Reproduktivni organi žene skloni su brojnim oboljevanjima, ali se, na sreću, gotovo sva uspešno leče.
Ženski polni organi se dele na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnji čine lako vidljive strukture: venerin breg, velike i male usne, klitoris... Unutrašnje polne organe čine: vagina, grlić materice, materica, jajovod i jajnici.
Najčešće oboljenje stidnice i vagine je vulvovaginitis koje izaziva pojačano lučenje vaginalnog sekreta. Od polno prenosivih bolesti najčešće su veneričke bradavice, koje izazivaju HPV virusi, a prenosive su polnim putem.
Njašeće oboljenje grlića materice je upala (cervicitis) koju izazivaju bakterije, virusi (HPV) i specifični agensi ( hlamidija, mikoplazma i ureoplazma).
Simptomi su: pojava sekreta, bol u krstima, učestali nagon za mokrenjem i nepravilno krvarenje.
Rak grlića materice je u vezi sa infekcijom HPV virusa. Redovnom kontrolom mogu se otkriti promene u ranom stadijumu i sprečiti razvoj karcinoma.
Oboljenja materice su:
Miomi (fibroidni tumori) - benigni tumori nepoznatog uzroka. Razvijaju se na spoljašnjem zidu materice, u sredini i prema šupljini materice. Terapija je isključivo hirurška.
Karcinom materične sluznice (endometrijum) - najčešći simptom je postmenopauzalno krvavljenje. Redovnim pregledima i kiretažom kod sumnjivih krvavljenja se i pre menopauze može prevenirati njegovo nastajanje.
Endometrioza - predstavlja pojavu unutrašnje membrane materice izvan same materice. Često je uzrok steriliteta, a leči se sa velikim uspehom, kako operativno tako i hormonalnom terapijom.
Simptomi: bolovi u karlici, pre i za vreme menstruacije
Upale jajovoda mogu biti akutne i hronične, jednostrane ili obostrane i najčešće su izazvane bakterijama. Leče se antibioticima. Simptomi: bol u maloj karlici i leđima
Oboljenja janika su:
Ciste jajnika - kesasti izraštaj koji sadrži tečnost ili polučvrsti materijal. Većina cisti je mala i klinički beznačajna, a u zavisnosti od veličine i klasifikacije bira se način lečenja.
Karcinom jajnika - odlikuje ga podmukli rast, a kada se simptomi pojave, već je u odmakloj fazi. Kada naraste više od osam milimetara, može dati i metastaze, tako da se često dijagnostikuju posledice, a ne osnovni karcinom.
Ženski polni organi se dele na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnji čine lako vidljive strukture: venerin breg, velike i male usne, klitoris... Unutrašnje polne organe čine: vagina, grlić materice, materica, jajovod i jajnici.
Najčešće oboljenje stidnice i vagine je vulvovaginitis koje izaziva pojačano lučenje vaginalnog sekreta. Od polno prenosivih bolesti najčešće su veneričke bradavice, koje izazivaju HPV virusi, a prenosive su polnim putem.
Njašeće oboljenje grlića materice je upala (cervicitis) koju izazivaju bakterije, virusi (HPV) i specifični agensi ( hlamidija, mikoplazma i ureoplazma).
Simptomi su: pojava sekreta, bol u krstima, učestali nagon za mokrenjem i nepravilno krvarenje.
Rak grlića materice je u vezi sa infekcijom HPV virusa. Redovnom kontrolom mogu se otkriti promene u ranom stadijumu i sprečiti razvoj karcinoma.
Oboljenja materice su:
Miomi (fibroidni tumori) - benigni tumori nepoznatog uzroka. Razvijaju se na spoljašnjem zidu materice, u sredini i prema šupljini materice. Terapija je isključivo hirurška.
Karcinom materične sluznice (endometrijum) - najčešći simptom je postmenopauzalno krvavljenje. Redovnim pregledima i kiretažom kod sumnjivih krvavljenja se i pre menopauze može prevenirati njegovo nastajanje.
Endometrioza - predstavlja pojavu unutrašnje membrane materice izvan same materice. Često je uzrok steriliteta, a leči se sa velikim uspehom, kako operativno tako i hormonalnom terapijom.
Simptomi: bolovi u karlici, pre i za vreme menstruacije
Upale jajovoda mogu biti akutne i hronične, jednostrane ili obostrane i najčešće su izazvane bakterijama. Leče se antibioticima. Simptomi: bol u maloj karlici i leđima
Oboljenja janika su:
Ciste jajnika - kesasti izraštaj koji sadrži tečnost ili polučvrsti materijal. Većina cisti je mala i klinički beznačajna, a u zavisnosti od veličine i klasifikacije bira se način lečenja.
Karcinom jajnika - odlikuje ga podmukli rast, a kada se simptomi pojave, već je u odmakloj fazi. Kada naraste više od osam milimetara, može dati i metastaze, tako da se često dijagnostikuju posledice, a ne osnovni karcinom.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde