Anemija u trudnoći

Anemija može biti udružena sa trudnoćom u slučajevima kada je žena obolela tokom trudnoće i kada je žena sa anemijom ostala u drugom stanju. U svakom slučaju pojava anemije u trudnoći zahteva ispitivanje radi pronalaženja uzroka bolesti i adekvatnog lečenja. U toku ispitivanja anemije treba imati na umu da kod trudnica i inače postoji izvestan stepen fiziološke hidremije zbog bržeg porasta tečnog dela od broja uobličenih elemenata krvi, pa takvo stanje ne treba proglasiti bolešću.

Pojava anemije u trudnoći kod žena kod kojih postoje uslovi da se ova bolest javi pomaže i činjenica da je i plodu za izgradnju njegovih tkiva, ćelija i hemoglobina potrebna izvesna količina gvožđa, koje on oduzima od majke.

Prema tipu, anemije u trudnoći mogu biti :

• Hipohromne
• Megaloblastične
• Hemolitičke 
• plastične

Hipohromna anemija

U trudnoći kao i izvan trudnoće, najčešće od svih su hipohromne anemije. One su obično posledica nedovoljnog unošenja ili poremećene apsorpcije gvožđa ili  gubitka krvi, usled produženih dugotrajnih, manje ili više oskudnih krvarenja. Pojavi hipohromne anemije u trudnoći ide na ruku i povećana potreba za gvožđem kod trudnica, jer se u njihovoj cirkulaciji povećava apsolutan broj eritrocita i količina hemoglobina i moraju biti zadovoljene potrebe ploda u gvožđu. Ovakve anemije lakše se javljaju kod osoba koje su i pre graviditeta bile naklonjene ovoj bolesti.

Kod hipohromnih anemija klinički simptomi u najvećoj meri zavise od stepena i trajanja bolesti. Oni se najčešće ispoljavaju u drugoj polovini trudnoće, kada je i potreba za gvožđem u organizmu trudnice najveća.

Početni i laki slučajevi obično protiču bez naročitih simptoma. U takvoj situaciji trudnica je blede kože i vidljivih sluzokoža i lako se zamara. Bolest se u ovoj fazi i pored oskudnih simptoma otkriva na osnovu pregleda krvne slike, koji se vrši rutinski kod svih tudnica već na početku trudnoće i ponavlja u više navrata sve do porođaja. U srednje teškim i teškim slučajevima javljaju se već izraženiji simptomi: trudnica se žali na zamor, dispneu (otežano disanje), lupanje srca. Trudnica je upadljivo bleda i otečena. Nadalje ona obično pati od gastrointestinalnih smetnji, ponekada i od parestezija a nekada može imati i uvećanu slezinu.

Po nekim autorima anemija favorizuje pojavu graviditetnih gestoza. Osim toga, opasnost od krvarenja u toku porođaja je veća, a febrilna stanja u babinjama su češća.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i pregleda krvi. Terapija se sprovodi davanjem preparata gvožđa koji se unose oralnim ili pareneteralnim putem. Transfuzija krvi se izbegava u trudnoći.

Megaloblastna anemija

Ovaj tip oboljenja se veoma retko sreće udružen sa trudnoćom. Karakteriše ga pojava povišenog procenta megaloblasta u koštanooj srži i makrocita u perifernoj krvi, kao i vrednost hemoglobina.

Uzroci nastajanja ove anemije se nedostatak folne kiseline i vitamina B12 u organizmu trudnice. Zato je za pojavu megaloblastne anemije samo retko odgovorna neadekvtna ishrana, a češće poremećaji u digestivnom traktu koji onemogućavaju pravilno iskorišćavanje ovih supstanci. Simptomi su slični simptomima hipohromne anemije, samo su izraženiji.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda periferne krvi i koštane srži. Lečenje se sprovodi davanjem folne kiseline i vitaminna B12. Lečenje se sprovodi tokom cele trudnoće i nastavlja se u puerperijumu.

Hemolitičke i aplastične anemije

Hemolitičke i aplastične anemije se retko javljaju u trudnoći i za njih, kao i za već pomenute oblike malokrvnosti kod trudnica treba konsultovati hematologa i zajedno sa njim propisati terapiju i kontrolisati njen efekat.