra ako se dijagnoza rano postavi i sprovede adekvatno lečenje.