Alergija na hladnu vodu

Alergija na hladnoću spada u najčešće alergije. Izazvana je delovanjem hladnih predmeta, vode ili vetra. Tipična je pojava na mestima koja su najviše izložena hladnoći - lice, ruke, noge.

Procenjuje se da od preosetljivosti na hladnoću pati oko 5% alergičnih osoba, a obično se javlja u mlađem uzrastu.

Oprez za vreme letnjeg kupanja

Alergija na hladnu vodu se često prvi put primeti pri ulaženju u hladnu vodu, a kod naglog ulaženja ili skoka u hladnu vodu može se razviti i najteži oblik alergijske reakcije - anafilaktički šok, koji može završiti i smrtonosno ako se odmah ne pruži pomoć. Kad nastane alergija može se javiti oticanje usana, očiju, ušiju, nosa, čela ili čak cele glave. Mogući su plihovi po celom telu i smetnje u disanju, pa i anafilatički šok. Anafilaktički šok se najčešće događa pri naglom ulaženju ili skoku u hladnu vodu, pa na oprezu treba biti i leti. Oni koji na hladnoću ne reagiraju burnije od crvenila, laganog osipa i svrbeža često godinama ne prepoznaju da je reč o alergiji.

Simptomi

Simptomi nastaju vrlo brzo, već nakon nekoliko minuta izlaganja izvoru hladnoće. No, brzo se i povuku čim se osoba utopli. Najviše su izražene u zimskom periodu, što alergičnim osobama ponekad onemogućava normalan život, odlazak na posao i sl. Potrebno je izbegavati kontakt sa hladnim predmetima, hladnom vodom i ledom što je više moguće. To je u zimskom vremenu vrlo teško, ali se alergične osobe ponekad moraju odreći zimskih radosti poput skijanja, grudvanja ili sankanja. Ne sme se konzumirati hrana, piće ili sladoled direktno iz frižidera. Naime, kod uzimanja hladne hrane ili pića može se razviti otok usana, jezika, grla ili jednjaka, što takođe može ugroziti bolesnika.

Prevencija i lečenje

Pored izbegavanja hladnoće, kod ovog oblika alergije prilično dobro deluju antihistaminici, jer se ipak najviše oslobađa histamin. U generalizovanim oblicima dolazi u obzir i kraće davanje kortikosteroida u injekcijama, a kod anafilaktičnog šoka klasična anti-šok terapija. Ako osetite nešto od ovih simptoma obaveno se javite lekaru, on će vam dati odgovarajuću terapiju.

Ponekad se bolesniku preporučuje da terapiju, naročito zimi, reguliše prema aktivnostima, odnosno da lek uzme oko pola sata pre izlaska na hladnoću uz obvezno utopljavanje. Za zaštitu od hladnoće namažite lice i ruke nekom od krema za zimske uslove, koristite balzam za usta pre izlaska iz kuće, nosite šal, kapu i obavezno tople rukavice, tople čarape. Iako pokrivena odećom, unutrašnja strana butina može biti veoma osetljiva na hladnoću.

Lekari kod kojih možete zakazati pregled:

• Prim. dr Jelena Tomić, pedijatar i imunolog,
• Prim. dr Vesna Veličković, pedijatar i imunolog,
• Spec. dr med. Gordana Petrović, pedijatar i imunolog,
• Spec. dr Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog.
• Mr sci. med. dr Mirjana Dukić Jovanović, imunolog,
• Spec. dr med. Žikica Jovičić, imunolog,
• Prof. dr Sanvila Rašković, imunolog,
• Prof. dr Anđelka Stojković, pulmolog,
• Prof. dr Tatjana Pejčić, pulmolog,
• Prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.