Citodijagnostika

Citodijagnostika je dijagnostička metoda zasnovana na mikroskopskom pregledu ćelija koje spontano deskvamiraju (ljušte se) sa epitelnih površina ili ćelija koje se dobijaju ekspresijom (dojke), punkcijom ili aspiracijom različitih struktura (ciste, tumori, Douglasov prostor).

Citološku metodu u kliničku praksu uveo je Papanikolaou 1943. godine.

Tehnika rada

Pre kolposkopskog i ginekološkog pregleda, neposredno posle aplikovanja spekuluma, uzima se štapićem (na čijem je vrhu vata) bris iz cervikalnog kanala i iz zadnjeg forniksa vagine. Dobijeni materijal se jednim potezom razmaže na staklenu pločicu. Fiksiranje preparata vrši se u rastvoru 95% etanola i etra u istim količinskim odnosima. Fiksiranje traje najmanje deset minuta, a zatim sledi bojenje po metodi Papanikolaoua. Posle bojenja, pristupa se mikroskopskom pregledu.

Interprentcija nalaza

Na preparatu se uočavaju deskvamirane ćelije:

• epitelnog
• ekstraepitelnog porekla i
• mikrobiološki agensi.

Deskvamacijom ćelija pločasto slojevitog epitela mogu se konstatovati:

• Bazalne ćelije – male, bazofilne; retko, obično traumatskog porekla
• Parabazalne ćelije – veće od bazalnih, bazofilne citoplazme, okruglog jedra; najčešće se javljaju u detinjstvu, postmenopauzi i posle traume
• Intermedijarne ćelije - veće od prethodnih, bazofilne, poliedarne, jedra su manja sa prvim znacima degeneracije; obično u drugoj fazi ciklusa i u trudnoći
• Superficijalne ćelije – najveće i najčešće, poliedarne, eozinofilne citoplazme i malog piknotičkog jedra; konstatuju se kod izraženog estrogenog delovanja (prva faza ciklusa)

Deskvamirane ćelije cilindričnog epitela mogu biti iz cervikalnog kanala i iz materične šupljine.

U drugu grupu spadaju ekstraepitelne ćelije: leukociti, eritrociti, histiociti i druge ćelije.

Treću grupu ćelija čine Döderleinovi bacili, Trichomonas vaginalis, Candida albicans i brojni drugi mikroorganizmi.

Tokom menstrualnog ciklusa vaginalni epitel podleže cikličnim promenama pod dejstvom steroidnih hormona. Eozinofilija i piknoza povećavaju se posle menstruacije i dostižu najviši nivo u periodu ovulacije. Posle ovulacije, ćelije se presavijaju (plikaturišu) i grupišu, pri čemu dominiraju ćelije intermedijarnog sloja.

Morfološki kriterijumi i numerički indeksi

Citohormonalna analiza razmaza zasniva se na morfološkim kriterijumima i numeričkim indeksima. Tokom estrogene stimulacije dominiraju pojedinačne ćelije površinskog sloja, dok su pod uticajem progesterona ćelije grupisane, sa savijenim ivicama, iz intermedijarnog sloja. U numeričke indekse spadaju:

• Maturacioni indeks – brojčani odnos parabazalnih prema intermedijarnim i superficijalnim ćelijama
• Kariopiknotički indeks – procenat površinskih ćelija sa piknotičkim jedrom, i
• Eozinofilni indeks – procenat površinskih ćelija sa eozinofilnom citoplazmom.

Značaj citologije je najveći u ranoj dijagnozi karcinoma grlića materice. Rano dijagnostikovati maligni tumor grlića materice znači otkriti bolest u stadijumu kada žena nema nikakvih simptoma niti znakova bolesti. Pregledom velikog broja žena po metodi Papanikolaou (screening – rešetanje, prosejavanje, izdvajanje) moguće je postići taj cilj.

Citološka dijagnoza malignog tumora bazirana je na promenama koje nastaju na jedru i citoplazmi.
· Promene na jedru su:
- Povećanje jedra (kardiomegalija, megakarioza)
- Povećanje nukleoplazmatskog odnosa
- Jedra su različite veličine (anizokarioza)
- Jedra su različitog oblika (kariopolimorfija)
- Jedra su hiperhromatična (hromatin je grubo granuliran i iregularno raspoređen)
- Ivice jedra su nepravilne
- Postoje abnormalne mitoze, povećanje i veći broj nukleolusa.
· Promene citoplazme su:
- Anizocitoza
- Polimorfizam ćelije
- Vakuolizacija
- Promene u primanju boja
- Kanibalizam
· Indirektni kriterijumi postojanja malignog tumora su prisustvo:
- Eritrocita
- Histiocita
- Nekrotičnih ćelija.

Kod displazije postoje diskariotične ćelije. Kod ovih ćelija promene su na jedru, bez izmenjene citoplazme.



Klasifikacija citološkog nalaza
Prema metodi Papanikolaou citološki nalaz se može klasifikovati u pet grupa:

• I grupa: negativan nalaz, normalne ćelije
• II grupa: negativan nalaz, prisustvo inflamatornih ćelija
• III grupa: suspektan nalaz, abnormalne i suspektne ćelije
• IV grupa: pozitivan nalaz, maligne ćelije u manjem broju
• V grupa: pozitivan nalaz, mnogobrojne maligne ćelije.

U III grupi postoje diskariotične ćelije različitog stepena, pa postoji podela na početnu (PA III-1), umerenu (PA III-2) i uznapredovalu diskariozu (PA III-3).

Kolposkopija i citologija nisu dovoljne za dijagnozu malignog tumora. One lekaru omogućavaju postavljanje sumnje na postojanje neoplastičkog procesa. Definitivna dijagnoza malignog tumora zasnovana je na histološkom pregledu uzorka tkiva dobijenog biopsijom ili konizacijom. Dijagnoza malignog tumora jajnika, ili drugog intraabdominalnog organa može se saznati citološkim pregledom uzorka slobodne tečnosti iz stomaka dobijenog kuldocentezom (videti: Invazivni dijagnostički postupci – punkcija Douglasovog prostora).