Nova dijagnostika karcinoma dojke smanjiće broj biopsija

Šta je karcinom dojke?

Karcinom dojke nastaje kad ćelije dojke izgube karakteristike zdravih ćelija i počnu nekontrolisano da se dele. O metastazama i razvoju metastaze govori se kada ovako maligno izmenjene ćelije napuste dojku i putem krvi ili limfe dospeju do drugih tkiva i organa u kojima se zadrže i tu počnu da se dele.

Faktori rizika

Danas su poznati  neki od faktora rizika za razvoj karcinoma dojke.

To su:

• uzrast (rizik za razvoj karcinoma raste sa godinama starosti),
• mutacije na pojedinim genima (geni označeni kao BRCA1 i BRCA2),
• rana prva menstruacija (pre dvanaeste godine),
• kasna menopauza (posle pedesete godine),
• kasna prva trudnoća  (žene koje nisu uopšte radjale imaju mnogo veći rizik za pojavu karcinoma),
• pozitivna porodična anamneza (pojava karcinoma kod najbližih srodnika),
• zračenje,
• gojaznost,
• alkohol,
• pušenje

Prevencija bolesti tj. sprečavanje razvoja bolesti, da do nje uopšte ne dođe, predstavlja uvek najbolje rešenje. To podrazumeva smanjenje faktora rizika na koje se može uticati.

Ishrana bi trebalo da bude uravnotežena, da sadrži namirnice sa niskim sadržajem masti, sa dosta voća i povrća koji obezbedjuju unos vitamina i antioksidansa, a koji prereveniraju nastanak karcinoma uopšte. Smanjen unos masti životinjskog prekla u svakodnevnoj ishrani, jedan je od načina prevencije  nastanka karcinoma dojke.

Mono-nezasićena ulja kao što je maslinovo, zdravija su od poli-nezasićenih ulja (suncokretovo i kukurzno) i trans-masnih kiselina (margarin) i smanjuju rizik za nastanak karcinoma.  Takođe je važno smanjiti unos alkohola. Žene koje dnevno unose dva ili više alkoholnih pića, imaju 1.5 puta veći rizik za nastanak karcinoma dojke. Fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak karcinoma. Naročito se preporučuje gojaznim ženama. Pušenje, kao i za većinu drugih bolesti, povećava rizik za razvoj karcinoma

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza karcinoma dojke obično počinje otkrivanjem promena u dojci na standardnim pregledima ili screening mamografiji. Većina ovih lezija na svu sreću je benigna. Međutim, da bi se dobila definitivna dijagnoza obično se nastavlja sa velikim brojem daljih analiza koje obuhvataju mamografiju, ultrazvuk, aspiraciju tankom iglom i u pojedinim slučajevima hiruršku potvrdu, biopsija.

Ovako širok spektar testova je neophodan zbog često niske specifičnosti dosadašnjih screening metoda, naročito kod mlađih žena. To često izlaže ove žene anksioznosti i velikom stresu u periodu iščekivanja rezultata. Vreme za obavljanje svih neophodnih testova i dobijanje rezultata, traje neko izvesno vreme.

Kako se može smanjiti broj urađenih biopsija

U mnogim zemljama sveta postala je dostupna jedna neinvazivna metoda za otkrivanje karcinoma dojke i na taj način je izbegnuto gubljenje dragocenog vremena i stres kojima su ove žene izložene.

Sve je počelo 1998. godine kada je urađena prva studija sa novim načinom testiranja, da bi  se zatim u narednim godinama ovaj metod razvijao, usavršio i postao dostupan.

Neinvazivna dijagnostička tehnika bazira se na merenju elektropotencijala na površini kože i na taj način omogućava razlikovanje benignih oboljenja od karcinoma dojke. Test  je razvijen od strane US Biofield Corp iz Atlante, Džordžija. Aparat koji se koristi sličan je standardnom EKG aparatu.

U prvoj studiji koja je objavljena u ’Lancet’  učestvovalo je 661 žena u osam vodećih medicinskih centara koje su prethodno već bile podvrgnute biopsiji zbog postojanja sumnjivih promena u dojci.

Dr Jack Cuzick pokazao je da kada sistem funkcioniše sa senzitivnošću od 90% ima specifičnost 55% što bi značilo da čak više od polovine uradjenih biopsija je moglo biti izbegnuto.

Test je neinvazivan i zasniva se na promeni u raspodeli električnog  potencijala koji je drugačiji kod karcinoma dojke u odnosu na zdravo tkivo. To omogućava lekarima lakšu procenu da li je neka promena maligna ili benigna. Sve ovo sa drugim kliničkim rezultatima može da pomogne u donošenju daljih odluka i eventualnoj potrebi za biopsijom.

Na taj način se smanjuje gubitak dragocenog vremena, koji u našoj zemlji često postoji, smanjuje se cena pregleda, anksioznost i stres kojima su ove žene izložene. Ovakav  pristup  bi mogao da izbegne skupe i često nepotrebne analize i da uštedi novac.

Ova metoda predstavlja drugaćiji pristup u dijagnozi karcinoma . Mogla  bi da upotpuni nove screening metode u dijagnozi karcinoma. Neke od prednosti ove metode su što je  bezbolna i dostupna širokoj populaciji, sa rezultatima posle svega desetak do petanest minuta. Takođe, može da pokaže i stepen aktivnosti, tj proliferacije tumorskih ćelija, a sa velikom bezbednošću se može primenjivati kod mlađih žena kod kojih je kontraindikovano X-zračenje.

Možemo se nadati da će i u Srbiji ovakav način dijagnoze uskoro naći svoje mesto i poštedeti veliki broj žena od invazivnih dijagnostičkih postupaka.