Edukacija za Vaše zdravlje

Deca ne rade uvek ono što roditelji žele. Kada se dete loše ponaša, roditelji trebaju da znaju kako da reaguju. Svakom detetu su potrebna pravila koja pomažu da dete nauči prikladno ponašanje. Kako roditelji da nauče decu pravilima i šta roditelji treba da urade kada su ta pravila prekršena?

Izboriti se sa dečijom ljutnjom može biti zbunjujuće, iscrpljujuće i zabrinjavajuće po odrasle. U stvari, jedan od glavnih problema pri izlasku na kraj sa dečijom ljutnjom su ljutita osećanja koja su često pobuđena u roditeljima.  

Cerebralna paraliza je oboljenje koje se manifestuje poteškoćama sa držanjem, ravnotežom i nedovoljno usklađenim pokretima zbog ukočenosti ili slabosti mišića. Pojam "cerebralna" odnosi se na mozak, a "paraliza" na poremećaj pokreta i položaja. Bolest nastaje usled oštećenja mozga tokom trudnoće, porođaja ili odmah nakon rođenja (starost i bolest majke, prerano rođenje deteta, nedovršeno sazrevanje ploda). Povreda  ne oštećuje detetove mišiće ili nerve koji ih povezuju s kičmenom moždinom, nego sposobnost mozga da kontroliše te mišiće.  

Uticaj majke na psihički razvoj deteta jedna je od najznačajnijih i, možda, najeksploatisanijih tema u psihologiji. Kvalitet emocionalne veze majka - dete, kaže teorija, određuje kasniji odnos osobe prema sebi i svetu oko sebe.

Različite vrste alergijskih reakcija sve su češća pojava u dečijem uzrastu. Alergija nastaje kao posledica izmenjene regulacije imunskog odgovora kod dece koja imaju urođenu sklonost ka ovom tipu reagovanja. U suštini radi se o posebnoj vrsti zapaljenskog odgovora imuniteta koja za posledicu ima pojavu promena koje prepoznajemo kao alergijske manifestacije na različitim tkivima i organima.

Fobije ili bolesni strahovi mogu se javiti i na dečijem uzrastu. Jedan od karakterističnih strahova koji se javljaju u ovom periodu, i vezan je za školu, je strah od odgovaranja. U osnovi ove fobije leži strah od procenjivanja, te ga, s pravom, svrstavamo u krug sociofobičnih tegoba.

Psorijaza je hronična, recidivirajuća, neinfektivna bolest kože, koja se može manifestovati na različite načine.

Preciznom i savremenom statističkom obradom ukazano je na vezu koja postoji između pojedinih tipova i vrsta ranog odvajanja (permanentni, intermitentni i tranzitorni), i vrste poremećaja. Nalazi ukazuju da je depresija odraslog doba u značajnoj vezi s trajnim gubitkom jednog ili oba roditelja, u ranom detinjstvu.

Jedna od najčešćih dermatoza seboroičnih regija (lice, leđa, grudi, ramena). Oko 80% populacije ima akne u periodu adolescencije. Akne se javljaju kod oba pola, ali kod muškog pola nešto češće i u težoj kliničkoj formi.

Vitiligo je stečena, ograničena depigmentacija kože sklona progresiji. Kao precipitirajući faktori za nastanak vitiliginoznih zarišta se pominju ponovljene opekotine od sunca, ponovljene traume, emocionalni stres.