Edukacija za Vaše zdravlje

Epilepsija je hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičkih napada. Epileptički napad može da se javi kod bolesnika sa epilepsijom, kao i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled metaboličkih ili toksičnih faktora, apstinencijalnog alkoholnog sindroma, febrilnosti, infekcije, elektro-šoka, kao zbog dejstva mnogih drugih štetnih noksi.

Emfizem pluća definiše se kao trajno uvećanje disajnih puteva distalno od terminalnih bronhiola s destrukcijom alveolnih pregrada, bez jasnih znakova fibroze. Emfizem pluća karakterišu oštećenja plućnog parenhima. Ona nastaju u osnovnoj jedinici pluća (acinus) za razmenu respiracijskih gasova. Bolesti se klasifikuju na osnovu lokalizacije morfoloških oštećenjau acinusu. Dva najznačajnija oblika su panacinusni emfizem (acinusje oštećen manje ili više uniformno) i centroacinusni emfizem (dominantno zahvaćen središnji deo acinusa). Vrlo često oba tipa morfoloških oštećenja uočavamo u istom plućnom krilu, s tim što može da preovladavajedan ili drugi tip.

Divertikularna bolest je stanje u kojem na debelom crevu nastaju proširenja crevne sluzokože,  koja se nazivaju divertikulumi. Divertikulumi nastaju na mestu prolaska krvnih sudova kroz mišićni sloj, a ako se upale, to stanje je poznato kao divertikulitis.

Bolesnici sa tipom 2 su najčešće gojazni i/ili imaju pozitivnu porodičnu anamnezu za dijabetes. Ovaj oblik dijabetesa se ranije nazivao insulin nezavisnim. U osnovi poremećaja insulinska rezistencija uz relativnu češće nego apsolutnu insulinsku deficijenciju. Ovaj tip dijabetesa čini oko 90% slučajeva dijabetesa u USA. Ovi pacijenti su obično stariji od 40 godina i najveći broj je gojazan. Njima nije potreban insulin za preživanjavanje, ali vremenom insulinska sekrecija se smanjuje pa je potreban insulin radi postizanja optimalne glikoregulacije. Ketoacidoza se javlja retko, obično kao posledica udruženog stresa, traume ili infekcije.

Diabetes tip 1 se najčešće javlja kod mlađih osoba (ispod 30-te godine života), sa pikom u vreme puberteta. Autoimunim procesom, koji je u osnovi oboljenjaa, B ćelije pankreasa su praktično uništene, insulina u cirkulaciji praktično nema, glukagon je povišen. Beta ćeilje ne reaguju na stimuluse, i u takvim uslovima bez insulina, jetra, mišići i masno tkivo ne samo da ne mogu da absorbuju glikozu (ćelije galaduju), već je i oslobađaju.

Šećerna bolest, predstavlja sindrom poremećenog metabolizma sa prisutnom hiperglikemijom usled smanjene sekrecije insulina, smanjenog biološkog dejstva insulina, ili i jednog i drugog. Dijabetes je hronična bolest.

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu.

Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.

Pod ulkusom (čirom) se podrazumeva lokalna erozija, razjedina sluzokože sa prodiranjem ka mišićnom sloju i dublje, što može dovesti do nastanka perforacije, pucanja čira ili, ako ošteti krvni sud, do krvarenja. Ulkusni krater može biti ispunjen krvlju, kao i proteinskim eksudatom. Ovakva manifestacija je tipična za akutno stanje ove bolesti. Čir koji se nalazi na prednjem zidu dvanaestopalačnog creva dovodi do perforacije (pucanja), dok na zadnjem zidu dolazi do prodiranja ka gušterači ili do krvarenja.

Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla.